Ротшилди би да распарчају Русију и сруше Путина

ШТА СТОЈИ ИЗА ВЕСТИ ДА СУ ДВА НАЈВЕЋА КЛАНА ГЛОБАЛНИХ ОЛИГАРХА НАПРАВИЛА „СТРАТЕШКУ АЛИЈАНСУ?” (КРАЈ)

• Без најсигурнијих, стопроцентних гаранција у облику пара „злато-јуан“, у сфери политике допуњене стратешким кинеско-јапанским савезом, Ротшилди неће рушити долар и САД – сувише је велики ризик да ситуација измакне контроли, а онда одлучујући аргумент уместо новца може постати оружје
• Следећа граница одбране Рокфелера (треба рећи после избора у Француској скоро сасвим изгубљена) – јесте немачка кацеларка А. Меркел
• На самиту Европске уније 23. маја, нови председник Француске Ф. Оланд практично је поднео А. Меркел француско-холандски (у суштини, ротшилдовски) ултиматум: да одустане од идеје о претварању ЕУ у политички савез
• Ситуацију може спасити само једно: одлучно одбијање овог ултиматума од стране А. Меркел и форсирање кризе у еврозони – све до њене консолидације под немачком контролом. То је претварање Немачке у једини и јединствени емисиони центар евра
• У том случају, ситуација би се у суштини вратила у 1940. годину: Европа под немачком контролом, само не преко тенкова већ штампарске пресе. Некако, „Четврти рајх“
• Права последња граница је – Русија В. В. Путина. Она је потребна Рокфелерима који се нису помирили са поразом, сматрају пролазном етапом у борби кланова и  спремни су да се даље боре 
• Ради тога им је потребна Русија. При том, јединствена, консолидована и јака Русија (без „наранџастих“ ексцеса)
• С једне стране за Русију се појављује јединствена шанса: да  у глобалној „Великој игри“ одигра равноправно са партнером (нека и привременим), који је данас животно (управо животно!) заинтересован за наш успех. (Шта ће сутра бити – то је већ друга тема: то је политика у којој упоредо са стратегијом постоји и тактика)
• Реализацију те шансе ометаће на све могуће начине агенти Ротшилда. Већ ометају: нису случајно В. В. Путина дочекали нарученом протестном галамом и у Берлину и у Паризу
• Питање је у томе колико ће брзо и ефикасно руски лидер успети да потисне „пету колону“, да напредује у неопходним реформама и нови распоред снага учини неповратним
• То је – питање опстанка земље. Јер, у стратегији Ротшилда, Руска Федерација треба да буде распарчана, као што је то читавог живота настојао (и све до данас настоји) Горбачов

Пише: Владимир Борисович ПАВЛЕНКО

         АКО се у кинеском руководству како пре, тако и после конгреса, очува баланс који обезбеђује  беспрекорну „двотактну“ промену власти – у почетку Генералног секретара ЦК КПК и Председника НРК, а затим после пет „интервалских“ година – Председника Централног војног савета (ЦВС), Ротшилдима ће остати мало шансе за успех.

         Јер „тиха лука“, прикладна за прелазак на „златни јуан“ за време потребно за „преформатирање“ Запада не може постати избалансирана Кина – већ само неизбалансирана са успостављеном доминацијом једне од унутарпартијских група и јаким потискивањем свих осталих (као што је то било, например, 1970.-их година).

         Без најсигурнијих, стопроцентних гаранција у облику пара „злато-јуан“, у сфери политике допуњене стратешким кинеско-јапанским савезом, Ротшилди неће рушити долар и САД – сувише је велики ризик да ситуација измакне контроли, а онда  одлучујући аргумент уместо новца може постати оружје. 

         Постоји вероватноћа да се изгуби све и одмах, укључујући и живот.

         Следећа граница одбране Рокфелера (треба рећи после избора у Француској скоро сасвим изгубљена) – јесте кацеларка А. Меркел и уопште „осовина“ владине коалиције ХДС-ХСС.

         На самиту Европске уније 23. маја, нови председник Француске Ф. Оланд практично је поднео А. Меркел француско-холандски (у суштини, ротшилдовски) ултиматум:

         - да одустане од идеје о претварању ЕУ у политички савез;

         -  да установи зависност евра помоћу „евробонда“ -  колективног дуга еврозоне (Сорошева идеја, која очигледно претендује да их контролише у име Ротшилда).

         Ситуацију може спасити само једно: одлучно одбијање овог ултиматума од стране А. Меркел и форсирање кризе у еврозони – све до њене консолидације под немачком контролом, ма ко из зоне при том морао да се „замоли“. То је претварање Немачке у једини и јединствени емисиони центар евра.

         У том случају, ситуација би се у суштини вратила у 1940. годину: Европа под немачком контролом, само не преко тенкова већ штампарске пресе. Некако, „Четврти рајх“.

         Управо о томе је говорио Герхард Шредер у септембру 2011.  када је позивао на стварање „Сједињених Држава Европе“ помоћу „осовине“ Меркел – Саркози (који је од тада прохујао „са вихором промена“).

         Мало је вероватно да ће А. Меркел у томе успети: претходно је потребно консолидовати немачко друштво, а оно је фрагментисано и углавном опозиционо према „партији на власти“. А сувише је мало времена до избора (септембар 2013. г.).

         Последња граница су – Русија В. В. Путина.

