Јункера на месту председника Европске комисије може наследити Француз Барније

У ТОКУ ЈЕ „БОРБА БУЛДОГА ИСПОД ТЕПИХА”- МАКРОН БИ ХТЕО ДА НАСЛЕДНИКА ОДРЕДЕ ОН И МЕРКЕЛ

Мишел Барније

• Спомиње се и Данкиња Маргрет Вестагер, комесарка за конкуренцију која је нанела више удараца америчким интернет компанијама
• „Европски парламент ће одбити сваког кандидата за председника Комисије који не буде номинован као 'водећи кандидат' пре избора за ЕП”, упозорио је шеф посланичке групе Европске народне партије у Европарламенту, Немац Манфред Вебер

          НАДМЕТАЊЕ за место наредног председника Европске комисије је већ почело у бриселским кулоарима, али чланице Европске уније још нису близу договора о правилима игре.

          Међу могућим кандидатима да у јесен 2019. замене Луксембуржанина Жан-Клода Јункера најчешће се помиње име Француза Мишела Барнијеа, тренутно главног преговарача ЕУ за Брегзит.

          Његова кандидатура је била виђена и 2014. али тада се Европска народна партија (ЕПП) определила за реизбор Јункера, пише Франс прес (АФП).

          Јункер је тада био истурен као “водећи кандидат” према процедури по којој европске партије предлажу прве на својим листама за европске изборе. Идеја је била да председник Комисије буде први на листи партије која освоји највише места у Европском парламенту.

          ЕП, који гласањем бира шефа Комисије, жели да тај метод буде поново употребљен јер, како наводи АФП, сматра да ће тако бити увећана транспарентност и ојачан политички легитимитет како самог ЕП тако и Комисије.

          Међутим, европски споразуми дају овлашћење чланицама ЕУ да квалификованом већином именују кандидата за председника ЕК, иако ти уговори неодређено захтевају да се “узму у обзир избори за ЕП”.

          Више европских лидера, на челу с француским председником Емануелом Макроном, противили су се методу “водећег кандидата” а очекује се да то понове на самиту у Бриселу 23. фебруара, пише АФП.

          “У више европских престоница је 2014. било фрустрације због тога што процедура која је довела до Јункерове номинације није била довољно транспарентна”, навео је један извор.

          Неки сматрају да тај систем доводи до политизације ЕК, што се оцењује као штетно. Други се плаше ситуације у којој би евроскептичне партије оствариле успех на европским изборима, што би могло да доведе до избора њиховог кандидата.

          Због тога се, како наводи АФП, очекује да европосланици оштрије наступе на седници наредне недеље у Стразбуру.

          “Европски парламент ће одбити сваког кандидата за председника Комисије који не буде номинован као 'водећи кандидат' пре избора за ЕП”, упозорио је шеф посланичке групе ЕПП у Европском парламенту, Немац Манфред Вебер.

          Према његовим речима, ако владе чланица ЕУ покушају да одбаце тај принцип онда ће “морати да објасне зашто, упркос великим говорима о неопходности демократских промена у Европи, нису заиста спремне да се одрекну нетранспарентности и тајни”.

          И Јункеров шеф кабинета, Немац Мартин Селмер, позвао је да се 2019. понови процедура из 2014.

          Он је у поруци на Твитеру изнео став да би победнички “водећи кандидат”, који је “водио кампању широм Европе и освојио највећи број мандата”, имао јачи легитимитет као председник ЕК од особе “изабране иза затворених врата”.

          Будући да још увек није одабрана формула по којој ће се бирати, још увек нема званичних кандидата.

          Мишел Барније, некадашњи еврокомесар и више пута министар у француској влади, ниједном није рекао да би се поново кандидовао за функцију али га тренутне дужности стављају у први план, наводи АФП.

          “Он је урадио веома добар посао”, оценио је један високи европски званичник, и додао да је “начин његовог водјења Брегзита повећао поверење у Комисију”.

          Друго име које се спомиње је Данкиња Маргрет Вестагер, комесарка за конкуренцију која је нанела више удараца америчким интернет компанијама.

          Могућност кандидатуре није одбацио ни француски социјалиста Пјер Московиси, комесар за економију.

          (Бета)