Први канал руске државне ТВ: Вартоломеј је оруђе у рукама оних за које је православни свет линија фронта са Русијом

ВАШИНГТОН ОТВОРЕНО ПОМАЖЕ КИЈЕВУ ДА СТВОРИ „ЕДИНСТВЕНУ УКРАЈИНСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ“

* Аутор прилога Јевгениј БАРАНОВ указао на речи високог функционера Стејт департмана Веса Мичела који је ових дана, у говору у Тбилисију, на овај начин расуђивао и о заосталости неких слојева грузијског становништва: «За њих је Православна црква индиректни проводник руског утицаја. У дугорочној перспективи неопходно је да победимо Русију“

 * АМФИЛОХИЈЕ, митрополит Црногорско-приморски: „То што је (патријарх Вартоломеј) учинио у Украјини руши јединство васељенског православља. Неко се користи тешким крстом Константинопољске патријаршије“

* БАРАНОВ: Црна Гора је канонска територија Српске православне цркве. У тој малој земљи са претежно православним народом проблеми су исти као у Украјини. На челу црногорске псеудоцркве налази се, из Цркве изопштени, распоп који тражи подршку од Цариграда и свог колеге из Кијева - расколника Филарета. Овде су, исто као и у Украјини, власти почеле борбу против Српске цркве, а аргументи, као да су им дословно преведени са украјинског

* Николај ЛИСОВОЈ, доктор историје и историчар цркве: „Ако сад на све начине покушају да протерују наше православне и да од њих отиму храмове и манастире, а при том им право даје још и Константинопољ - они ће обавезно постати мафија“

_______________________________________________________________________

          УТИЦАЈНИ и гледани Први канал руске државне телевизије објавио је и прилог о могућем расколу унутар васељенског православља.

         ВОДИТЕЉ: Протекла недеља је показала да је угрожено јединство православног света.

         Две најутицајније силе унутар њега - Московска и Константинопољска патријаршија - на ивици су раскида односа.

         Крајем недеље Свети синод Руске православне цркве донео је одлуку да не помиње Константинопољског патријарха за време служења у свим храмовима РПЦ: Константинопољ је прекршио црквене каноне тиме што је подржао расколнике у Украјини.

         Могуће последице изучио је Јевгениј Баранов.

         Јевгениј БАРАНОВ, политички коментатор Првог канала руске државне телевизије: Проблеми због којих је у петак 14. септембра, ванредно заседао Свети синод Руске православне цркве, тичу се судбине милиона људи. Одлука Константинопољског патријарха да у Украјину пошаље два своја представника - егзарха - ради припреме проглашења независности, односно аутокефалности, прети да изазове катастрофу по Украјинску православну цркву чије се размере, на жалост, неће ограничити коначним раскидом ионако компликованих односа између Руске цркве и Константинопоља. 

         Митрополит Волоколамски ИЛАРИОН, председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије:

         «Свети синод Руске православне цркве донео је одлуку о прекиду помињања Константинопољског патријарха током богослужења у Руској православној цркве.

         Такође смо донели одлуку да прекинемо саслуживање са архијерејима Константинопољске патријаршије, да прекинемо наше учешће у свим структурама у којима председавају или копреседавају представници Константинопољске патријаршије». 

         Јевгениј БАРАНОВ: Прекид односа још увек не значи и раскид. Патријарху Вартоломеју нуде да се уразуми, јер је његова одлука формално условљена бригом о судбини православних верника у Украјини. Један део њих је већ у расколу, од којих су већина они који су на таласу националног романтизма, с почетка `90-тих, пошли за митрополитом Филаретом.

         Митрополитом којих их је одвојио од Цркве и прогласио се Кијевским патријархом Украјинске православне цркве коју нико не признаје.  

         Николај ЛИСОВОЈ, доктор историје и историчар цркве: «Ако сад на све начине покушају да протерају наше православне и да од њих отиму храмове и манастире, а при том им право даје још и Константинопољ, они ће обавезно постати мафија. Наравно да ће потом затражити да у ту цркву пређу и Кијевско-Печорска лавра и Почајевска лавра, као и сви најважнији црквени центри».

         Јевгениј БАРАНОВ: У Украјини постоји јединствена канонска православна црква, а то је Украјинска православна црква Московске патријаршије. Њену паству чине милиони грађана Украјине, разних националности. У оквиру Руске православне цркве она има самоуправу и поседује широка аутономна права. Ова црква није молила Цариград ни за какву аутокефалност. 

