Чепурин поводом „тровања Скрипаља” очерупао британског амбасадора Кифа
„МАГЛОВИТИ АЛБИОН”АЛЕКСАНДРА ПУШКИНА СВЕ ВИШЕ ПОСТАЈЕ – ТОКСИЧНИ И СМРТНО ОПАСНИ АЛБИОН

- Денис КИФ: Сви елементи истраге и све објективне чињенице недвосмислено показују у правцу Русије као кривца. Званични Кремљ имао је и средства и мотив да изврши овај гнусни напад
- Александар ЧЕПУРИН: Чак ни у Великој Британији лидер опозиције Корбин не верује Мејовој и Џонсону, захтевајући да се најпре све разјасни, па тек онда оптужује
- КИФ: Уместо да понуде рационално објашњење како је могуће да хемијско оружје које они производе и чувају буде употребљено против цивила у једном граду на британској територији, Кремљ се определио за цинизам и подсмевање
- ЧЕПУРИН: Никакве супстанце под условним називом „новичок” никад се нису производиле у Русији. Но, само осам километара од „рајског” Солзберија удаљена је енглеска лабораторија која ради управо у овој сфери. Супстанцом су повређени људи, али нико није погинуо. О чему то говори? Коришћен је антидот, а у овом случају треба тачно знати чиме су отровани повређени. Значи, знали су, спремали се и зато се толико плаше да доставе Русији образац примењеног отрова
НЕ ДОГАЂА се баш често да амбасадори различитих земаља у терћој земљи међусобно полемишу.
Не догађа, али се управо догодило у Србији.
Амбасадор Велике Британије у Србији, Денис Киф, написао је за „Политику” ауторски текст. Са нескриваном амбицијом – не служећи се реалним чињеницама из истраге као ни његова влада у Лондону – оцрни Русију и да јој припише тровање у Солзберију бившег пуковника руске војне обавештајне службе Сергеја Скрипаља, шпијуна MI6, и његове кћерке Јулије.
Одговорио му је амбасадор у Србији Руске Федерације Александар Чепурин. Тако дља није летело „перје” са са Кифа, него и са Владе Терезе Меј и са улоге коју у свету игра Лондон.
Киф: Солзбери је сигнал за државе које развијају посебне односе са Русијом
- Лабораторијске анализе су недвосмислено потврдиле да су отровани специфичним, међународним конвенцијама забрањеним, нервним гасом новичок, који се за војне потребе производи и складишти искључиво на територији Руске Федерације
- Посебно је увредљив сарказам којим званична Москва покушава да обесмисли криминални акт који је шокирао читав цивилизовани свет. Истину затрпавају слојевима дезинформација, нагађања и лажи, које упорно понављају парамедијске куће под контролом Кремља
ГРАДИЋ Солзбери на југу Енглеске у свету је познат по оближњем археолошком локалитету Стоунхенџ и катедрали у којој се налази један од оригиналних примерака Велике повеље слобода (Magna Carta). Од претпрошле суботе Солзбери је, нажалост, постао познат и по првом нападу хемијским оружјем који је на територији западне Европе забележен после Другог светског рата.
У 16 часова и 15 минута локална полиција је на клупи, у близини једног тржног центра, пронашла двоје грађана у бесвесном стању. У 17.10 амбуланта је мушкарца старог 66 и жену стару 33 године, у тешком стању, транспортовала у окружну болницу у Солзберију. Полицајац који им је први пружио прву помоћ такође је у животној опасности. Још 35 грађана било је принуђено да затражи медицинску помоћ само због чињенице да су се случајно нашли у близини места напада.
Убрзо смо сазнали, и лабораторијске анализе су то недвосмислено потврдиле, да су отровани специфичним, међународним конвенцијама забрањеним, нервним гасом новичок, који се за војне потребе производи и складишти искључиво на територији Руске Федерације.
Сви елементи истраге и све објективне чињенице недвосмислено показују у правцу Русије као кривца. Званични Кремљ имао је и средства и мотив да изврши овај гнусни напад.
Русија је пропустила прилику да кроз сарадњу у међународној истрази покаже да нема шта да крије, да поштује Конвенцију о забрани хемијског наоружања и да је привржена вредностима и принципима којима се цивилизоване државе воде у међусобним односима. Уместо да понуде рационално објашњење како је могуће да хемијско оружје које они производе и чувају буде употребљено против цивила у једном граду на британској територији, Кремљ се определио за цинизам и подсмевање.
Посебно је увредљив сарказам којим званична Москва покушава да обесмисли криминални акт који је шокирао читав цивилизовани свет. Истину затрпавају слојевима дезинформација, нагађања и лажи, које упорно понављају парамедијске куће под контролом Кремља.
Измишљотине можда заглушују истину у срединама у којима нема отворених медија и слободе изражавања, али је одговор демократске међународне јавности и више него јасан.
