Вујошевић: Моја тужба је - њихова срамота!
КАЖЕ ДА МУ ПАРТИЗАН ТРЕНУТНО ДУГУЈЕ ОКО 370.000 ЕВРА: ДВЕ ГОДИНЕ КАСНЕ У ИСПЛАТИ ДВЕ РАТЕ...
Душко Дуле Вујошевић
Душко Вујошевић ће остати „златним словима“ уписан у историју Кошаркашког клуба Партизан, као његов најтрофејнији тренер (до сада), као човек који је црно-беле водио до висина, који је са релативно скромним буџетима правио проблеме многим клубовима у Европи, који је стварао играче за репрезентације, многима „васкрсавао“ каријере...
Тешко да су навијачи Партизана могли да наслуте да ће после свих тих година успеха, доћи тренутак када ће Вујошевић отићи из клуба (додуше, јесте отишао у московски ЦСКА, па се вратио) на дуже стазе.
Када је пре две године отишао из Партизана или како он каже „када су га отерали“, клуб му је остао дужан велики новац. Вујошевић је чекао исплату, а када га је стрпљење издало одлучио је да тужи Партизан, што су поједини бивши играчи црно-белих чинили у време када је он био у клубу, што му се није допало.
У интервјуу за ТВ N1, Вујошевић је рекао да ће истрајати у томе да добије оно што је зарадио и објаснио шта се све дешавало од тренутка када је отишао из београдског клуба.
„Свима су добро познати разлози због којих сам смењен у Партизану, јер сам реаговао на неку ситуацију у којој се нашао Партизан и његов директан ривал у Београду. То није била фер борба, пре свега у финансијама и пошто су сви други ћутали, ја сам то говорио јавно. Тако сам створио и велики број непријатеља, а ови (управа Партизана, прим. аут.) су били уцењени да морају да ме отерају ако желе да добију минимум и то су радили на врло ружан начин. Између осталог су покушали да ме не исплате. Ја сам увек био за то да се прво исплате играчи оно што се њима дугује и чекао моменат кад ћу ја да будем исплаћен“, рекао је Вујошевић и наставио:
„Када је већ дошло до разлаза, није се село да се прича: Е, морамо ово овако... Нису се јављали две године. Остварила им се жеља да морам да их тужим. То су зарађене паре, немам резервну позицију, нити сам узимао паре од трансфера...“.
Он каже да му Партизан тренутно дугује око 370.000 евра.
„Две године касне у исплати две рате. Тим мајсторима бешчашћа и режисерима случаја је била жеља да ја тужим Партизан, како би се навијачима рекло: Ето, видите, и он тужи Партизан, не воли Партизан. Ја волим Партизан и дан-данас, ту идеју, тај покрет, али не волим њим. Паре које сам зарадио претендујем да добијем на начин како закон налаже, а законски пут је тужба (BAT - The Basketball Arbitral Tribunal)“.
Из Партизана кажу да би клуб, када би му се све исплатило, могао да буде угашен.
„Ја сам, кад сам имао највеће уговоре, имао мање него тренер Цедевите. Сваке године је било титула, играча за продају, од којих је клуб живео, да не причам о квалитет игре, публика је долазила, постојао је интерес спонзора. Ја сам те паре зарадио и морално и на сваки начин. Ови странци који сада играју добијају новац, а знам да се ради са седам, осам рачуна... Ја сам чекао две године, могао сам да тражим комплетну исплату, јер постоји таква могућност када је друга страна несигурна и нередовна. Могао сам да тражим да ми се исплати комплетно обештећење, а то нисам урадио“, рекао је Вујошевић и додао:
„Зашто је Партизан дошао у ову ситуацију? Не због дуга према мени“.
На запажање водитеља да га многи навијачи Партизана и даље воле, Вујошевић је прокоментарисао:
„Они који нису професионални навијачи, они прави навијачи препознају и знају какве сам резултате за Партизан, здравље које сам дао, то колико сам и себе и своју породицу изложио бранећи интересе Партизана и они су свесни тога. Некоме је био интерес да тај однос разбије, што ето ја као тужим клуб. Њихова је срамота што сам дошао у позицију да их тужим“.
О односу са председником Републике Српске Милорадом Додиком, са којим је имао пријатељске односе док је био у Партизану, и његову изјаву да је за њега „Вујошевић дисквалификован за сва времена“, након интервјуа у којем је изнео лични став о рату у бившој Југославији, Вујошевић је рекао:
„Што се тиче мог бившег пријатеља Додика, он мене жели да дисквалификује. Ја њему желим све најбоље и нека до краја живота остане на власти, јер је то њему јако стало... Кад радим за селекцију Босне и Херцеговине, ја представљам само себе, а у животу ми није битно ко је Црногорац, Србин, муслиман, Енглез, Француз, Албанац. Гледам ко је какав човек“.
