Русија је Западу потребна против Истока

ЕВРОАЗИЈСКИ САВЕЗ - ПРЕДУСЛОВ СТАБИЛНОСТИ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА XXI ВЕКА (1)

• Кина више нема ни жеље ни могућности да поштује позив Денг Сијапинга: „Да кријемо наш потенцијал” и „Да чекамо згодну прилику”.  Изгледа да је прилика већ ту и да Поднебесна прихвата изазов Сједињених Држава, укључујући и војну сферу
• Русија је потребна Западу због супростављања Истоку. Није случајно премијер Велике Британије Дејвид Камерон почео да говори о идеји уједињене Европе – о држави која се простире од Атлантика до Урала.
• Можемо да претпоставимо да је изјава Путина о неопходности стварања Евроазијске уније још више узнемирила Вашингтон. Наравно, и Исток и Запад брине питање: са ким ће да буде Русија? За сада се главни интереси руског режима, а нарочито крупног бизнеса и федералне извршне власти, виде на Западу. Али, какве су перспективе западне оријентације руске политике? По мом убеђењу – далеко од најбољих
• Светски финансијски олигархат имплементира у живот стратегију расутог светског поретка, ослањајући се на новац. Федерални резервни систем, групе Ротшилда, Рокфелера и Ватикан остварују финансијску колонизацију човечанства, прикривајући је реториком о демократији и сл., подређујући све гране бивствовања интегралном кретању капитала и критеријуму добити  
• Убацивање у туђу цивилизацију, нарочито на равноправним условима, није могуће. Могућа је само апсорпција слабе цивилизације од стране јаче. При чему обавезно уз смену идентитета апсорбоване  

Пише: Леонид ИВАШОВ* 

         ДАНАС је већ свима јасно да су пропали велики планови и тежње великих држава и регионалне творевине. Нада, која је тињала у току прве деценије овог столећа - била је узалудна. Свет је, као и пре Првог и Другог светског рата, замро у стању неодређености, страха и депресије. 

         Нису се обистинили планови САД у смислу изградње монополарног света. ЕУ је изгубила сваку наду да ће „мека” Америка у лику Барака Обаме дати Европи могућност да се ослободи туторства Вашингтона и да добије главну улогу у светској политици.

         Кина више нема ни жеље ни могућности да поштује позив Денг Сијапинга: „Да кријемо наш потенцијал” и „Да чекамо згодну прилику”.  Изгледа да је прилика већ ту и да Поднебесна прихвата изазов Сједињених Држава, укључујући и војну сферу.

         Повећава се кинеско војно присутство у Азијско-Пацифичком региону, Народна Република Кина је заједно са Русијом уложила вето у Савету Безбедности УН на пројекат резолуције о Сирији. Као одговор на америчку војну акцију у Пакистану, не без притисака Пекинга, блокирана је југоисточна рута снабдевања трупа САД и њихових савезника у Авганистану. Истина, Русија је притекла у помоћ Американцима дозволивши транзит робе кроз своју територију.    

 

„Није као што је било” 

Збигњев Бжежински

         Крајем ХХ века Вашингтон је још имао илузију о монополарној глобалној владавини. Данас САД, иако држава највишег ранга, губе контролу над светским тековинама, а америчка елита са зебњом говори о начинима преживљавања друштва.

         У овој ситуацији је интересантно да се пропрати еволуција становишта геополитичког пројектанта Збигњева Бжежинског. Баш он живописао је својој у „Великој шаховској табли” и другим радовима и говорима „лепоте” и неизбежност светског поретка под покровитељством Сједињених Држава.

         У суштини, Бжежински је правио геополитичку поделу света у складу са интересима Америке, конкретно, америчке елите. Да се присетимо његових изјава у вези Руском Федерацијом као што су: да ће будући светски поредак бити изграђен на крхотинама Русије, за рачун Русије и против Русије.

         Нарочиту пажњу Бжежински је посвећивао Евроазији, пошто је он апологета тезе Х. Макиндера која гласи: светско господство је могуће само у случају надмоћи на овом континенту, што није оствариво без надмоћи над Русијом.    

         „Америка – пише Бжежински, - заинтересована је да сачува и учврсти постојећи плурализам на мапи Евроазије, спречивши формирање непријатељске коалиције, а камоли државе која је у стању да је изазове”. За Бжежинског је очигледно да у „средњорочној перспективи поменуто треба да уступи место појави све битнијих и у стратешком смислу компатибилних партнера, који би могли под управљањем Америке да помогну у стварању трансевроазијског безбедносног система”.

         О којој је реч непријатељској према САД коалицији и о којој држави, која је способна да Америци упути изазов, мислим да је јасно: Русија и Кина првенствено. 

         А ево шта приповеда исти тај Бжежински 14. октобра 2011. у Нормандији приликом примања награде А. Токвила: „Данашње Сједињене Државе и читав западни свет нису онакви какви су били пре. Западни свет се налази у фази опадања због одсуства воље за јединством”. 

 

Зашто је потребна Русија? 

         Може да се полемише о томе да је одсуство воље ка јединству главни узрок опадања Запада, али опадање САД и Запада - то је свршена чињеница. Из Бжежинског говори пројектована геополитика Запада – зато то није просто констатација опадања већ обновлени геополитички пројекат америчких и европских елита, пре свега финансијских. Мада ни Запад не представља више јединствену целину, то су две различите цивилизацијске суштине, које се налазе у стању геополитичке конфронтације. 

