Да нема „замке трампизма“ – требало би је измислити
ПРОМЕНЕ СА ОБЕ СТРАНЕ АТЛАНТИКА НИСУ НЕШТО ПРОЛАЗНО – КРИЗА КОЈА ЋЕ МИНУТИ
* Јединствени глобални Запад 0д 2015-те пуца по шавовима. Талас популизма, који се подигао, почистио је једне владе, а друге довео у тешку ситуацију. Почела су трења међу савезницима унутар NATO. Европска унија, коју раздиру евроскептици, више не изгледа као необорив монолит
* Европска унија – упркос противљењу Италије, Аустрије, Мађарске и Чешке – и даље оставља на снази санкције против Русије, а Конгрес САД инсистира да их америчко Министарство финансија и даље шири. Све то изгледа као пресуда Доналду Трампу, трампизму, популизму и свима у Русији који су имали симпатије за `популистички талас`. Основни аргумент оних који тако резонују гласи: „Са вашим Трампом све је постало још горе“...
* Реиндустријализација, протекционизам, културни идентитет и суверенитет на Западу су напречац постали легитимни термини, а «давоско мишљење“ попримило негативну конотацју. Нову индустријализацију и остало и ми желимо. Али, ако глобалисти победе – то нећемо видети као ни властите уши
___________________________________________________________________________
Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ
ТРАМП није ишао на изборе 2016-те под паролом „Имати добре односе са Русијом, по сваку цену!“.
Његова парола је било „Учинити Америку поново великом“. А управо то је њему привукло велики број америчких конзервативаца.
... У Европи и САД су почеле да се догађа оно што је изгледало незамисливо пре само 5-7 година.
Јединствени глобални Запад 0д 2015-те пуца по шавовима. Талас популизма, који се подигао, почистио је једне владе, а друге довео у тешку ситуацију. Почела су трења међу савезницима унутар NATO. Европска унија, коју раздиру евроскептици, више не изгледа као необорив монолит.
И, нема никаквог разлога да се сматра да су политичке промене са обе стране Атлантика нешто пролазно и криза која ће минути.
Пре ће бити обрнуто: глобализација и са њом повезани тријумф `краја историје` сада изгледају као рудименти прошлости. Као Прокрустова постељу у коју није успео да се смести чак ни Запад.
Сада су житељи Донбаса замрли у узнемиреном ишчекивању офанзивне операције Украјинске армије, а Европе – у чекању могућих узвратних мера Русије.
ЕУ – упркос противљењу Италије, Аустрије, Мађарске и Чешке – и даље оставља на снази санкције против Русије, а Конгрес САД инсистира да их америчко Министарство финансија и даље шири.
Све то изгледа као пресуда Доналду Трампу, трампизму, популизму и свима у Русији који су имали симпатије за `популистички талас`. Основни аргумент оних који тако резонују гласи: „Са вашим Трампом све је постало још горе“...
Дакле: да није било Трампа и тих трамписта-популиста – све би било добро...
Кад овако говоре либерали – све је јасно. они су са Брегзитом, Трамповом победом, прекомпоновањем власти у Аустрији, победом евроскептика у Италији, успесима немачке деснице и јачањем еврофронде Виктора орбана и Милоша Земана заиста преживљавали моћан културни шок.
Како и не би! Реиндустријализација, протекционизам, културни идентитет и суверенитет на Западу су напречац постали легитимни термини, а «давоско мишљење“ попримило негативну конотацју.
Ми – као и Трамп Америку – желимо да Русију опет учинимо великом. И ми желимо нову индустријализацију, протекционизам и довођење државе у ред..
Ако глобалисти победе – то нећемо видети као ни властите уши.
Добро је што се код нас коначно отворила суштинска расправа о спољној политици.
Са глобалистичком Европом против хегемоније Сједињених Држава? Са Кином против Запада? Са популистима против глобалиста (или обрнуто)? Ако самостално - како?
Неки тврде да нас Трамп увлачи у „замку трампизма“. Али, да „замке трампизма“ и омче санкција није било – требало их је, побогу, измислити!
Дошло је, наиме, време да схватимо да се свет променио и да Русија своју политику мора градити првенствено у свом интересу.
Другим речима: време је да Русија буде испред свега...
