Америчка база Бондстил мора бити затворена, а Балкан демилитаризован
ВИСОКИ ФУНКЦИОНЕР ЈЕДИНСТВЕНЕ РУСИЈЕ УПОЗОРАВА ДА NATO НА КИМ ШТИТИ МАФИЈУ
Бондстил
- На територији Косова и у Црној Гори управо NATO штити криминалне режиме и покрива трговину наркотицима, шверц цигарета и трговину оружјем. У Црној Гори, увученој у NATO против воље већине грађана, треба организовати и спровести народни референдум. Такође је неопходно зауставити даљи раскол у Македонији, са циљем увлачења земље у NATO
- Све разумне и одговорне политичке снаге у свету морају да потпомажу демилитаризацију Балкана. Нажалост, NATO као војни инструмент хегемоније биполарног, а касније једнополарног света, као рудимент хладног рата, данас представља главни извор нестабилности и сукоба на Балкану
- Данас је очигледно да је у Србији и региону у току интензивна потрага за новим моделом, који ће Балкану у XXI веку обезбедити мир, стабилност и конкурентност. Ове идеје, на један или други начин, налазе свој одраз у концепцији „Б4“ и пројекту Балканске царинске уније
- Данас је актуелно питање формирања солидарних приступа које би градили сами Срби из централне Србије, косовски, црногорски и босански Срби и многобројна српска дијаспора. Такође је важно да Срби покажу солидаран приступ према Црногорцима, без обзира на расколе које у Подгорици покушавају да створе аутори опасних етнополитичких експеримената. Ово би била добра основа за конструктивни дијалог са Албанцима, косовским Албанцима, Бошњацима, Хрватима, Муслиманима и другим балканским народима
Пише: Сергеј ЖЕЛЕЗЊАК
У ТОКУ је активно успостављање мултиполарног система међународних односа. Нови геополитички савези формирају своје контуре. Стварају се принципи и приступи који гарантују успешну конкуренцију глобалних центара. Корак по корак одлази у прошлост концепт светског поретка заснованог на принципу доминације „једне суперсиле и једног војног блока“.
Међутим, процес демонтаже једнополарног светског поретка одвија се болно, и стремљење за задржавањем глобалне хегемоније доводи до одржавања старих и стварања нових жаришта напетости у многим земљама и регионима. Балкан, који се налази на раскрсници цивилизација, јасан је одраз драматичне слике глобалне трансформације и светских противречности.
Балкан, Кавказ и Средња Азија
Приближно на истој географској ширини 42,7 налазе се Косово Поље, главни град Бугарске - Софија, главни град Киргистана - Бишкек, познати врх Кавказа - планина Казбек и читав низ других значајних за светску цивилизацију места у Европи и САД. Говоримо о веома важној међузависности, још увек не у потпуности истраженој од стране науке. Притом, геополитичка паралела Балкан-Кавказ-Средња Азија такође је довољно јасно уочљива. О томе очигледно сведоче многи историјски, хуманитарни, војно-политички, економски и други фактори.
Подаци о географским ширинама
Газиместан, Косово Поље 42.6906604
Манастир Острог, Црна Гора 42.6751
Софија, Храм Свете Петке 42.6977082
Нови Атос, Абхазија 43.0857705
Планина Казбек, Кавказ 42.6967177
Бишкек, Киргистан 42.8746212
Сантјаго де Компостела, Шпанија 42.8782132
Бостон, САД 42.3600825
С једне стране, Балкан је географски југоисточна Европа. Потпуно је разумљиво и то да оријентација земаља региона ка европским земљама има своје геополитичке и економске основе. С друге стране, Балкан за евроазијску цивилизацију има стратешки значај једнак ономе који има кавкаски регион или региони Централне Азије. Штавише, евроазијској цивилизацији је за просперитетан развој једноставно животно неопходно да се на Балкану, Кавказу и у Централној Азији одржи равнотежа интереса, што ће резултирати миром и стабилношћу. Ово добро разумемо и ми, и наши опоненти.
Србија - „Пијемонт Балкана“
Назив „Пијемонт Балкана“ Србија је добила још 60-их година XIX века, претендујући на улогу језгра, око којег је, по њеној замисли, требало да се уједине словенске православне државе, будући да их је ослободила јарма Отоманске империје. У 20. веку Србија је два пута била у прилици да изврши уједињујућу мисију. После Првог светског рата - у улози предводника Краљевине СХС, а од 1929. године - Југославије. По завршници Другог светског рата, Београд је већ постао центар интеграцијског пројекта огромних размера - Социјалистичке Југославије и један од лидера Покрета несврстаних. У суштини, био је то први успешан покушај успостављања принципа мултиполарности савременог светског поретка.
Данас је очигледно да је у Србији и региону у току интензивна потрага за новим моделом, који ће Балкану у XXI веку обезбедити мир, стабилност и конкурентност. Ове идеје, на један или други начин, налазе свој одраз у концепцији „Б4“ и пројекту Балканске царинске уније. Овим питањима биће посвећен већи део агенде Балканског стратешког дијалога. Разуме се, национални дијалог о Косову на иницијативу председника Србије Александра Вучића такође говори о потрази за путевима за излаз из последица крваве драме распада Југославије.