         Па коме је онда Цариградски патријарх Вартоломеј, кршећи све каноне, намерио да да аутокефалност? Да није случајно Петру Порошенку који своју предизборну кампању већ гради на предстојећој трагедији? Или анатемисаном расколнику Филарету чије изопштавање из православне цркве Цариград никад није оспоравао?

         Или Вартоломеј има намеру да формира још једну Украјинску цркву, овог пута Константинопољске патријаршије и на тај чудан начин исцели раскол у земљи која је већ обухваћена грађанским ратом?!

Митрополит Кијевски и целе Украјине Онуфрије

         АМФИЛОХИЈЕ, митрополит Црногорско-приморски: «То што је он учинио у Украјини руши јединство васељенског православља. Неко се користи тешким крстом Константинопољске патријаршије».

         Јевгениј БАРАНОВ: Владика Амфилохије је митрополит Црногорски. Црна Гора је канонска територија Српске православне цркве. У овој малој земљи са претежно православним народом проблеми су исти као у Украјини. Упоредо са разбијањем Југославије власти Црне Горе, која је добила независност, почеле су формирање црногорске нације, као и независне Црногорске цркве коју су саме измислиле, а завршиле увлачењем земље у НАТО мимо воље већине народа.  

         На челу црногорске псеудоцркве налази се, из Цркве изопштени, распоп који тражи подршку од Цариграда и свог колеге из Кијева - расколника Филарета. Овде су, исто као и у Украјини, власти почеле борбу против Српске цркве, а аргументи, као да су им дословно преведени са украјинског. 

         Мило ЂУКАНОВИЋ, председник Црне Горе: «Српска православна црква остаје главни фронтмен великосрпског национализма према региону и Црној Гори и остаје ударна песница онога што желе идеолози велике Србије и империјалне Русије на Балкану». 

         Јевгениј БАРАНОВ: Овде се одмах намеће питање - какве везе са овим има Русија?! Одговор проналазимо у речима недавно именованог заменика америчког државног секретара за Евро-Азију Веса Мичела који је ових дана, у свом говору у Тбилисију, расуђивао и о заосталости неких слојева грузијског становништва, да би том приликом буквално изјавио следеће: «За њих је Православна црква индиректни проводник руског утицаја. Ми морамо да урадимо више и тим људима објаснимо: Запад није равнодушан према традицијама и уверењима грузијског друштва. У дугорочној перспективи неопходно је да победимо Русију. Имамо много посла, али је јасно да је грузијски народ изабрао западну будућност и да му морамо помоћи".   

         Јевгениј БАРАНОВ: Овог пута говоре о Грузијској православној цркве, али и о Русији! Крајем августа је исти тај Мичел, одговарајући на питања конгресмена о ефикасности Центра за глобалну борбу са утицајем Русије који је он формирао, изговорио фразу која индиректно објашњава журбу у Цариграду: "Ми поклањамо посебну пажњу јачању линије конфронтације у Европи, Украјини и Грузији. На Балкану смо већ одиграли кључну улогу у решавању конфликта између Грчке и Македоније, док ће сарадња Србије и Косова допринети њиховом дијалогу са Европском унијом. Од Кавказа до Централне Европе ми се боримо за срца и умове људи».

         Јевгениј БАРАНОВ: По свему судећи, 11. септембра, у оквиру те борбе Кијев је посетио амерички амбасадор задужен за питања међународних религиозних слобода Семјуел Браунбек. Састао се са Петром Порошенком, након чега се на сајту украјинског председника појавила следећа информација: 

         «Амбасадор Браунбек је потврдио да ће Сједињене Државе и даље подржавати Украјину у обнови суверенитета и територијалне целовитости и њеном праву да има јединствену Украјинску аутокефалну православну цркву». 

         Николај ЛИСОВОЈ: «На целокупном православљу и оном што називамо пуноћом православља, тј. на свих 15 аутокефалних цркава, појавиће се велика пукотина која неће имати само црквени значај и порекло, већ чисто политички».

         Јевгениј БАРАНОВ: „Време ће показати ко или шта приморава Цариградског патријарха да, газећи каноне, постане оруђе у рукама оних за које је православни свет само линија фронта са Русијом. Међутим, Вартоломеј мора да зна до чега могу да доведу политичке игре са религијом, тамо где је вера основа идентитета људи, што значи - питање живота и смрти“.   

         Приредио: Горан ШИМПРАГА