Немачка нобеловка Херта Милер усред Београда кадила над агресијом NATO на Србију
ЗА СВОГ ОЦА ЕСЕСОВЦА НАШЛА ОПРАВДАЊЕ: „ЦЕЛА ТА ГЕНЕРАЦИЈА ЈЕ БИЛА У SS ЈЕДИНИЦАМА“
• У Југословенском драмском позоришту је изговорила и ово: „Када постоји рат, тада мора да се изврши захват како би једна страна изгубила све и била поражена од друге стране. Када је већ тако, верујем да је војна интервенција људска и морална позиција. Косову и Босни је нането толико зла. Нисам очекивала од земље као што је Југославија, која је за нас у оно време била полурај, да у њој експлодира национализам. Али, ова земља је сама себи нанела зло и патњу. Срби су сами себи нанели зло“
СРБИЈА је сама себи нанела зло и њени грађани морају да живе са истином да су сами себи нанели патњу, сматра нобеловка Херта Милер.
Немачка књижевница, на трибини у Југословенском драмском позоришту под називом „Логика 29. фебруара“, о експлозији национализма на простору бивше Југославије разговарала синоћ са нашим књижевником и преводиоцем Иваном Ивањијем и немачким писцем Михаелом Мартенсом.
Мартенс је подсетио Милер на њене јавно изречене ставове да је насиље потпуно легитимно решење у политичким конфликтима.
Она му је одговорила да се причом може упропастити онолико, колико се може учинити добро.
- Из приче и разговора настају конфликти такође. Нисам пацифисткиња и верујем да се неке ситуације могу решити само одређеним захватима. Када постоји рат, тада мора да се изврши захват како би једна страна изгубила све и била поражена од друге стране. Када је већ тако, верујем да је војна интервенција људска и морална позиција. То можемо да видимо увек изнова на различитим примерима. Ако будемо добри и пијемо чај једни са другима све ће бити у реду. Многи ратови су показали да није било баш тако - казала је Милер.
Она је нагласила да људи који су нападнути морају да имају подршку са стране, уколико сами не успевају да се одбране од јаче силе.
Мартенс је изнова подсетио Милер да постоје њени текстови који се баве темама које су у Београду још актуелне.
- Када је бомбардован последњи пут неки град у 20. веку, Београд у Србији, ви сте у једном есеју написали да не разумете арогантни став према NATO и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена - навео је немачки писац.
„Ко у девет година води четири рата и ко тако прагматично гради гробља као градове, он се не може стићи речима. Била бих срећна да је NATO ушао у Румунију, али се то није догодило и Румуни су се борили против Румуна да би ставили тачку на Чаушескуа“, навео је Мартенс њене речи.
Напоменула је да исто мисли и данас.
- Истог сам мишљења. Много тога се десило. Косову и Босни је нането толико зла. То је био тај грозни национализам. Била сам престрашена. Нисам очекивала од земље као што је Југославија, која је за нас у оно време била полурај, да у њој експлодира национализам. Али, ова земља је сама себи нанела зло и патњу. Срби су сами себи нанели зло - казала је нобеловка.
Открила је: „Мој отац је био у SS јединицама. Цела та генерација је била у SS јединицама... Ја нисам свој отац, али сам увек имала потребу да се извињавам због тога”, казала је Милер.
Херта Милер рођена је 1953. у Никидорфу у Банату у Румунији. Из Румуније се иселила 1987, а отада живи у Берлину. Нобелову награду за књижевност добила је 2009. године. Већина њених дела говоре о њеном животу у руралној култури и бруталној државној репресији у Румунији. Њене књиге „Љуљашка даха“, „Животиња срца“, „Лисац је одувек био ловац“, „Човек је велики фазан на овом свету“ код нас је објавила издавачка кућа Лагуна у преводу Небојше Бараћа.
