Политичко украјинство ће пасти кад наступи МОМЕНАТ, а наступиће брзо

„БОРБА ЋЕ БИТИ ТЕШКА, ВАЉДА НЕЋЕМО МОРАТИ ГОЛИМ РУКАМА НА МИТРАЉЕЗЕ - КАО У МАРИУПОЉУ“

Ово су политички Украјинци у свом парламенту и у свом - елементу

• Само треба да политичким Украјинцима, који држе све у рукама, дамо прилику да се до краја покажу, потпуно... Да се сви увере да су њихови „експерти“ претежно полуписмени самоуци. Да су њихови „морални ауторитети“ - поткупљиви лицемери, лажови и плашљиве ништарије. Да су њихове реформе чисто шарлатанство и прилика за нове лоповлуке. А да њихова власт води једино у пропаст
• МОМЕНАТ ће наступити када се у ово увере не девет од 10, него 49 од 50 грађана Украјине
• МОМЕНАТ ће наступити када људи тако масовно схвате да треба дати по зубима свакоме ко обуче везену кошуљу и почне да више о патриотизму и „европским вредностима“

Пише: Јуриј ТКАЧЕВ, главни уредник сајта „Тајмер“ (првобитно регистрован у Одеси)

        ЧЕСТО ме питају: „Када ће се све ово завршити?“

        Увек имам жељу да одговорим: ускоро. Поготово што ће се то и догодити ускоро. Само, то ипак не би био баш исправан одговор.

        Прави одговор гласи: завршиће се онда када за то наступи МОМЕНАТ.

        Ни једна социјална формација, ни једна политичка идеја, ни једна филозофска концепција не силази са сцене док не потроши све своје могућности.

        Ни политичко украјинство - није изузетак.

        Засновано је на идеји да постоје неке магичне „реформе“, које се могу спровести па кроз пет година живети као у Немачкој. Маше тврдњом да ће нам свет помоћи. Тврди да је на улице Степана Бандере, његовог кумира, и асфалт равнији него на Лењиновој улици.

        Политичко украјинство патриотизам своди на ношење везених кошуља, фарбање мостова у боје државне заставе и убијање грађана сопствене државе.

        Таквих идеја има још подоста и док људи у њих верују - политичко украјинство ће се држати. Било би га могуће уклонити, али би то било само привремено. Јер, увек би говорили да им „нису дали“ заврше свој пројекат и да им је „украдена будућност“.

        Притом би сваки туђи успех дискредитовали, тврдећи да је у ЕУ „много боље“. Сваку идеју би исмевали. Свако кретање - нивелисали. И, увек бисмо живели са комшијом који би иза леђа скривао нож и сањао да нас име прекоље. У таквим условима никакав развој не би био могућ.

        Политичко украјинство је још идеологија која је победила. Његови представници држе све могуће управљачке полуге: доносе све одлуке. Или они или њима бар формално лојални људи.

        Политички Украјинци су одговорни за све. Они немају на кога да сваљују своје грешке. Зато треба само да им дамо прилику да се до краја покажу, потпуно... Да би се сви уверили да су њихови „експерти“ претежно полуписмени самоуци. Да су њихови „морални ауторитети“ - поткупљиви лицемери, лажови и плашљиве ништарије. Да су њихове реформе чисто шарлатанство и прилика за нове лоповлуке. А да њихова власт води једино у пропаст.

        МОМЕНАТ ће наступити када се у ово увере не девет од 10, него 49 од 50 грађана Украјине. 

        МОМЕНАТ ће наступити када људи тако масовно схвате да треба дати по зубима свакоме ко обуче везену кошуљу и почне да више о патриотизму и „европским вредностима“.

        Управо тада, и само тада биће могуће свргавање политичког украјинства. Имаћемо прилику да га отпремимо на сметлиште историје једном заувек. 

        Значи ли ово а напросто треба само да чекамо скрштених руку? Наравно да не значи.

        Пред нама је велики и сложени, чак у неким аспектима и опасни посао.

        Као прво: МОМЕНАТ треба свим силама приближавати, стрпљиво објашњавајући суштину процеса свима око себе.

        Као друго: морамо се спремати за борбу. А она неће бити лака.

        Чак и при најповољнијим условима, мораћемо да издржимо борбу са до зуба наоружаном бандом апсолутно сурових људи без икаквих принципа који се неће зауставити ни пред чиме

        Желим да верујем да нећемо - као житељи Мариупоља - морати да идемо голим рукама на митраљезе.

        Желим и да верујем да у тој борби нећемо бити сами. Али, спремати се морамо за - најгоре.

        Није остало дуго да чекамо. Не само у историјском смислу. У сваком погледу није остало дуго да чекамо.

        Можда нећемо ни приметити када дође право време.

        МОМЕНАТ.

        Зато се морамо већ сада спремати.