Бурановске бабушке певају да би у селу подигле цркву

Швеђанка Лорин победила на Евросонгу у Бакуу, Јоксимовић сјајан трећи, али је прави хит руска женска аматерска група

* Прву запажену песму «Дуга-дуга кора брезе и како од ње направити ајшон» (ајшон капа на удмуртском језику) са којом су бабушке наступиле пре 10 година написала је чланица групе Јелизавета Филиповна Зарбатова или просто Баба Лиза

* Сада је шеф групе је Олга Николајевна Туктарјова. Најнижа «звезда» је солисткиња баба Наташа која са поносом носи своје презиме Пугачова

* Нико од њих никада није ни размишљао о професионалном бављењу сценом - окупиле су се само да певају, а певају онако како су пре много година певале њихове прабаке

* Увек одустану од наступа када треба посадити кромпир. И, сви око њих то потпуно разумеју и поштују

* У сеоском клубу у Буранову личним напорима су отвориле музеј чији су експонати мараме старе и 200 година, грамофон на навијање...

         ШВЕДСКА певачица Лорин – како су многи и прогнозирали – победила је са песмом „Еуфорија“ на Евросонгу-2012 одржаном у Бакуу, главном граду Азербејџану. Добила је 372 поена.

         Друго место је – такође очекивано, чак и по прогнозама букмејкера – заузела руска аматерска певачка група "Бурановске бабушке". Њихова Party For Everybody добила је 259 поена и побрала свеопште симпатије.

         Трећепласирани је наш Жељко Јоксимовић са песмом "Љубав није ствар". Освојио је  214 поена.

         Пошто на Жељка међу Србима не треба трошити речи, ФАКТИ свој `дурбин` окрећу према Бурановским бабушкама.

         Први пут су учествовале на руском такмичењу за песму Евровизије 2010. и сала им је тада аплаудирала стојећи. Присутни у сали, познати музичари и угледни продуценти на наступ ове јединствене и несвакидашње музичке групе гледали су са дивљењем. Од тада се у руском шоу бизнису појавило нешто сасвим јединствено и ново - Бурановске бабушке.

         Аутентичност и искреност извођача освојиле су руску публику на први поглед. За гледаоце је било потпуно неочекивано што су бакице, а некима од њих је било и више од седамдесет година, решиле да дођу у Москву и нису се уплашиле огромног телевизијског аудиторијума. Већ следећег јутра интернет је експлодирао од порука да су бабушке из удмуртског села Бураново заузеле 3. место на такмичењу за песму Евровизије. 

         Видео-клип са наступом бабушки одмах је на Рунету постао хит, а многи страни портали и сајтови су почели да их преносе.

         Тријумфалну песму «Дуга-дуга кора брезе и како од ње направити ајшон» (ајшон капа на удмуртском језику, прим. прев.) са којом су бабушке наступиле у финалном такмичењу, пре 10 година написала је чланица групе Јелизавета Филиповна Зарбатова или просто Баба Лиза. Тада је група била тек основана.

         Баба Лиза је признала да је срећна што је много људи чуло њену песму. Са задовољством је пошла у Москву иако су јој 84.

         Познаваоци шоу-бизниса желе да открију: у чему је феномен бабушки?

         ББ нису велика група, а њен шеф је Олга Николајевна Туктарјова. Најнижа «звезда» у групи је солисткиња баба Наташа која са поносом носи своје презиме Пугачова. Нико од њих није ни размишљао о професионалном бављењу сценом, оне су се окупиле само да певају.

         Певају онако како су пре много година певале њихове прабаке. Можда су баш зато заувек одушевиле публику, отпевавши песму «Соја» на удмуртском језику као и песме Гребеншикова и Битлса.

         Њихова неодољивост је у томе што чувају оне истинске вредности које се преносе из генерације у генерацију.

         Све живе на својим сеоским имањима као и њихови преци.

         Увек одустану од наступа када треба посадити кромпир. И, сви око њих то потпуно разумеју и поштују.

         У сеоском клубу села Бураново бабушке су личним напорима отвориле музеј чији су експонати мараме старе и 200 година, грамофон на навијање...

         «Бакице су ме много чему научиле, видела сам читав њихов живот. И када ми је било тешко и када ствари нису ишле како је требало, себи сам говорила: не тугуј, бабушке раде у башти. Устајем и идем даље. Ето како су оне на мене позитивно утицале» - прича једна од њихових обожаватељки.

         Још једна прича је карактеристична за бабушке. У селу Бураново 1939. године до темеља је била срушена црква. За време совјетске власти није се обнављала.

         Становници су ишли у суседни храм 40 км удаљен. Сан бабушки је да саграде цркву у родном селу. И то је, једна од главних покретачких сила које су натерале бабушке да изађу на сцену.