САНУ у новембру треба да изабере 26 дописних и 18 редовних чланова

САДА ИМА 133 ЧЛАНА, А АКО ДО НОВЕМБРА НЕ ИЗГУБИ НИ ЈЕДНОГ - ИМАЋЕ 159

• Србија је последња у региону по броју академика у односу на број становника.  САНУ је по завршетку претходне Изборне скупштине имала 1,9 академика на 100.000 становника, Македонија 2,2, Хрватска 4,9,  Словенија 5,1, а Црна Гора 7
• Кандидати за редовне чланове су дописни чланови Зоран Радовић, Милан Судар и Миодраг Матељевић (Одељење за математику, физику и геонауке), Горан Петровић, Злата Бојовић, Слободан Грубачић и Милан Данојлић (Одељење језика и књижевности), Слободан Милосављевић, Радмила Петановић и Радомир Саичић (Одељење хемијских и биолошких наука)
•  Потпредседник САНУ, академик Зоран ПОПОВИЋ као потпуно нетачне одбацио је све нападе и оптужбе кандидата, који се нису нашли на коначној листи и нагласио да није направљен ниједан прекршај. Одбацио је и тврдње да се САНУ налази у кризи и истакао да само током протекле године кроз њене сале и галерије прошло преко 170.000 суграђана, који су учествовали или присуствовали догађајима који су иницирани свака 1,4 дана

        НА ИЗБОРНОЈ скупштини Српске академије наука и уметности 8. новембра биће разматрано 26 кандидатура за дописне чланове Академије и 18 за редовне, саопштено је данас на конференцији за новинаре.

        Потпредседник САНУ, академик Зоран Поповић, који је представио коначну листу кандидата за избор редовних и дописних чланова САНУ, која се доставља Изборној скупштини, навео је да Академија сада има 133 члана и да уколико до новембра не изгуби ниједног и 8. новембра буде изабрано свих 26 кандидата, имаће 159 чланова, што је један мање од „нумерус клаусес” који су увели прошлогодишњом изменом Статута.

        Поповић је скренуо пажњу да је Србија последња у региону по броју академика на број становника.

        Он је навео да, када је САНУ имала 142 члана по завршетку претходне Изборне скупштине, у просеку било је 1,9 академика на 100.000 становника, док је у Македонији 2,2, у Хрватској 4,9, у Словенији 5,1, у Црној Гори 7.

        Кандидат за дописног члана Одељења за математику, физику и геонауке са двотрећинском подршком је Жељко Шљиванчанин, кандидати за дописне чланове Одељења језика и књижевности са већином гласова су Јован Делић, Зоран Пауновић, Љубинко Раденковић и Михајло Пантић.

        Са двотрећинском подршком на Изборну скупштину за дописног члана Одељења хемијских и биолошких наука иде Тања Ћирковић Величковић, а са већином гласова Алекса Обрадовић, Марјан Никетић и Павле Павловић.

        Кандидати за Одељење друштвених наука са двотрећинском подршком су Алпар Лошонц и Павле Петровић, а са већином гласова Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић и Мирјана Рашевић.

        Са већином гласова на скупштину иду Влада Вељковић, Славиша Трајковић и Драгослав Шумарац за дописне чланове Одељења техничких наука, док су кандидати за Одељење историјских наука са двотрећинском подршком Драган Војводић, Вујадин Иванишевић, Мира Радојевић, а са већином гласова Ђорђе Бубало.

        Једини кандидат за члана Одељења медицинских наука и то са већином гласова је Татјана Симић, док су кандидати за нове чланове Одељења ликовне и музичке уметности Јелена Јовановић и Сава Халугин са двотрећинском подршком и Борислав Стојков и Милета Продановић са већином гласова.

        Кандидати за иностране чланове САНУ су Џелал Шенгор (Одељење за математику, физику и геонауке), Мирослав Крстић и Мауро Ферари (Одељење техничких наука) и Еуђен Симион (Одељење језика и књижевности).

        Кандидати за редовне чланове су дописни чланови Зоран Радовић, Милан Судар и Миодраг Матељевић (Одељење за математику, физику и геонауке), Горан Петровић, Злата Бојовић, Слободан Грубачић и Милан Данојлић (Одељење језика и књижевности), Слободан Милосављевић, Радмила Петановић и Радомир Саичић (Одељење хемијских и биолошких наука).

        На коначној листи за Изборну скупштину су и Александар Костић (Одељење друштвених наука), Милош Којић и Велимир Радмиловић (Одељење техничких наука), Љубодраг Димић (Одељење историјских наука), Зоран Кривокапић, Милорад Митковић и Петар Сеферовић (Одељење медицинских наука) и Милица Стевановић (Одељење ликовне и музичке уметности).

        Све нападе и оптужбе кандидата, који се нису нашли на коначној листи, те у медијима говорили о пропустима у процедури, Поповић је одбацио као потпуно нетачне и нагласио да није направљен ниједан прекршај и да нема разлога да се процедура понавља.

        Он је рекао да се актуелни изборни циклус одвија под начелно истим правилима и са истим временским оквиром као и низ претходних и приметио да је ретко ко изабран из првог покушаја.

        Поповић је нагласио да од расписивања јавног позива за предлагање кандидата за нове чланове САНУ у једногодишњем изборном процесу ништа није било тајна, а изузетак је тајно гласање, које је предвиђено Статутом САНУ.

        Потпредседник САНУ је најавио да ће до септембра јавности ставити на увид целокупну документацију свих кандидата - одлуке одељења, реферате и мишљења о предложеним кандидатима и да установе, удружења и појединци могу поднети Председништву САНУ у писаној форми приговоре на реферате за избор кандидата и на мишљење одељења.

        Поповић је одбацио и тврдње да се САНУ налази у кризи и истакао да само током протекле године кроз њене сале и галерије прошло преко 170.000 суграђана, који су учествовали или присуствовали догађајима који су иницирани свака 1,4 дана.

        Према Закону о САНУ 10 институција има право да предлаже кандидате за чланове САНУ и укупно је изван Академије предложено 95 кандидата, 63 од стране одељења, при чему је пет имена исто, а од стране огранака у Нишу и Новом Саду предложено је још 14 кандидата.

        Танјуг