Прво Ахтисари, па Ахтисари плус или план redux

ЛДП ПОЗВАО ВЛАДУ И ТАДИЋА ДА ДЕФИНИТИВНО ДИГНУ РУКЕ ОД КиМ

• Влада Србије, изјавио је Чедомир Јовановић, треба да за основу свог деловања одмах узме Ахтисаријев план и да тражи гаранције индивидуалних и колективних права Срба на Косову, а онда да крене у тражење модалитета из унапређених варијанти тог плана, попут Ахтисаријевог плана плус или плана Redux

• Драгољуб Мићуновић: Ангела Меркел је тражила, на доста резолутан начин, који се није очекивао, да се успостави дијалог, да око печата не правимо драме, те да се „паралелне институције” укину и успостави „правни поредак“ на Северу Косова. Ставила је, такође, јасно до знања да некаквих подела Косова неће бити. Али, то не значи и да не може и неће бити разговора о статусу севера Косова 

• У једном тренутку је била макисмалистичка позиција, па у доба преговора под Мартијем Ахтисаријем врло резолутна, па је почела да се прилагођава реалности. Оно што ће сигурно следити јесте да останемо привржени амбицијама чланства у ЕУ, те што хитнијег добијања статуса кандидата како бисмо имали приступ и европским фондовима и осталим везама са ЕУ

     БЕОГРАД, (ФоНет) - Председник ЛДП Чедомир Јовановић оценио је да за Србију "први циљ мора бити примена Ахтисаријевог плана јер немамо времена и права на калкулисање".

     "Србији и косовским Србима, само четири дана пре истека споразума са Кфором, нису потребне шифриране поруке и рециклирана политика", поручио је Јовановић у писаној изјави медијима.
Не чекајући поново последњи тренутак и 16. септембар, морамо, поручио је Јовановић, да направимо преокрет у косовској политици, прекинемо неизвесност, изборимо се за примену Ахтисаријевог плана и почнемо разговоре о реалним моделима аутономије, које износе и међународни званичници.

     Влада Србије, сматра Јовановић, треба да буде отворена и искрено саопшти да се окрећемо рационалној политици у којој је најважније, као основу, одмах применити Ахтисаријев план и гаранције индивидуалних и колективних права Срба на Косову, а онда кренути у тражење модалитета из унапређених варијанти тог плана, попут Ахтисаријевог плана плус или плана Redux.
Према његовим речима, Србима нису потребни наелектрисана атмосфера, виртуелни одборници, народни лидери и начелници округа који су на изборима добили вишеструко мање гласова од броја Срба који раде у систему на северу Косова.

     Србима су потребне школе и болнице, инфраструктура, локално правосуђе, културне, спортске институције, на шта имају право, истиче Јовановић, и по Ахтисаријевом плану да одлучујуће утичу и на рад полиције, и то не само у општинама где су у већини.

     На кључне државне и локалне одлуке, легитимни представници Срба имају право вета и преговора о повољнијим решењима.

     Постоје дораде Ахтисаријевог плана, напоменуо је Јовановић, попут документа Redux и других, који нуде могућност да косовски Срби имају јачу везу са Београдом, као И заштићенији положај у односима са Приштином.

     Другачији језик и другачија политика су пут до превазилажења садашње блокаде у односима са Приштином, која косовске Србе гура у руке запаљивих акција самозваних лидера са севера и свих оних који шансу траже у сукобу, рекао је Јовановић.

*  *  *  *  *

     Изненађење? Ни најмање! Лидеру ЛДП се мора признати да је – у утирању путева “српској политици” водећих западних држава – више него доследан. 

     Хоће ли његово тражење имати прођу у владајућој коалицији? После ултиматума Ангеле Меркел, безусловно! Заправо, могло би се рећи – с обзиром да је Борис Тадић досад са заскашњењем од две-три године редовно радио оно што су Вашингтон и Брисел преко ЛДП тражили – да Јовановић први пут И не “кукуриче” пре времена. Да је сама власт, пошто су реторичке маске већ пале, први пут отворено на истим позицијама.

     Уосталом, просудите сами. Ево шта је Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС, рекао за новосадски “Дневник”:

     “Говорећи о ситуацији на Косову и Метохији, он је упозорио да ослањање на Резолуцију 1244 СБ УН уз присуство Еулекса и Кфора не значе више гранацију за наш суверенитет у покрајини. 

