Јапанци почињу да праве `космички лифт` који треба да у освајању Месеца и Марса замени ракете-носаче

ПЛАНИРАЈУ ДА ЊИХОВ СВЕМИРСКИ БРОД КРОЗ ОСАМ МЕСЕЦИ БУДЕ 96.000 КИЛОМЕТАРА ИЗНАД ЗЕМЉЕ

* Руководилац пројекта Масахиро НОМИ: „Наш космички теретњак `Конотори` треба да два сателита достави на Међународну свемирску станицу. Њих би убрзо – са нашег, јапанског модула Кибо – у космос извео робот-манипулатор. Та два сателита би била слепљена и функционисала би као вештачки сателит. Зати би се, по команди, раздвојили и затегли кабл између себе. Чим кабл буде довољно затегнут, са Земље ћемо дати команду да лифт крене између та два сателита“

* Номи указује да ће у експерименту користити кабл дугачак само десет метара, а да ће правом космичком лифту бити потребан у дужини од 100.000 километара. Посебно наглашава да је термин „кабл“ услован јер се у суштини ради о металној траци по којој ће се `лифт` успињати и спуштати

_____________________________________________________________________

         ЈАПАН је пред својим првим кораком у реализацији пројекта космичког лифта, објавио је Масахиро Номи, који руководи тим јединственим експериментом.

         Објаснио је да је Јапан лансирао ракету H2B са космичким теретњаком „Конотори-7“ који носи два мала сателита STARS-Me.

         У изјави руској агенцији РИА Новости Номи је додатно прецизирао:

         „Досад је космички лифт постојао само као идеја. Нико никада није покушао да провери може ли та замисао у космичким условима да функционише. Ми ћемо је проверити тако што ћемо два сателита спојити сајлом по којој ће се кретати апарат сличан лифту. Желимо да проверимо како то функционише далеко изнад Земље“.

         Пројекат реализује јапанска компанија Obayashi Corporation, која жели да до 2050-те користи `космички лифет` за  слање `корисних терета` у космос. До свемирских станица, а у перспективи и до – Месеца.

         У првој фази ће орбиту око 300 километара изнад Земље бити постављен сателит на чијој основи ће почети „конструисање космичког брода“.

         Кад буде готов, тај брод ће бити подигнут на геостационалну орбиту и кретаће се истом брзином као и наша планета, а то значи да ће се стално налазити у истој тачки. На висини од 36.000 километара.

         Са те висине ће почети `штанцује` угљеничке нано-цевчице, а сам ће се подизати увис.

         Предвиђено је да кроз осам месеци буде на 96.000 километара висине, а кабл од таквих цевчица да досегне – површину Земље.

         Од тог момента би почео рад на ојачавању тог кабла. Међутим, и за то време би се њиме на брод 500 пута доставили разни материјали.

         Јапанци планирају да кабл буде у стању да издржи тежину од 100 тона будућег лифта. Отад би почела градња свемирске станице на геостационарној орбити. Убрзо  потом – и других станица на различитим висинама.

         Номи указује да ће у експерименту користити кабл дугачак само десет метара, а да ће правом космичком лифту бити потребан у дужини од 100.000 километара.

         Номи посебно наглашава да је термин „кабл“ услован јер се у суштини ради о металној траци по којој ће се `лифт` - са точкићима и мотором – успињати и спуштати.

         Такве `траке` у перспективи ће бити `затезане` између два  или више сателита на различитим орбитама и између свемирских станица.

         Номи посебно наглашава:

         „Наш лифет моћи ће да носи људе и различите терете, чак и вештачке сателите који би били лансирани не са земље него високо изнад ње. Космички лит треба да земани ракете-носаче“.

         Номи још открива: „Наш космички теретњак `Конотори` треба да два сателита достави на Међународну свемирску станицу. Њих би убрзо – са нашег, јапанског модула Кибо – у космос извео робот-манипулатор. Та два сателита би била слепљена и функционисала би као вештачки сателит. Зати би се, по команди, раздвојили и затегли кабл између себе. Чим кабл буде довољно затегнут, са Земље ћемо дати команду да лифт крене између та два сателита“.