Кина по доминацији САД туче и петројуаном - Шангајска берза увела и „златну алтернативу“
КИНЕСКИ ВОЗОВИ ЋЕ ОД ПЕКИНГА ДО ЛОНДОНА СТИЗАТИ А САМО ДВА ДАНА
- Берза Shanghai International Energy Exchange покренула је продају нафте за кинеске јуане и омогућава самим произвођачима нафте да је продају за кинеску валуту. Са могућношћу замене петројуана за злато
- Кина увози просечно 8,5 милиона барела нафте дневно, уз пораст потражње од најмање 10% годишње. Сада барел кошта 60 до 70 долара. То значи да Кина троши око 510 милиона долара дневно само на увоз нафте
- Злато ће бивати ремонетизивано преко јуана, а Кина ће бити корак ближе уништавању Сједињених Држава као светског хегемона. Пекинг се за ово - за почетак трговине нафтним фјучерсима у јуанима - спремао током протеклих 25 година
- Кина увелико формира нови међународни систем, који ће јој на крају омогућити да са својим трговинским партнерима потпуно заобиђе САД. „Нови Пут свиле” је чворни сегмент тог кинеског плана, а подразумева изградњу великих железничких пруга, модерних аутопутева, полагање оптичких каблова, изградњу нафтовода и гасовода, поморских и ваздушних лука. Све ће то спајати обале Европе и Атлантика са обалама Азије и Тихим океаном
У КИНИ је све донедавно била популарна шала: „Ко је Си Ђинпинг?” Одговор: „Муж Пенг Лиyан”, познате певачице која се удала за Сија.
Данас је Си Јинпинг вероватно доживотни лидер своје земље са моћном економијом и армијом и са 1,4 милијарде становника. У суштини, са добрим шансама да ускоро постане најмоћнија особа на свету.
Кина убрзано потискује САД с места главне светске суперсиле. Смена ће се, по многим проценама, догодити до 2030-те јер ће кинеска привреда дотад бити можда и дупло већа од америчке.
Доналд Трамп увођењем царина на челик и алуминијум и тражењем од Пекинга да трговински суфици на штету САД хитно смањи за 100 милијарди долара - покушава да успори експанзију Кине и да одгоди „смену на престолу“.
Ово са собом носи могуће отпочињање највећег економског рата у досадашњој историји.
Међутим, Кина увелико формира нови међународни систем, који ће јој на крају омогућити да са својим трговинским партнерима потпуно заобиђе САД.
„Нови Пут свиле” је чворни сегмент тог кинеског плана, а подразумева изградњу великих железничких пруга, модерних аутопутева, полагање оптичких каблова, изградњу нафтовода и гасовода, поморских и ваздушних лука. Све ће то спајати обале Европе и Атлантика са обалама Азије и Тихим океаном.
Си је крајем 2013. најавио планове вредне 1.400 милијарди долара, а воз Пекинг-Лондон ће путовати само два дана.
Американце ће посебно болно ударити то што је Кина активирала свој систем купопродаје нафте који ће бити на располагању свима који пожеле да напусте амерички монетарни систем и петродолар.
Већина инвеститора зна да је нафта највеће и најважније тржиште у свету. Оно је веће од свих осталих главних тржишта роба.
Нафта је потребна свакој земљи, а за њу су им потребни долари и резерве америчке валуте. На томе почива добар део америчке глобалне моћи јер чини неизбежним трансакције у трилионима долара које немају никакве везе са америчким производима или услугама.
Амерички долар се данас користи у око 80% свих међународних трансакција. То Вашингтону обезбеђује фантастичну геополитичку предност.
Логично је што Кина није желела да зависи од свог главног конкурента, поготово што је највећи је светски увозник нафте. Пекинг, напросто, не жели да више купује нафту америчким доларима.
Зато Кина увела нови начин куповине нафте - омогућивши по први пут велику размену нафте за злато.
Овај нови механизам се може назвати кинеска „златна алтернатива” петродолару, а његова примена је управо почела.
По неким проценама, лако се може догодити да кинеска „златна алтернатива” буде катализатор за ликвидацију петродолара.
Берза Shanghai International Energy Exchange покренула је продају нафте за кинеске јуане и омогућава самим произвођачима нафте да је продају за кинеску валуту.
Кина зна да већини произвођача нафте нису потребне велике резерве јуана и дала им је прилику да их произвођачи претворе у физичко злато на берзама злата у Шангају и Хонг Конгу.
Цена злата ће вероватно расти.
Кина увози просечно 8,5 милиона барела нафте дневно, уз пораст потражње од најмање 10% годишње. Сада барел кошта 60 до 70 долара. То значи да Кина троши око 510 милиона долара дневно само на увоз нафте.
Злато тренутно вреди 1.300 долара по унци, што значи да Кина сваки дан увезе нафте вредне више од 390 хиљада унци злата.
Уз претпоставку да ће се у блиској будућности само половина увоза нафте у Кину обављати у злату, то ће довести до повећања потражње за више од 60 милиона унци годишње или више од 55% годишње производње злата.
Наравно, Кина неће бити једина земља која ће користи „златну алтернативу”. Свака земља ће то моћи да чини. Повећана потражња за златом ће довести до шока на тржишту и цена злата ће почети да расте.
Злато ће бивати ремонетизивано преко јуана, а Кина ће бити корак ближе уништавању Сједињених Држава као светског хегемона.
Пекинг се за ово - за почетак трговине нафтним фјучерсима у јуанима - спремао током протеклих 25 година.
Шангајска енергетска берза има амбицију да буде конкурент уговорима који се закључују за марке нафте Brent и WTI.
Појава петројуана биће један од најважнијих догађаја на нафтним и монетарним тржиштима.