Средња класа бежи из мегаполиса Запада - Њујорк дневно заувек напусти по сто људи

ОДЛАЗЕ И НЕ ВРАЋАЈУ СЕ ЈЕР НЕ МОГУ ДА СЕ НОСЕ СА ОТПЛАТАМА КРЕДИТА И ДРУГИМ ТРОШКОВИМА

* Последња анкета је показала да 42 одсто становника Сан Франциска планира да га напусти у наредне три-четири године. У том граду има доста транснационалних и IT компанија, па су зараде велике, али у њему није лако ни онима који годишње приме по 200.000 долара

* Научници са Оксфорда су израчунали да је од 1980-те до 2010-те у Лондону број богатих и сиромашних породица  порастао за по 80 одсто, а да се за 43 одсто смањио број оних са средњим приходима

* Пекинг спасава то што кинеска држава гради много станова, па се у стан може изнајмити за 500 долара месечно, што је три пута јефтиније него у паризу, а четири пута него у Лондону

_________________________________________________________________________

         ВЕЛИКИ градови „златне милијарде“ дошли су до таквог раслојавања да је у њима све мање места припадницима средње класе.

         Савремени мегаполиси постали су симбиозза раскошних квартова за богаташе и туристе и резервати за сиротињу.

         Тако је од Њујорка до Токија, а ево зашто.

         Њукорк сваки дан напусти по сто људи у просеку и не враћају се. ничег сличног није било од Велике депресије.  Међу онима који одлазе највише је полицајаца, медицинских сестара, учитеља...

         Њихови приходи више не могу да издрже њујоршке расходе.

         Последња анкета је показала да 42 одсто становника Сан Франциска планира да га напусти у наредне три-четири године. У том граду има доста транснационалних и IT компанија, па су зараде велике, али у њему није лако ни онима који годишње приме по 200.000 долара.

         У том граду је 2014-те године кућића од 16,5 метара квадратних продавана за 1,98 милиона долара.

         Цене на станове и куће на Западу незаустављиво расту јер многи – страхујући од нове економске кризе- улажу у некретнине, схватајући да је то једини начин да заштите своје уштеђевине.

         Нешто је сношљивије у Паризу у чијем историјском језгру живе два милиона људи, а у приградским насељима  више од 12 милиона.

         У западним мегаполисима све је више супербогатих – ту се стичу из целог света – али је и све више гета за мигранте. нека су цели градови.

         За Америком су увелико остале године када су припадници средње класе повољно мењали станове у центру великих градова и куповали куће око њих и тако знатно побољшавали свој стандард.

         Научници са Оксфорда су израчунали да је од 1980-те до 2010-те у Лондону број богатих и сиромашних породица  порастао за по 80 одсто, а да се за 43 одсто смањио број оних са средњим приходима.

         На једно одлично плаћено радно место у великим градовима Запада долазе стотине са малим зарадама.

         Неки мегаполиси се већ буквално деле на екстрабогате и персонал који их опслужује за мале плате.

         Ако се тенденције не промене, сви велики градови „златне милијарде“ делиће се до 2045-те на малобројну елиту и гигантски обесправљени и полугладни прекаријат.

         Пекинг спасава то што кинеска држава гради много станова, па се у стан може изнајмити за 500 долара месечно, што је три пута јефтиније него у паризу, а четири пута него у Лондону.

         Исељавање средње градове Запада умногоме их лишава и – душе.

         Само исељавање ломи стотине хиљада породица. са драмама и трагедијама које се не могу избећи.