Симон Боливар још пре 188 година предвидео да ће САД у име слободе сејати беду по другим земљама

ВЕЛИКИ ОСЛОБОДИЛАЦ И АНТИИМПЕРИЈАЛИСТА ИМАО ЈЕ И ПРОРОЧКЕ СПОСОБНОСТИ

Симон Боливар

• Петог августа 1829. године, Боливар је у Гуајакилу (Еквадор) писмом пуковнику Патрисију Кембелу изнео антиимперијалистичка упозорења применљива на све епохе и географске ширине
• Указао је на шта су све спремне Сједињене Америчке Државе да би спречиле независност, јединство и јачање Наше (Латинске) Америке: „...Та земља је изгледа самим Провиђењем предоређена да у име слободе сеје беду широм Америке?“

Аутор: Илдефонсо ФИНОЛ

        ЧИТАВ велики живот и дело Ослободиоца били су и остали посвећени антиимперијалзму.

        Антиимперијализам је његов заштитни знак, оно што га дефинише. Свака реченица из које избија побуна, сваки поход, свака борба прса у прса, сваки проглас… све је било усмерено против империјалистичке хегемоније.

        Боливар се противио сваком облику стране доминације. Тактички савези које је склапао са Енлгезима, на пример, увек су били засновани на јасним принципима од којих Боливар никада није одступао.

        Независност и суверенитет народа представљају срж боливарске политичке идеологије.

        Као геније који је донео промене времену у којем је живео, Боливар је предвидео зачетак једне нове империје - Сједињених Америчких Држава. Узалуд је тражио од Сантандера (1) да не укључује САД у Амфиктионски конгрес који је одржан 1826. у Панами (2).

        У писмима које је слао колумбијском генералу, ватрено се супротстављао овој сили у успону.

        Дана 5. августа 1829. године, Боливар у Гуајакилу (Еквадор) пише писмо пуковнику Патрисију Кембелу у којем износи антиимперијалистичка упозорења применљива на све епохе и географске ширине.

        У том писму он размишља о томе на шта су све спремне Сједињене Америчке Државе како би спречиле независност, јединство и јачање Наше Америке. Био је убеђен да су спремне на апсолутно све.

        „...И шта све не би учиниле Сједињене Америчке Државе?“, пита се он у агонији док пише редове овог писма насталог пре тачно 188 година, тражећи одговор од пуковника. „...И шта све не би учинила та земља која је изгледа самим Провиђењем предодређена да у име слободе сеје беду широм Америке?“

        Ово предвиђање је остало крвљу урезано у антологију светске револуционарне мисли.

        Антиимперијализам код свих нас боливарских бораца и социјалиста, није само хир усмерен против Сједињених Америчких Држава. Нипошто. То је чврсто убеђење са научном основом, које тежи да се супротстави извитоперености савременог доба која прети да уништи и саму егзистенцију људске врсте.

        Империјализам је дијалектичка последица капитализма, у којој законитости акумулације и концентрације капитала доводе до формирања монополистичких транснационалних компанија и политичко-војне хегемоније у служби тог истог капитала. Због тога се империјализам може окарактерисати као перманентна тенденција ка насиљу и агресији која је усмерена против било ког израза отпора који прети да угрози његове циљеве.

        Слоган којим је Боливар најбоље изразио антиимперијалистички став је: „Јединство, јединство, јединство“.

        Њиме је Ослободилац желео да нагласи да само уједињеност и савез прогресивних снага могу да зауставе неутољиву хегемонистичку прождрљивост. Тај је слоган данас актуелнији него икад и позива нас да се издигнемо изнад мизерне субјективности.

        Данас, као никада раније у људској историји, јединство народа и револуционарно јединство чине најефикасније оружје против империјалистичке шизофреније. Нуклеарне претње, ратови, уништавање екосистема, трговина дрогом - све наведено има порекло и узрок у феномену империјализма. На човечанству је да му се одупре.

_____________________________________________

                1 Колумбијски генерал Франсиско де Паула Сантандер је у то време био потпредседник Велике Колумбије, док је Боливар био председник. У Венецуели и другим земљама Латинске Америке влада уверење да је издао Симона Боливара шурујући са Американцима.

                2 Конгрес у Панами је називан Амфиктионским у знак сећања на лигу суседа, односно савез древних грчких племена у архајском периоду грчке историје.