         Обнављањем 2011. г. стратешког савеза „Росњефти“ с америчким «Exxon-Mobil» (уместо са «British Petroleum»), чему је помогао скандал у компанији «ТНК-BP», руски лидер је дао јасан и недвосмислен знак.

         Разумели су га и чули: управо због тога је у јануару 2012, без обзира на бучне извештаје Стејт департмента и америчке амбасаде за подршку уличних протеста, изнео своје мишљење у корист кандидатуре В. В. Путина као будућег шефа државе, отац унутрашње политике, академик Ј. М. Примаков. А већ након недељу дана у Москви се појавила тако значајна личност као што је Кисинџер.  

         Занимљиво: дан пре објављивања споразума између Џејкоба Ротшилда и Давида Рокфелера «ТНК-BP» је напустио М. Фридман – шеф „Алфа-групе“, консултант Међународног савета експерата при САД (познат је његов конфликт из 2009. г. са поменутим Дерипаском, пословним партнером Ротшилда).

         Пре Фридмана компанију су напустили први човек «BP», Британац Дали, којег у Лондону сматрају за главну жртву „завере руских олигарха“, а затим и В. Векселберг и т. д.

         А након два дана из пројекта «ТНК-BP» нестала је и «British Petroleum» и за успомену о свом боравку у Русији оставила јетке саркастичне коментаре британске државне информативне корпорације ВВС.

         Шта то значи?

         Да се Рокфелери нису помирили са поразом, да га сматрају пролазном етапом у борби кланова и да су спремни да се даље боре. 

         Ради тога им је потребна Русија. При том, јединствена, консолидована и јака Русија (без „наранџастих“ ексцеса): нису случајно још пре инаугурације В. В. Путина представници «Exxon-Mobil» у његовом присуству потписали с компанијом „Росњефт“ споразум о експлоатацији нафте на подморју Црног и Карског мора.

         У споразум су укључени корпорација „Обједињено бродоградилиште“ и „Ростехнологије“. То значи да савез «Росњефт»-«Exxon-Mobil» ни издалека није ограничен питањима нафте.

         У тој ситуацији, постављање И. И. Сечина на дужност председника „Росњефти“ је корак од стратешке важности.

         Садашњи распоред снага – један према један, понавља крај 1920.-их година када је Стаљин у Бакуу одузео нафтну индустрију из концесија Нобела (партнери Ротшилда) и дао 50% концесија Рокфелерима – у замену за финансијску и технолошку подршку совјетској индустријализацији.

         У сваком новом кругу Историја се понавља!

         С једне стране за Русију се појављује јединствена шанса: да  у глобалној „Великој игри“ одигра равноправно са партнером (нека и привременим), који је данас животно (управо животно!) заинтересован за наш успех. (Шта ће сутра бити – то је већ друга тема: то је политика у којој упоредо са стратегијом постоји и тактика). 

         С друге стране, реализацију те шансе ометаће на све могуће начине агенти Ротшилда. (Већ ометају: нису случајно В. В. Путина дочекали нарученом протестном галамом и у Берлину и у Паризу).

         Питање је у томе колико ће брзо и ефикасно руски лидер успети да потисне „пету колону“, да напредује у неопходним реформама и нови распоред снага учини неповратним.

         То је – питање опстанка земље. Јер, у стратегији Ротшилда, Руска Федерација треба да буде распарчана, као што је то читавог живота настојао (и све до данас настоји) Горбачов.

         На крају, очекујемо природно питање: шта је потребно за потпуни излазак из тих подела и за самосталан, суверен развој?

         Будимо искрени: у овој фази треба издржати и појачати државну моћ, консолидовати друштво и утемељити државну идеологију (ма како страшним се неком то могло учинити). И то не апстрактну („за све добро – против свега лошег“), него пројектовану. Способну да покаже земљи и свету руску визију и план изградње праведног уређења света, алтернативног садашњем „свету новца“, који данас „једе људе“, отприлике исто као што су их „појеле“ енглеске овце из времена индустријске револуције.

         Сем тога, данас охрабривани „плурализам“ не формира систем вредносних координата – норму која би рефлектујући и фиксирајући цивилизацијску идеју у начину живота омогућила да се направи разлика између доброг и лошег, социјалног понашања (политике) од асоцијалног итд.

         Неодложно је потребна нова елита – национална, а не компрадорска.

         У будућности, када се ови први захтеви испуне, раније или касније мора се поставити питање изласка из ропских услова чланства наше земље у Базелском клубу и механизма који је он успоставио «currency board» - повезаности новчане масе са обимом златно–девизних резерви. Заправо, питање претварања „Централне“ банке, која је данас инструмент спољне контроле, у „Државну“ банку која реализује девизну, као и емисиону политику у националном а не глобално-олигархијском интересу.  (Није случајно да, пошто су чули о томе, либерали непрестано обамиру од продорне вриске: лопов се сам издаје!)

         Напоменимо: централну банку нису имали ни Руска империја, ни СССР. Она се тек појавила у временима „развијене демократије“. У њима треба и да остане као неодвојиви атрибут  и симбол повезан са том „демократијом“ неоколонијалног „ропства“ нове „златне хорде“ (у савременом, буквалном, а не историјском значењу).

         Заправо, тема је озбиљна: У XIX веку на том путу САД су прошле кроз грађански рат и на крају, после пола века, ипак су се нашле у мрежама глобалне олигархије.

         Међутим, то је друга тема. Све по реду.