У свемирским бродовима за Марс мораће да постоји каква-таква вештачка гравитација

УТВРЂЕНО ДА ДУЖЕ БЕСТЕЖИНСКО СТАЊЕ ОШТЕЋУЈЕ МОЗАК  И НЕПОВРАТНО СНИЖАВА IQ

• Научници су подељени. Једни су уверени да је за лет на Марс потребна права вештачка гравитација. Други: да гравитација, са каквом се барата у научној фантастици, није неопходна и да би било довољно да свемирски бродови за Марс имају центрифугу која би посади омогућавала да повремено осете силу теже   

          ИЗГЛЕДА да људи неће моћи да стижу до Марса уколико им унутар васионског брода не буде обезбеђена и – вештачка гравитација.

          Како је у часопису NEJM објавила група научника, дуги боравак у бестежинском стању може довести до трајних оштећења мозга.

          Један од њих - Денијел Браун (Daniel Brown) са универзитета Трента у Великој Британији – рекао је листу The Telegraph:

          „Космонаути с таквим поремећајима рада мозга не могу ни да виде објекте на невелеиким растојањима од себе, губе способност да читају и да изводе и најпростије експерименте. Поврх свега, њихово поимање реалности се деформише, а то може довести до још озбиљнијих последица“.

          Истраживања су обављана у америчким шатловима, унутар Међународне космичке станице и са неким руским „биоспутњицима“. И, постало је јасно да ће се истраживачи `даљег свемира` и потенцијални колонисти жељни да стигну на Марс бити суочени са целим низом озбиљних претњи здрављу.

          Експерименти на мушицама-дрозофилама су показали да дужи боравак у бестежинском стању доводи до слабљења имунитета и доводи до поремећаја код низа гена.

          Друга истраживања су потврдила да живот у космосу убрзава старење кичмене мождине унутар коне се формирају ћелије имунитета, а да дуга изложеност великог мозга космичким зрацима неповратно снижава IQ.

          Дона Робертс (Donna Roberts) са Медицинског универзитета Јужне Калифорније и њене колеге открили су још једну негативну страну дугог боравка у космосу.

          Скенирали у мозак 18 астронаута и космонаута који су дуже боравили у Међународној космичкој станици и контролисали здравствено стање добровољаца који су 90 дана лежали у лабораторији са главом надоле.

          Снимци и посматрања су указали на необичан феномен — код учесника експеримента се изменио међусобни однос делова  мозга, а и према лобањи. Област која је најближа очима или је повезана са пријемом информација из околине била је деформисана и сабијена, а у другим областима мозда су се у исто време појавиле или увећале празнине.

          Већ се, наравно, отворило питање: како решити проблем?

          Научници су подељени. Једни су уверени да је за лет на Марс потребна вештачка гравитација. Други: да гравитација, са каквом се барата у научној фантастици, није неопходна и да би било довољно да свемирски бродови за Марс имају центрифугу која би посади омогућавала да повремено осете силу теже.

          Тврде да би се и на тај начин минимизовали ризици по мозак и здравље оних који буду кретали према Црвеној планети.