Већи проценат Филипинаца него Американаца воли САД, а Дутерте земљу окреће Кини

ЕВО ЗАШТО И КАКО ЈЕ РОДРИГО ПОСТАО ГЛАВНА ЛИЧНОСТ АЗИЈЕ ЗА 2017-ТУ ГОДИНУ

• Филипинска елита себе доживљава већим Американаца од самих Американаца. Ту су и генерали и други официри који дуже од 100 година себе сматрају саставним делом америчке војне машинерије. А и филипински медији, који су најјачи у Азији, традиционално су проамерички
• Последње анкете су показале: раније је добре односе са Пекингом желело 43 одсто Филипинаца, а сада - под Дутертеом - таквих је 67 одсто. Раније је конфронтацију са Кином прижељкивало 41 одсто Филипинаца, сада - само 28 одсто
• Ово је права револуција: Филипинци су за кратко време одлучили да буду у добрим односима са обема суперсилама. Другим речима: не желе више да у њиховој конфронтацији учествују на страни САД

Пише: Дмитриј КОСИРЈЕВ, МИА „Россия сегодня“

        ЈЕДАН човек, чак и кад није на челу најутицајније државе, у стању је да измени стратешку равнотежу и у неком важном делу света, па и у свету у целини - тврди се у тексту који је објавио хонгконшки лист South China Morning Post.

        У том тексту се праве политички биланси 2017-те и одговара на питање - који је феномен највише утицао на Азију и свет. А наведено је и име тог феномена - Родриго Дутерте, председник Филипина.

        Када је Дутерте водио своју изборну кампању - критикујући на све начине председника САД, целе Уједињене нације и целу ЕУ, то је било весело и интересантно и сматрало се „егзотиком“. У смислу: постоји на глобалној периферији земља у којој живи и прави безобразлуке политичар који се ни у шта не уклапа... Али, он је већ годину и по на власти. Весеље се завршило јер се испоставило да је све - озбиљно.

        Озбиљно и зато што Филипини можда и јесу периферија, али се Азија у целини групише око двеју светских сила - САД и Кине. Свака од њих има свој круг партнера, савезника и оних који им јавно или тајно не желе добро.

        Ако је у ранијим епохама свет зависио од тога како се развија ситуација на обалама Атлантика, данас је главни океан постао Пацифик који запљускује и обале Филипина.

        Текст у хонгконшком листу почиње статистиком, а она је показала да се Америка - при свим претходним председницима Филипина - свиђала Филипинцима и више него самим Американцима. Јер, како је показала анкета Pew Research, донедавно се према САД односило 92 одсто Филипинаца, а међу Американцима је таквих тада било 81 одсто.

        Под Дутертеовом влашћу, Филипинци нису промени однос према САД, али су почели да се добро односе и према Кини.

        Последње анкете су показале: раније је добре односе са Пекингом желело 43 одсто Филипинаца, а сада - под Дутертеом - таквих је 67 одсто. Раније је конфронтацију са Кином прижељкивало 41 одсто Филипинаца, сада - само 28 одсто.

        Ово је права револуција: Филипинци су за кратко време одлучили да буду у добрим односима са обема суперсилама. Другим речима: не желе више да у њиховој конфронтацији учествују на страни САД.

        Нова стратегија безбедности САД означила је Русију и Кину као главне реметиоце америчког светског поретка. А сада је становништво земље која је од 1898-ме до 1946-те било америчка колонија и полуколонија, а потом играла важну улогу у супротстављање Кини и СССР (Русији) - сада одједном више не жели да живи у свету у којем мора да се бира између две силе..

        До овог заокрета је дошло зато што је Дутерте почео да води политику једнаке удаљености од Пекинга и Вашингтона.

        Дутерте говори да је будућност његове земље пре свега у Азији, нарочито у ASEAN-у (Association of Southeast Asian Nations), а то је у потпуном контрасту са целом историјом његове земље чијим житељима није било јасно да ли су посебни део америчког света или нешто самостално и азијско.

        Филипини су током 2017-те председавали у ASEAN-у и солидно подрили америчке напоре да ту створе антикинеску коалицију. Притом су Дутертеови односи са Трампом остали изврсни. Једино што је он - на Трампов позив да посети САД - одговорио да за то нема времена.

        У међувремено се показало да Филипини своје економске наде потпуно везују за Кину.

        Сједињене Државе напросто више нису у стању да вуку економије свих својих бивших вазала. САД за то немају новац, а Кина га има.

        Свет се мења брже од људи.

        Главни унутрашњи проблем Филипина је у томе што Филипинци одобравају курс свог председника, а сваки тамошњи плантажер, сенатор или финансијер има кућу у САД.

        Филипинска елита себе доживљава већим Американаца од самих Американаца. Ту су и генерали и други официри који дуже од 100 година себе сматрају саставним делом америчке војне машинерије. А и филипински медији, који су најјачи у Азији, традиционално су проамерички.

        У Филипинима, све у свему, постоји председник којег воли народ, али је он сам у сложеним односима са неким деловима елите.

        Дутерте је тој елити потребан - да не би имала проблема са народом, али она према њему има дубоку аверзију.

        Ово значи да ће Дутерте или његов наследник морати да одраде оно што се у Русији већ зове „национализацијом елите“

        Као и у случају Русије, главни помоћник Дутертеа биће нервоза у САД које, заједно са савезницима, могу почети да елиту гурају у конфликт са председником земље и народом.