Чаленко: Руси Украјине треба да подрже прелазак „украјинске мове“ на - латиницу

ТО НИЈЕ ЊИХОВ РОДНИ ЈЕЗИК НИТИ СУ ЊИМЕ ГОВОРИЛИ ЊИХОВИ ПРЕЦИ И НЕ ТРЕБА ДА ГА БРАНЕ

• Ових дана је шеф кијевске дипломатије Павел Климкин обећао - реагујући на предлог пољског историчара Земовита Шћерека - да ће размислити о преласку „мове“ на латиницу
• Сликар из Лавова - Володко Костирко - већ подуже пише само на латиници. Такви се држе пароле: Галичина је Европа, а не Украјина
• Инсистирање на латиници је пројекат галицизовања целе Украјине и напуштања кијевско-полтавско-запорошке културне парадигме. Зато „махање латиницом“ треба поздравити и подржати. У томе је гаранција наше победе
• Са латиницом ће Русима бити наметана и западноукрајинска култура која им је потпуно туђа, па ће бити доживљавана и као окупациони феномен, а то ће довести прво до културног, а потом и политичког разлаза народа са владајућом елитом. Кад се то догоди, за народ ће само Москва бити главни град, лидер - Путин, а родна лука - Русија. Њој ће се Малорусија и Новоросија неизбежно вратити

Пише: Александар ЧАЛЕНКО, кијевски новинар (у егзилу)

        РУСИ Малорусије и Новоросије, који на тим територијама чине 90 одсто становништва, морају бити свесни да „украјинска мова“, која им се деценијама намеће, није њихов родни језик, да није била ни језик њихових предака.

        Зато и они, као и ја, превођење украјинске мове на латиницу подржавам са обе руке. Ми, Руси Малорусије, Новоросије и Великорусије не треба да се томе супротстављамо, већ да поздравимо тај процес.

        Не треба ни да будемо огорчени, већ напротив - да латинизацију украјинског поздравимо.

        Ових дана је шеф кијевске дипломатије Павел Климкин обећао - реагујући на предлог пољског историчара Земовита Шћерека - да ће размислити о преласку „мове“ на латиницу. Али, није он мене упознао са тим идејама.

        Сам се пропагирањем преласка украјинског на латиницу бавим већ 18 година.

        Од момента када је у моду ушао западноукрајински сепаратизам који проповеда отцепљење од Украјине седам области Галичине (Галиције), Закарпатја, Волињи и Буковине и за њихово проглашавање краљевство на челу са неким од Хабсбурга.

        Његове присташе сматрају да се никада неће одвојити и ослободити од Москве док не пређу на латиницу. Чак верују да би се тако „вратили кући - у Европу“.

        Уосталом, сликар из Лавова - Володко Костирко - већ подуже пише само на латиници.

        Такви се држе пароле: Галичина је Европа, а не Украјина.

        Украјинци су, иначе, само они који живе са леве стране реке Збруч која дели Западну Украјину од Малорусије. Зато Галичани нису Украјинци.

        Костирко је својој омиљеној слици дао назив „Uniat i kozak“, а на њој лепи „европски пољски хусар из XVII века копљем пробија главу „азијату“ - запорошком козаку који је у турским шалварама. „Унијат“ у левој руци држи штит са грбом „краљевске Галичине“.

        За Костирка познати рат Богдана Хмељничког (од 1648-ме до 1654-те) није никакав рат између Пољака и Украјинаца. За њега је то био - грађански рат међу „Европљанима“ унијатима и „азијатима“ Украјинцима, односно - Запорошцима.

        Зато је раскид са ћирилицом - западноукрајинска идеја. А то није раскид само са „Москаљима“ и са „москаљизованом Малорусијом“ и Новоросијом. То је разлаз „ западних Украјинаца“ са осталим „Украјинцима“.

        У свему постоји парадокс: сада су за латиницу и они који живе око Дњепра, који су против Русије јер су „Европејци“, а западноукрајински сепаратисти су у суштини политички савезници и Москве и Донбаса.

        Поборнике Руског света и сепаратисте са запада Украјине обједињује неприхватање „саборне Украјине“. Ови други су за то да западна Украјина „припадне Европи“, а Малорусија и Новоросија - Русији.

        Инсистирање на латиници је пројекат галицизовања целе Украјине и напуштања кијевско-полтавско-запорошке културне парадигме.

        Зато „махање латиницом“ треба поздравити и подржати. У томе је гаранција наше победе.

        Галичина не може извршити утицај на све Русе Малорусије и Новоросије, већ само на њихове „прогресивне“ и „европејске“ врхушке. Стално говорим: како год се ко презивао - Чаленко или Климкин (Павел, министар спољних послова Украјине) - неизоставно је Рус.

        Руси су још од совјетских времена - која им је наметала преко образовања - почели да себи апсолутно туђу „украјинску мову“ сматрају такође својом.

        Са латиницом ће им бити наметана и западноукрајинска култура која им је потпуно туђа, па ће бити доживљавана и као окупациони феномен, а то ће довести прво до културног, а потом и политичког разлаза народа са владајућом елитом.

        Кад се то догоди, за народ ће само Москва бити главни град, лидер - Путин, а родна лука - Русија. Њој ће се Малорусија и Новоросија неизбежно вратити.

        Украјинска мова је настала у „кухињи“ Пољака и Галичана и мешавина је малоросијског наречја и пољског језика.

        Ако знате „мову“, узмите било који пољски текст и биће вам јасно да је половина, или бар трећина, речи иста.

        Нама, Русима, је „мова“ туђа и не треба је жалити. Нека је пребацују на латиницу.

        Није на нама, Русима, да је бранимо.