     - Врло је нездраво живети у илузијама. И што више будемо живели у тој самообмани да имамо неку значајну моћ и утицај на Косову, утолико губимо време, а Србија мора да води рачуна о целини интереса српске државе и српског народа – јасан је професор Мићуновић.

     Прошле изборе ДС је добила с поруком „и ЕУ и Косово”. Где смо у овом моменту с том политиком пред стицање статуса кандидата и шта значи тражена подршка председника Бориса Тадића на ГО ДС за политику коју води?

    – Наша основна идеја на основу које смо добили изборе била је: „За европску Србију“, како се и зове наша посланичка група у Народној скупштини. Касније су ту у јавности и у деловању опозиције стваране вештачке дилеме „да ли бранимо Косово или га предајемо“, коме ћемо се царству приволети, земаљском или небеском, уз низ других „патриотских прича”. Председник Тадић је рекао да неће признати једнострано проглашену независност Косова и при том ставу је остао, а колико видим, могуће је напредовање ка Европи и без тог формалног признавања. Чињеница је да се, у међувремену, реалност на Косову мењала на нашу штету, што се и очекивало, јер су од проглашења независности Албанци успотавили своју власт и добили дипломатско признање највећег и најважијег дела ЕУ и, наравно, Америке. 

“Ми имамо више интереса да разговарамо о Косову него Албанци. Они су узурпирали шта су могли и зашто би отварали та питања. Ми, пак, имамо тамо велику имовину, државну и приватну, а попис ће показати и колико људи, наших сународника, тамо живи.”

     - Ситуација се битно променила и ми више немамо ону снагу у „реалности“ да можемо о Косову да говоримо као о нечему чиме ми управљамо, и где можемо да условљавамо или да одлучујемо. Можемо, наравно, још извесно време да спречавамо њихов пријем у УН, али државе иначе добровољно улазе у систем светске организације, што значи да могу да постоје и функционишу у међународном праву чак и без тога. Тако да је наш маневарски простор у том погледу сужен, а цела прича о нашем суверенитету на КиМ постаје све више виртуелна, него реална. 

     Шта то значи, шта бисмо требали да урадимо?

     – По мени, треба да развијамо трговинске односе са Косовом и да избегавамо драме, као ове око печата. Имали смо скоро 400 милиона евра извоза, што је за наш спољнотрговински дефицит велика ствар, јер робу тамо можемо да продамо, а не у Америци. Са економског становишта, то је наша корист. С друге стране, ми имамо више интереса да разговарамо о Косову него Албанци. Они су узурпирали шта су могли и зашто би отварали та питања. Ми, пак, имамо тамо велику имовину, државну и приватну, а попис ће показати и колико људи, наших сународника, тамо живи. Ми морамо остати заинтересовани и брижни за њихову судбину и положај, за њихова права и сигурност. У том погледу је и оно што председник Тадић говори – да нећемо оставити свој народ на цедилу.

     Које ћемо кораке предузети?

    – Иамо могућности и преко Савета Европе, Европског парламента и УН да издејствујемо да се њихова права поштују, да имају равноправан статус, да се поштује њихова безбедност, да имају локалну самоуправу, да су заштићени пред Европским судом у Стразбуру...

     Да ли је то оно што траже СПО и Вук Драшковић, односно прихватање такозваног нестатусног дела Ахтисаријевог плана и решења за север КиМ?

    – Питање да ли је тај план решење или има и других, мада је он пружао извесну аутономију српским енклавама, али је проблем око суштине аутономије на северу, статусне одређености и везе севера са Србијом. Морамо да се изборимо да то буде премет разговора и преговора на међународном нивоу.

     Шта је са идејом о подели Косова?

    – Бојим се да смо с тиме закаснили. Када је било време, нисмо на томе инсистирали, а Војислав Коштуница, као тадашњи премијер, није хтео ни да чује за тако нешто сматрајући да ми имамо упориште у међународном праву и Резолуцији 1244, и зашта бисмо делили нешто што је наше цело. Испоставило се да је реалност другачија и да ми то „цело“ немамо.

     Све у свему, морамо бити у тренду европских кретања и избегавати све што нашу политику доводи у оштру конфронтацију, пре свега са европском политиком, која се нас првенствено тиче. Морамо имати дијалог као основно средство, дипломатску активност и борити се пре свега за слободу, безбедност и права наших суграђана на КиМ. Ту је и имовина која је у јеку разних денационализација, реституција, приватизација – угрожена.