         А како тече развој латиноамеричке цивилизације? Далеко од тога да тежи савезу са САД. У јужном делу Америчког континента данас Кина појачава своје присутство. У регион се враћа Русија. 

         Африка је силно узнемирила Вашингтон активношћу М. Гадафија, који је покушао да консолидује Афрички савез (АС) и да истисне амерички долар увођењем златног динара приликом плаћања за природне ресурсе. А још преко АС на континент снажно улази Кина. 

         У геополитици САД-а непромењена остаје пажња према евроазијском континенту, пре свега према Русији. Раније због светског господства, сада ради преживљавања и очувања статуса доминантне светстке државе.

         Бжежински је у својим последњим изјавама открива велику геополитичку тајну: спашавање Запада (као што је то било не једном у историји) није могуће без учешћа Русије. А ево и друге тајне Бжежинског: свет тежи ка биполарности по оси Запад-Исток. Карактерна фраза: моћ Истока константно расте на позадини опадања Запада. 

         Русија је потребна Западу због супростављања Истоку. Није случајно премијер Велике Британије Дејвид Камерон почео да говори о идеји уједињене Европе – о држави која се простире од Атлантика до Урала.

         Можемо да претпоставимо да је изјава Путина о неопходности стварања Евроазијског савеза још више узнемирила Вашингтон. И наравно и Исток и Запад брине питање: са ким ће да буде Русија? За сада се главни интереси постојећег руског режима, а нарочито крупног бизнеса и федералне извршне власти, виде на Западу.

         Али какве су перспективе западне оријентације руске политике? По мом убеђењу – далеко од најбољих. 

 

У најмању руку – није разумно 

         Запад више није монолитан као што је био у време хладног рата. Унутар њега постоје три оштро конкурентне снаге: САД у савезу са Великом Британијом, Канадом и Мексиком, савез западноевропских држава на челу са Немачком (условно ЕУ) и финансијско-генерацијска заједница.

         За сада доминира Америка, која је под контролом финансијких кућа. Мада се већ примећује (за сада не јавно) слабљење британско-америчког сродства и зближавање Лондона са јеврејским капиталом и Државом Израел. При чему сваки од три „савезника” има глобални план: Британија не заборавља свој сан да поврати доминантан положај у свету помоћу стварања глобалне империје у сенци, Ротшилди већ врше водећи утицај на светску економију и политику, у Тел-Авиву није изгубљена, већ напротив јача вера у „вечно царство Израела”.

         Поврх свега, Ротшилди активно раде у Кини, фаворизујући везу фунта-јуан уместо долара. 

         Осим тога, западно друштво се озбиљно успорава у свом развоју. Не само у економији, већ и у сфери културе, морала, науке, образовања и сл. Сасвим је другачије на Истоку. Зато у најмању руку није разумно покушавати са „убацивањем” у друштво са нејасном перспективом.

         И на крају, класици геополитике а и сама историја потврђују, да убацивање у туђу цивилизацију, нарочито на равноправним условима, није могуће. Могућа је само апсорпција слабе цивилизације од стране јаче. При чему обавезно уз смену идентитета апсорбоване.  

 

Тренутни резултат 

         Да подвучемо црту испод геополитичке ситуације у савременом свету: 

• прва деценија новог столећа постала је деценија неоправданих нада великих држава и америчког туторства, које није добило водећу улогу; 
• Кина је изазвала САД, које губе контролу над светским процесима, а елита Сједињених Држава говори о задацима преживљавања америчког друштва; 
• Русија је потребна Западу за супростављање Истоку; 
• при општем слабљењу држава на просценијум излази глобални финансијски олигархат у циљу стварања јединственог планетарног монетарног простора уз светску владу под његовом контролом; 
• националне државе константно губе контролу над својом територијом, финансијска олигархија ослањајући се на затворене клубове стиче власт на Западу и шири је на Исток; 
• препорођују се цивилизације Истока, а народи Запада почињу борбу против финансијског капитала; 
• транснационално друштво уз помоћ новца и мрежног управљања диктира вољу државама и светским цивилизацијама, финансијска интернационала преко двеста година врши утицај на формирање историјских процеса и данас држи под својом контролом преко 70 посто светских монетарних ресурса, преко 80 посто водећих СМИ, као и наоружане и специјалне снаге из сенке, глобалну нарко-мафију, НАТО, ОЕБС, ПССЕ и сл.; 
• финансијски олигархат имплементира у живот стратегију расутог светског поретка, ослањајући се на новац, Федерални резервни систем, групе Ротшилда, Рокфелера, Ватикан, остварује финансијску колонизацију човечанства, прикривајући га реториком о демократији и сл., подређујући све гране бивствовања интегралном кретању капитала и критеријуму добити.  

         Данас, на глобалној мапи света назиру се три водећа геополитичка центра: Северна Америка, Европа и Кина. Сваки од ових центара формирао је свој сопствени финансијско-економски систем, има и проширује зоне доминантног утицаја, ослања се на јаке оружане снаге, који су способни да делују у било којој тачки земљане кугле, у Светском океану, у свемиру. Између горенаведених центара моћи се води непомирљива борба за контролу над кључним регијама у свету, стратешким комуникацијама и глобалним ресурсима. 

 

* Руски генерал-пуковник, председник Академије геополитичких проблема, доктор историјских наука