Сорош признао да је омануо са Русијом и да му је она нанела пораз

МНОГИ НА ЗАПАДУ СУ У УЖАСУ ЈЕР СУ РУСИЈА И КИНА „ПОКОЈНИЦИ“ КОЈИ ВАСКРСАВАЈУ

• У интервјуу британском пословном листу Financial Times, у свом познатом агресивном маниру, изјавио је да је ЕУ „организација која се налази на ивици распада“, а да је Русија „сила заснована на национализму која се препорађа“
• Себи је приписао улогу „борца за слободу“ којем се лично супротставља Владимир Путин. Колико год било чудно, Сорош на овај начин само побољшава имиџ руског лидера. Јер, многи ће и на Западу овако сложити коцкице: утицајни политички играч Сорош, који себи дозвољава да држи лекције и Ангели Меркел, жали се, ево, да му Путин мрси конце, значи - Путин је много моћнији, слободнији и утицајнији и од врхунских европских политичара

Пише: Иван ДАНИЛОВ, аутор блога Crimson Alter

        ЏОРЏ Сорош један је од ретких русофоба високог ранга који су у стању да признају властите грешке.

        Амерички олигарх, који је у своје време „сломио“ Банку Енглеске, прогнозирао је да ће Русија у 2017-ој години банкротирати, али се то није догодило.

        За медијске експерте и политичаре, којима су негативне прогнозе на рачун Русије службена дужност, у таквим ситуацијама се прогнозирани датум „колапса Русије“ само мало помери у будућност. А Сорош је продемонстрирао - мора му се одати признање - приврженост старом берзанском правилу: када се чињенице промене - треба мењати и сопствено мишљење.

        У интервјуу британском пословном листу Financial Times неочекивано је изменио позицију поводом Русије, па чак и њу узео за доказ колико лоше стоје ствари унутар Европске уније.

        У свом познатом агресивном маниру, изјавио је да је ЕУ „организација која се налази на ивици распада“, а да је Русија „сила заснована на национализму која се препорађа“.

        Што је посебно интересантно, у целом том интервјуу нема ни речи о томе да је у Русији све лоше или да ће бити још горе.

        Себи је, иначе, приписао улогу „борца за слободу“ којем се лично супротставља Владимир Путин.

        Колико год било чудно, Сорош на овај начин само побољшава имиџ руског лидера. Јер, многи ће и на Западу овако сложити коцкице: утицајни политички играч Сорош, који себи дозвољава да држи лекције и Ангели Меркел, жали се, ево, да Путин успешно напада на његову међународну организацију; значи - Путин је много моћнији, слободнији и утицајнији и од врхунских европских политичара.

        Фрустрација америчког олигарха веома је, у суштини, сазвучна са новом америчком стратегијом националне безбедности.

        У том документу се Русија и Кина називају „ревизионистичким државама“ које упућују изазов интересима САД и доводе у питање светски поредак заснован на америчкој хегемонији.

        Сорош се, у принципу, жали на то исто, само што руску претњу пројектује на Европску унију.

        Индикативно је што и Сорош и Бела кућа оптужују Русију за подривање светског поретка који је почивао на проглашеној „смрти Русије“ и њеном лишавању статуса велике силе.

        Зато Сорошу сам „препород“ Русије постаје ревизионистичка претња.

        Биће да и Сорош и Бела кућа поводом Кине вероватно имају иста осећања, само што је - у њиховом поимању - Москва „умрла“ изгубивши 1991-ве Хладни рат, док је Кина „умрла“ још у 19. веку, након Опијумских ратова.

        Егзистенцијални ужас целог низа западних политичара због јачања Русије и Кине изазван је понајвише тиме што пред њиховим очима васкрсавају противници које су они већ били „сахранили“.

        Сорош искрено верује да Русија јача на „национализму“, али то не треба схватати буквално.

        За њега је „националиста“ свако у свету ко није спреман да буде марионета у његовим рукама.

        Кад се његове тврдње преведу са „сорошевског језика“, постаје јасно да њега плаши то што се Русија уздиже на патриотизму.

        Његова паника утолико је схватљивија: уместо да банкротира и распадне се - Русија је стабилна и самим својим постојањем служи за пример како се, упркос настојањима Вашингтона, могу бранити национални интереси.