“Не може се рећи: нећемо никакав контакт, а онда кренути с причом о пропалој економији, лошем извозу, малим инвестицијама... То је крајње лицемеран, непатриотски и погубан став.”

     Морамо да покренемо питање свог тог капитала који Србија има на КиМ. Ту је и приватна имовина у кућама, становима, имањима... На крају, тамо су и наши културни и сакрални споменици, неки под заштитом Унеска, и морамо им обезбедити одређену врсту екстериторијалности и у потпуности их заштитити. 
Ми смо ти који имамо тамо велике материјалне и културне вредности, које могу бити угрожене, и зато имамо и много интереса за дијалог са Приштином. То је прави прилаз реалном животу и реалним интересима људи.

     Опозиција одавно спочитава ДС-у да се „одриче Косова”?

    – Ако неко жели да искаже свој патриотски став, онда се он мери по томе колико доприноси општем добру државе и њених грађана. Не може се рећи: нећемо никакав контакт, а онда кренути с причом о пропалој економији, лошем извозу, малим инвестицијама... То је крајње лицемеран, непатриотски и погубан став. Оно што је Србији данас неопходно јесу позитивни програми, а пре свега више вере у сопствене могућности.

     Значи ли то да ће се напустити досадашња државна политика према Косову?

    – Не знам шта мислите под тим „државна политика”. Ту је било нормалних промена и прилагођавања међународним околностима.

     - У једном тренутку је била макисмалистичка позиција, па у доба преговора под Мартијем Ахтисаријем врло резолутна, па је почела да се прилагођава реалности. Оно што ће сигурно следити јесте да останемо привржени амбицијама чланства у ЕУ, те што хитнијег добијања статуса кандидата како бисмо имали приступ и европским фондовима и осталим везама са ЕУ.

“Да ли ће Косово заједно са осталим деловима Балкана бити некако „угурано“ у ЕУ, то ћемо видети. Ако се то догоди, и напетост око граница би била отклоњена, а тиме олакшано споразумевање.”

 

     Дијалог као форма је нешто што остаје неопходно, а до које мере ће та сарадња ићи, зависи и од друге стране. Било би крајње погрешно све мерити само симболиком, у стилу – е, сада је тамо печат и Косово је изгубљено. 

     Морамо имати конструктивни прилаз шта доноси одређене користи и побољшања, а да се манемо веровања да ће нека симболика да решава тако крупно питање као што је суверенитет. Суверен је онај ко има власт у некој земљи, ко може да уведе ванредно стање, а зна се ко је у овом моменту суверен на Косову.

     Значи ли то да ћемо прихватити оно што нам нуди Немачка, као окосница ЕУ, за даљи европски пут Србије?

    – Оно што Немачка нуди је мало извучено из контекста посете канцеларке Ангеле Меркел. Ту нису дефинисане црте. Оно што је она тражила, на доста резолутан начин, који се није очекивао, јесте да се успостави дијалог, да око печата не правимо драме, те да се „паралелне институције” укину и успостави „правни поредак“ на Северу Косова. 

     - Ставила је, такође, јасно до знања да некаквих подела Косова неће бити. Али то не значи и да не може и неће бити разговора о статусу севера Косова. 

     - Нажалост, то је питање односа снага. Велике силе се понашају прагматично са свог становишта и у једном тренутку рекле су да је важно самоопредељење, па су се тако Словенија и Хрватска определиле за независност. После су рекли не могу да се мењају границе република и да остају административне, и то је био случај са БиХ. 
Код Косова је, опет, било поштовано „самоопредељење“, иако су границе Србије тиме мењане. Само доктринари верују да једном успостваљене међународне норме вечно трају, а највећи део њих су, заправо, уговори који одражавају дати однос снага.

     Како даље?

    – Ми смо мала земља, треба да бранимо своје достојанство, ништа не сме да буде понижавајуће, али најгоре би било да преценимо снаге и могућности.

     - Косово неће признати Русија и Кина, као што нећемо ни ми, али не треба реметити односе са другим снагама у свету. 

     Да ли ће Косово заједно са осталим деловима Балкана бити некако „угурано“ у ЕУ, то ћемо видети. Ако се то догоди, и напетост око граница би била отклоњена, а тиме олакшано споразумевање.
Србија јесте пред тешким одлукама, поготово јер се суочава и са претећом економском кризом и са тешким социјалним проблемима, и зато јој је потребна одговорна политика свих политичких актера, и власти и опозиције.”