Украјина ће поново постати Малорусија, а потом и део јединствене, велике Русије

„МАЛОРУСИЈА“ ЈЕ ПРЕЛОМНА И ИСТОРИЈСКА ТАЧКА У БОРБИ ЗА - ЦЕЛУ УКРАЈИНУ

• Критичари Путину замерају да није испунио оно што се од њега очекивало 2014-те: да је изговорио реч „Новоросија“, а да није силом растурио Украјину, нити од ње одсекао бар источне области насељене углавном Русима. Због тога су га називали и издајником и проукрајинцем
• Путин - као и сваки руски владар - не боји се да прикључи Донбас, већ - размишља о Украјини у целини. И, нису то аспирације империјалисте. То је брига руководиоца Руског света о томе како ће тај свет даље живети
• Путин јесте председник Руске Федерације. Али, Руска Федерација је само привремена форма постојања вечне Русије, па је зато и Путин гарант интереса и права свих руских људи, великог Руског света
• Данашња Украјина нема будућност. Прелазна, постсовјетска земља под тим именом је умрла 2014-те, а ово што на њеном месту сада постоји биће преформатизовано и враћено у састав Руског света. Питање је само колико ће за то бити потребно времена и напора

Пише: Петар АКОПОВ

        У УКРАЈИНСКОЈ кризи почиње нова етапа: присталице јединства Руског света прогласиле су курс на стварање државе Малорусије.

        Како разумети изјаву лидера Доњецке Републике и официјелну реакцију са стране Русије која је уследила?        

        Чим је председник ДНР Александар Захарченко објавио да се креће са стварањем Малорусије - одмах је почело зујање „политиколога“. Кренула су питања: да ли је то лукава игра, да је почела са учешћем Кремља или без Кремља, да ли се ради о пропагандистичком потезу или промени стратегије?

        Када је Путинов портпарол изјавио да је то Захарченкова лична иницијатива, а да је Русија привржена минским споразумима - радост коментатора је попримила чак неприличне форме.

        Међутим, „Малорусија“ је преломни моменат у историји борбе за Украјину.

        Критичари Путину замерају да није испунио оно што се од њега очекивало 2014-те: да је изговорио реч „Новоросија“, а да није силом растурио Украјину, нити од ње одсекао бар источне области насељене углавном Русима. Због тога су га називали и издајником и проукрајинцем.

        Велика већина Русије схвата коју је улогу Путин одиграо у свему што се догађало са Кримом и Донбасом, па нису имали успеха покушаји да се он представи као непатриота. Чак и милиони житеља ДНР и ЛНР, који су у најтежој ситуацији, разумеју мотиве Кремља.

        Путин - као и сваки руски владар - не боји се да прикључи Донбас, већ - размишља о Украјини у целини.

        И, нису то аспирације империјалисте. То је брига руководиоца Руског света о томе како ће тај свет даље живети.

        Да, Путин је председник Руске Федерације. Али, Руска Федерација је само привремена форма постојања вечне Русије, па је зато и Путин гарант интереса и права свих руских људи, великог Руског света.

        Решавање такозваног украјинског питања има огромно, судбоносно значење.

        Ако буде решено неправилно - на исправљање грешака и последица пропуштеног и показаних слабости - могу отићи векови, а можда и све непоправљиво разорено.

        У питању је будућност Руског света, руске цивилизације. одлучује се о томе хоће ли она бити једна целина јер Русија без Украјине не само да неће бити империја (како је опевао Пољак Бжежински), него неће бити ни Русија.

        Управо зато је овако важна позиција Путина према јединству руског народа: председник непрекидно истиче да Руси и Украјинци нису просто братски народи, него - практично један народ.

        Ствари управо тако и стоје, али треба имати и политичку и људску храброст па упорно гурати ту линију.

        Много би једноставније било - и немали део политичке елите Русије би се са тим сагласио - да, ми смо за Руски свет, али све чинити тако да се Украјина пусти да оде на Запад.

        Кад би Русија узела ДН и ЛНР - Кијев би се са радошћу (мада прикривеном) одрекао од тих ионако изгубљених територија. Запад би гунђао, али би био рад што је криза разрешена. Чак би и ванблоковски статус Украјине гарантовао.

        Само, ми бисмо изгубили колевку руске цивилизације, осудили бисмо десетине милиона сународника на дерусификацију. А да ли би се Украјина потом распала на делове и утонула унутрашње обрачуне - то више не би била наша него туђа ствар.

        Да ли је Путин требало да то допусти? Наравно да не!

        Зато се Русија бори за целу Украјину - добија на времену и говори речи о немешању и „минском процесу“ које треба изговарати у одређеним моментима.      

        Данашња Украјина нема будућност. Прелазна, постсовјетска земља под тим именом је умрла 2014-те, а ово што на њеном месту сада постоји биће преформатирано и враћено у састав Руског света.

        Питање је само колико ће за то бити потребно времена и напора.

        Парола о „Малорусији“ која треба да замени Украјину - то је начин борбе за Украјину до 2020. године.

        Сада у Украјини постоје две државе: једна са главним градом у Доњецку, коју нико још није признао али жели да буде са Русијом, и друга коју сви признају, али тежи да постоји без Русије.

        Русија борбу за Украјину не води са Западом јер тамо ни на који начин не могу зауставити нашу борбу за уједињавање, а ратовати за Украјину са Русијом ни САД ни ЕУ никада неће.

        Русија борбу за Украјину води са Кијевом, са „елитом“ која се домогла власти у земљи. То је борба душе и умове становника Украјине. Објава стварања Малорусије у тој борби је веома правилна и јак потез јер је људе који тамо живе подсетила да су они у суштини Руси, односно - Малоруси. Другим речима: сугерисано им је да Донбас неће никуда отићи - чим они протерају кијевску „елиту“ - јер ће земља поново постати јединствена.

        Нико не зна колико ће времена бити потребно за претварање Украјине у Малорусију - три, пет или 10 година. Али, Украјина ће поново постати Малорусија, а потом и део јединствене, велике Русије.