По мом мишљењу, требало би издвојити три кључна фактора, неопходна за формирање новог конкурентног балканског модела XIX века, а то су: демилитаризација, суверенизација и солидаран приступ учесника дијалога.
Разоружати Балкан
Балкан, као раскрсница цивилизација и следствено томе концентрација напетости, није случајно декларисан као „Буре барута Европе“. Оба светска рата на најдиректнији начин везана су за Балкан. Противречности нагомилане вековима и из генерације у генерацију стицана вештина ратовања и данас ризик од ескалације било каквог конфликта у оружани сукоб чине врло високим.
Зато све разумне и одговорне политичке снаге у свету морају да потпомажу демилитаризацију Балкана. Нажалост, NATO као војни инструмент хегемоније биполарног, а касније једнополарног света, преживевши као рудимент хладног рата, данас представља главни извор нестабилности и сукоба на Балкану.
На територији Косова и у Црној Гори управо NATO штити криминалне режиме и покрива трговину наркотицима, шверц цигарета и трговину оружјем. Стога је неопходно издејствовати одлазак америчке базе Бондстил из Косова. У Црној Гори, увученој у NATO против воље већине грађана, треба организовати и спровести народни референдум, који ће одредити желе ли Црногорци или не да буду део војно-политичког блока, који их је бомбардовао и пуцао по њима 1999. године. Такође је неопходно зауставити даљи раскол у Македонији, са циљем увлачења земље у NATO. Управо постојање ових, до данас нерешених проблема, објашњава спремност Србије за куповину руског оружја.
Русија је спремна да испоручи Србији потребну количину наоружања, и то је још једном потврдио руски вицепремијер Дмитриј Рогозин током недавне посете приликом инаугурације српског председника Александра Вучића. Способност оперативног размештања, распоређивања и успешне примене борбене технике коју Русија показује у Сирији, данас представља веома убедљив фактор. Али, овај фактор истовремено може бити искоришћен као убедљив аргумент за почетак процеса разоружања Балкана. Сигуран сам да Балкан не треба да буде полигон за геополитичке експеримента великих сила, јер што је мање војних компонента у активностима балканских држава, мирније и спокојније ће живети народи Балкана, Европе и Русије.
Нема бесплатне вечере
Питања, повезана на један или други начин с губитком националног суверенитета, присутна су такорећи на сваком сусрету са нашим балканским колегама. Предајући корак по корак своје државне функције спољном управљању, шта добијају заузврат балканске земље? Само нова оптерећења и нове обавезе. Међународни кредити се, по правилу, „поједу“, пре него што стигну до капиталних пројеката. За „бесплатне“ приступне фондови касније ће морати да плате сопственом земљом, као што се то десило у другим ново-европским државама.
Због тога питање враћања и очувања раније изгубљених националних овлашћења већ довољно озбиљно стоји пред балканским политичким елитама и у будућности то ће се само повећавати. Без националног суверенитета балканских држава и поштовања њихових националних интереса од стране највећих светских држава, надати се миру и просперитету на Балкану било би наивно.
Питања националног и верског идентитета на Балкану посебно су осетљива. Управо балканске међунационалне противречности често су у историји биле окидач драматичних догађаја, као што је крвави распад Социјалистичке Југославије.
Зато је данас актуелно питање формирања солидарних приступа, које би градили сами Срби из централне Србије, косовски, црногорски и босански Срби и многобројна српска дијаспора. Такође је важно да Срби покажу солидаран приступ према Црногорцима, без обзира на расколе које у Подгорици покушавају да створе аутори опасних етнополитичких експеримената.
Очувати идентитете
Ово би била добра основа за конструктивни дијалог са Албанцима, косовским Албанцима, Бошњацима, Хрватима, Муслиманима и другим балканским народима. Што се тиче спољних кључних земаља и међународних организација, њихов задатак се састоји у томе да одржавају и јачају позиције балканских партнера, и да на сваки могући начин промовишу активни унутрашњи дијалог самих балканских земаља.
Такви солидарни приступи свих учесника процеса који се одвијају на Балкану, резултираће уравнотеженим интересима пре свега самих балканаца. Они ће допринети формирању обострано прихватљивих решења на нивоу држава и међународних организација. У овом процесу, условљавајући приступи и наметање било каквих рокова били би категорички неприхватљиви.
Сам процес развијања солидарних приступа допринеће смањењу нивоа конфликтности између држава региона и приближиће народе Балкана разумевању шта је оно што их уједињује, а шта је етничка и верска особеност, која захтева поштовање и разумевање од стране других народа. Овакав процес је у великој мери јединствен и биће од користи не само Балкану, мултинационалној Европи и мултинационалној Русији, већ и људској цивилизацији уопште.