Искрено смо дирнути снажним изразима међународне подршке и солидарности. Поред Француске, Немачке и САД, који су реаговали у најкраћем року и придружили се осуди коришћења руског хемијског оружја, свих 28 држава чланица Европске уније и све државе чланице НАТО-а јасно су осудиле напад у Солзберију, позвале Русију да одговори на питања која је поставила истрага и да обезбеди моменталну и пуну контролу програма новичок од стране Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО).
Одбијање Русије да сарађује с ОЗХО, међународном организацијом чији је и Србија пуноправни члан од 2000. године, још један је снажан показатељ да у овом случају Руси нешто покушавају да сакрију. Наставићемо да инсистирамо на томе да и Уједињене нације на адекватан начин одговоре на ово гажење међународних правила и вредности.
Грађани Уједињеног Kраљевства донели су демократску одлуку о напуштању Европске уније. Али, реакције демократских држава показале су да питање нашег формалног чланства у ЕУ не утиче на заједничке вредности које делимо са међународним партнерима, од Аљаске до Балтика, од Свалбарда до Малте.
Велика Британија подржава приступање Србије ЕУ јер верујемо да и Србија прихвата исте те цивилизацијске и демократске тековине.
Подсећам да ово није први пут да се Русија брутално обрачунава са својим неистомишљеницима и отворено крши међународно право. Од тровања Александра Литвињенка 2006. године, инвазије на Грузију, до отимања дела територије Украјине, сајбер-напада на Бундестаг или ресурсе Владе Данске, те покушаја мешања у изборне процесе у сувереним државама, тај злокобни рукопис је препознатљив.
За државе које развијају посебне односе са Русијом све ово су претећи сигнали који показују како се званична Москва односи према онима који јој се на неки начин успротиве.
Покушај убиства цивила, који се десио 4. марта у Солзберију, могао се десити било где. Цео демократски свет суочава се са истим безбедносним претњама.
Наш одговор на напад у Солзберију биће у потпуности у складу са међународним правилима и вредностима које негујемо као друштво и држава. У складу са Бечком конвенцијом протерали смо 23 лица која су идентификована као обавештајци камуфлирани у дипломате. У припреми је допуна Закона о санкцијама, како би се на адекватан начин казнили они који крше људска права. Појачали смо контролу наших граница и у складу са законом, наше институције, наш парламент, Агенција за борбу против организованог криминала, Национална јединица за борбу против економског криминала итд. развиће нове механизме за спречавање илегалних токова новца, као и токова новца прибављеног криминалом или корупцијом. И у тешким тренуцима Велика Британија остаје привржена демократским вредностима и владавини права.
Наше судство радиће по слову закона и људи који поштују законе немају чега да се плаше. Порука онима који законе крше и који нам не желе добро кратка је и једноставна: У Великој Британији нисте добродошли!
Поред тога што међусобно не ратују и не газе права сопствених грађана, демократије не прихватају ни да је обарање цивилних авиона или тровање људи у тржним центрима легитиман начин изражавања неслагања са неким појединцем, државом или политиком.
Одлучним одговором на хемијски напад у Солзберију, заједно са међународним партнерима, бранићемо вредности на којима почива међународни демократски поредак.
Чепурин: Лондон немање доказа покушава
да надокнади лажима свемирских димензија
- Русија више нема хемијско оружје, док други имају. Никакве супстанце под условним називом „новичок” никад се нису производиле у Русији. Но, само осам километара од „рајског” Солзберија удаљена је енглеска лабораторија која ради управо у овој сфери. Супстанцом су повређени људи, али нико није погинуо. О чему то говори?
- У нападу у Солзберију страдала је руска држављанка Јулија Скрипаљ. Лондон до данашњег дана одбија да нам пружи конзуларни приступ отрованој, у складу са Бечком конвенцијом о конзуларним односима. Русија није имала ни један једини разлог за акције против Скрипаља. Узгред, олигарси који су понели са собом уБританију огромно богатство покрадено од руског народа, често умиру под сумњивим околностима – од Березовског до Глушкова. Енглеска је постала опасна земља, земља гробље. Такве ствари је потребно истраживати
ВЕЛИКА Британија није успела да освоји свемирски простор, па више томе и не тежи. Овај недостатак она покушава да надокнади кроз лажи свемирских димензија о улози Москве у трагедији у Солзберију.
„Хемијски напад”, који поражава својом бахатошћу, Лондон је почео да изводи уочи најважнијег светског догађаја – председничких избора у Русији. Напад није успео. Владимир Путин је изабран за председника са 76 одсто гласова руских грађана. Иза Путина је данас воља руског народа и снага Русије.
Није јасно чему се нада ова екипа из Лондона, која делује прекомично настављајући своју кампању, изгледа, у циљу ометања Светског првенства у фудбалу. Али, и јачи од ових су сломили зубе о Русију.
Свет се променио. И данас је Лондону тешко да прода своје лажи које су очигледне.
