„National Interest“: Вашингтон наставља да игнорише Србију - стратешки најважнију земљу Балкана
„НЕ ПОСТОЈИ СХВАТАЊЕ ДА САД ВИШЕ НИСУ ОНО ШТО ЈЕ ОЛБРАЈТ НАЗВАЛА НЕОПХОДНОМ НАЦИЈОМ“
* Реномирани амерички лист указује да је посљедњи председник САД који је посетио Београд био Џими Картер 1980. године, док је Путин четири пута посетио Србију од 2000. године, такође - да се са Александром Вучићем до сада састао најмање 14 пута
* Лист указује и да се Вашингтон још држи "завештања" Била Клинтона и Ала Гора, који су током 90-их година прошлог века одлучили да подрже муслимане на Балкану, са намером да "добију бодове" у исламском свету. Осим тога, америчка политика је већ више од две деценије усредсређена на БиХ и Косово и Метохију, који су у смислу географије и некретнина стратешки од секундарног значаја, као и на Македонију и Црну Гору, углавном због интеграције у НАТО
__________________________________________________________________________________
СРБИЈА је стратешки најважнија држава на Балкану, кроз коју пролазе најважнији коридори копненог и обалног транспорта између Западне Европе и источног Средоземља, као и Балтичког и Егејског мора, коју САД прилично игноришу, пише амерички лист "National Interest".
Лист наводи да је посета руског председника Владимира Путина Београду 17. јануара покренула веома важно питање - да ли Русија и Кина "продиру" у Србију коришћењем чињенице да Вашингтон занемарује ту земљу?
Аутор текста - аналитичар Гордон Бардос - напомиње да Русија није једина која је приметила важну улогу Србије и подсећа да су инвестиције Кине у Србији премашиле десет милијарди долара.
Он пише да је последњи председник САД који је посетио Београд био Џими Картер 1980. године, док је Путин четири пута посетио Србију од 2000. године и да се са српским председником Александром Вучићем до сада састао најмање 14 пута.
Бардос је подсетио да се кинески председник Си Ђинпинг, који је Србију посетио 2014. године и планира да то још једном учини до краја ове године, чак пет пута састао са председницима Србије.
"Супротно од онога што раде Кинези и Руси, никада није одржан састанак председника САД и Србије, чак и у периоду Савезне Републике Југославије", истакао је Бардос.
Лист даље објашњава факторе различитог приступа Србији, међу којима издваја "завештање" које су оставили председник Бил Клинтон и потпредседник Ал Гор, који су током 90-их година прошлог века одлучили да подрже муслимане на Балкану, са намером да "добију бодове" у исламском свету.
Други разлог јесте то што Пекинг и Москва "знају да читају мапу", те су свесни значаја коридора који пролази кроз Србију, док је америчка политика већ више од две деценије усредсређена на БиХ и Косово и Метохију, који су у смислу географије и некретнина стратешки од секундарног значаја, или на Македонију и Црну Гору, углавном због промовисања интеграције у НАТО, објаснио је лист.
"Трећи разлог је то да у спољној политици нема воље да се схвати колико се свет променио у последње две деценије. САД нису више оно што је Медлин Олбрајт назвала 'неопходном нацијом', а мање земље у мултиполарном свету сада имају политичке, економске и стратешке опције", напомиње Бардос.
Он даље наводи да су друге земље спремне да буду партнери и инвеститори, уколико Вашингтон одабере да се не укључи у сарадњу са тим земљама.
Бардос додаје да у свему наведеном не постоји стратешка логика, али да чињенице показују до које мере политика САД усмерена ка Балкану остаје талац посебних интереса и етничких лобија оних који мисле да имају користи од што већег неслагања Београда и Вашингтона.
"Таква кратковидост прети да угрози напредак који је већ остварен у односима Вашингтона и Београда. Најбољи пример тога јесте то што медији Србију често представљају као 'руски положај на Балкану', док чињенице у реалности показују нешто сасвим друго", додаје се у анализи.
Лист напомиње да је премијер Србије Ана Брнабић изјавила да би Београд, уколико би морао да бира између Москве и Брисела, изабрао ЕУ.
„National Interest“ закључује да Вашингтон, упркос томе што је Србија на путу приступања ЕУ, наставља да игнорише стратешки најважнију земљу на Балкану.
(Срна)