Међу Американцима побуна јер им филмске амазонке изгледају превише сексуално

НЕКИ ТУ ПОБУНУ ВЕЋ НАЗИВАЈУ „ФЕМИНИЗМОМ У ОФАНЗИВИ” ИАКО ЈЕ НОГУ ПОВУКАО - МУШКАРАЦ

  • Против „сексуализације глумица” и „сексизма” устали су борци за равноправност полова, подигавши велику галаму и прашину. Траже да се жене не представљају као слабе – да нико не би помишљао да их спасава и штити
  • Према последњем истраживању, у Сједињеним Државама дискриминацију осећа: 92 одсто црнаца, 90 одсто припадника ЛГБТ, 78 одсто Латиноамериканаца, 75 одсто Индијанаца, 61% Азијата и 55 одсто белих Американаца
  • Америчко свеопште осећање дискриминације плод је тамошње – десетогодишње борбе против дискриминације

Пише: Виктор МАРАХОВСКИ

          У АМЕРИЧКОЈ филмској индустрији догодио се скандал сасвим новога типа.

          Негодовање је изазвао исувише сексуални изглед амазонки у филму Зака Снајдера „Лига праведности”. А то је – ко још не зна – филм у којем су се окупили јунаци филмова „Бетмен против Супермена” и „Чудо жена”.

          Заједно чине лигу суперхероја који се боре против суперзла... А заварничило је зато што ће у њему амазонке бити одевене сексуалније него у „Чудо жени”.

          Против „сексуализације глумица” и „сексизма” устали су борци за равноправност полова, подигавши велику галаму и прашину.

          Ово су неки већ назвали „феминизмом у офанзиви”, а дреку је први надао – мушкарац. Феминисткиње су се само укључиле.

          Ова битка тражи да се жене не представљају као слабе – да нико не би помишљао да их спасава и штити.

          У свему се назире борба за ново поимање света. Могло би се назвати жртвено-борбеним.

          Према последњем истраживању, у Сједињеним Државама дискриминацију осећа:

          - 92 одсто црнаца;

          — 90 одсто припадника ЛГБТ;

          — 78 одсто Латиноамериканаца;

          — 75 одсто Индијанаца;

          — 61% Азијата;

          — 55 одсто (белих Американаца).

          Кад се све то „стави на гомилу”, долази се до закључка да се дискриминисаним осећа 65-70 одсто америчког становништва. Дакле: квалификована већина.

          Међу овима који се осећају дискриминисаним могу се формирати алијансе, односно – дебеле феминисткиње могу оптуживати филмаџије за сексизам, хетеросексуална Леди Гага може хватати за грло борећи се за права хомосексуалаца, а бели Американци масовно гласати за Трампа.

          Могу Американци наставити са рушењем споменика својим покојницима који нису исправно размишљали и ослобађати се од неактуелних хероја своје историје.

          Само још да скромно укажем на две ствари које се тичу Америке.

          Прва: америчко свеопште осећање дискриминације плод је тамошње – десетогодишње борбе против дискриминације.

          И друга: наши филмови јесу засад лошији од америчких. Али, ако је то цена коју треба да плаћамо да код нас не буде „идеологије борбених жртава” – у том случају ћемо морати да преживимно без добрених филмова. Уосталом, можемо гледати и само Дизнијеве филмове...

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари