Земљин једини природни сателит - Месец - имао је некада густу атмосферу од металних пара

БРЗО ЈЕ НЕСТАЛА, А У ЊОЈ СУ ЦАРЕВАЛИ ВЕТРОВИ КОЈИ СУ ДУВАЛИ - НАДЗВУЧНОМ БРЗИНОМ

• Просечна температура тог „ваздуха“ премашивала је 1.700 степени Целзијуса. На обрнутој страни Месеца - температура је падала до минус 150 степени Целзијуса, са појавом ветрова који су дували брзином од 1.000-1.700 метара у секунди

       ЗЕМЉИН једини природни сателит - Месец - имао је некада атмосферу. И то какву!

       Одмах након свог настанка, а научници сада сматрају да је настао од дела Земљине мантије услед њеног судара са другом планетом, Месец је имао егзотичну супергусту атмосферу.

       Била је то атмосфера сачињена од металних пара. У њој су царевали надзвучни ветрови - наглашава се у чланку објављеном у електронској библиотеци arXiv.

       Прабал Саксена из Центра космичких летова NASA додатно прецизира:

       „Месечева атмосфера је имала веома сурову историју. Веома брзо се распала и престала да постоји. Међутим, ако успемо да утврдимо како је Месец изгледао у то време - то ће нама дати добре идеје да закључимо како живе планете које се налазе око црвених патуљака“.

       Током последњих 30 година се сматрало да је Месец настао услед судара Теје - протопланетног тела - са Земљом док је она још била сопствени ембрион. То је наводно довело да одлетања материје саме Теје и дела прото-Земље у космос. Од те мешавине је и настао Месец.

       Ово би подразумевало да значајан део Месеца чини „грађевински материјал“ од хипотетичке Теје, што би значило да се Земљин сателит од ње мора осетно разликовати по саставу. Међутим, састав Земље и Месеца је веома сличан. То важи и за изотопе многих метала и других хемијских елемената.       

       Саксена и његове колеге направили су компјутерски модел тек формираног Месеца. Помоћу њега су утврдили да је Земљин сателит - због близине усијаној Земљи и сам постао врео. Толико да његову атмосферу нису чинили гасови, већ - паре метала. Пре свега: калцијума, алуминијума, гвожђа, магнезијума, титана...

       Просечна температура тог „ваздуха“ премашивала је 1.700 степени Целзијуса.

       Управо због тога, на обрнутој страни Месеца - температура је падала до минус 150 степени Целзијуса, са појавом ветрова који су дували брзином од 1.000-1.700 метара у секунди.

       Све је то Месец чинило веома налик екзопланетама са екстремним условима на њиховој површини. Зато неки астрофизичари Месец већ упоређују са „дијамантском планетом 55 Cnc e“ и са „рубинском планетом HAT-P-7b“.

       По последњим научним проценама, Месец је у таквом стању постојао око 400.000 година.

       Први знаци његовог „гашења“ појавили су се већ 100 година након његовог рођења...