Чак ни у Великој Британији лидер опозиције Корбин не верује Мејовој и Џонсону, захтевајући да се најпре све разјасни, па тек онда оптужује.
Ја ћу да истакнем три кључне ствари у вези са случајем „Скрипаљ”.
Прво, Русија је потпуно одустала од хемијског оружја. У складу са Конвенцијом о забрани хемијског оружја, биле су евидентиране све залихе хемијског оружја у нашој земљи, а 2017. године завршено је тотално уништавање руског хемијског арсенала, што је потврдила Организација за забрану хемијског оружја.
Русија више нема хемијско оружје, док други имају.
Никакве супстанце под условним називом „новичок” никад се нису производиле у Русији. Но, само осам километара од „рајског” Солзберија удаљена је енглеска лабораторија која ради управо у овој сфери.
Супстанцом су повређени људи, али нико није погинуо. О чему то говори?
Коришћен је антидот, а у овом случају треба тачно знати чиме су отровани повређени. Значи, знали су, спремали се и зато се толико плаше да доставе Русији образац примењеног отрова.
Друго, обратите пажњу на време када се догодио овај инцидент – управо уочи председничких избора у Русији. Нико од заинтересованих у њиховом успешном одржавању, ако је урачунљив, неће урадити ништа од тога. А камоли уз коришћење врло специфичне супстанце наводно руске производње и са руским називом.
Да се сетимо Шерлока Холмса: „Тражите интерес.” Русија има рационалну и одговорну спољну политику. Власт је стабилна. А и интереси су сасвим други.
Треће, у нападу је страдала руска држављанка. Лондон до данашњег дана одбија да нам пружи конзуларни приступ Јулији Скрипаљ, који је у складу са Бечком конвенцијом о конзуларним односима.
Русија није имала ни један једини разлог за акције против Скрипаља.
Узгред речено, олигарси који су понели са собом у Велику Британију огромно богатство покрадено од руског народа често умиру под сумњивим околностима – од Березовског до Глушкова.
Енглеска је постала опасна земља, земља гробље. Такве ствари је потребно истраживати.
„Магловити Албион” Александра Пушкина све више постаје „Токсични Албион”.
Познати енглески аутор криминалистичких романа Џон ле Каре говорио је: „Дволичност је врста нашег националног спорта.” Они који воде ову прљаву кампању одлично знају да Русија нема ништа с тим. Чак и више од тога, знају ко је то урадио. Највероватније су све сами организовали. Или како они кажу, „highly likely”.
Лондон има лошу кредитну историју.
Добро памтимо пример када је под лажним изговором проналаска хемијског наоружања започет рат у Ираку у којем је погинуло пола милиона (!) цивилног становништва. За те људи мало шта значе закаснела признања Тонија Блера. Стотине хиљада погинулих, а они: „Извините, и нас су превариле специјалне службе.”
Где је покајање Лондона?
Други пример. Амбасадор Денис Киф, изгледа, покушава да дода свим празним оптужбама још и „боинг” оборен изнад Украјине 2014. године. Ситуација у Европи је ескалирала, наметнуте су санкције. Али где су докази? Требало би да постоје снимци америчких сателита, али то крију. И као резултат – хиљаде умрлих у Донбасу.
Да се сетимо како су бомбардовали Југославију – годишњица трагедије управо је ових дана. О томе је одлично рекао на брифингу 21. марта у МИП Русије представник амбасаде Србије. Погинуле су хиљаде цивилних становника, срушена је инфраструктура. А колико је Срба умрло и још ће умрети због варварског коришћења осиромашеног уранијума?
Србе нису сматрали за људе.
Британски шпијун Скрипаљ – он је битан, док Руси, Срби, Ирачани скоро и да нису људи, то су Индијанци данашњице. Да ли су они свесни размера трагедије, резултата својих већ одрађених кампања лажи и преваре? Да ли имају намеру да се извине и да надокнаде штету?
Овог пута Британцима ништа неће проћи. Боље да делују у оквиру међународног права. Али га за сад Британија само гази и тиме погоршава своју позицију.
Преферирајући неосноване оптужбе, Лондон није доставио Москви податке о каквој је супстанци реч, није предао обрасце, није кренуо путем билатералне сарадње.
Русија предлаже, у складу са Конвенцијом о забрани хемијског наоружања, у оквиру тачке 2 члана 9, да се питање регулише путем размене информација на билатералном нивоу. Залажемо се за то да се спроведе свеобухватна истрага и да се кривци пронађу. Нема разлога да то не чинимо ако желимо да сазнамо читаву истину.
На крају бих желео да скренем пажњу на изразе и увреде на рачун Русије и њеног руководиоца.
Ови политички патуљци, кловнови, наносе штету, пре свега, угледу саме Велике Британије. Управо они имају и мотив и средства за операције попут Солзберија.
У опису њиховог посла је да дижу прашину, да лажу, да праве себи публицитет.
Нека им бог суди.




















