Чекају нас катаклизме

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж за TV Russia Today разговарао са ционистом Дејвидом Горовицем и словеначким филозофом Славојем Жижеком (крај)

Дејвид Горовиц

* Горовиц: Рат је природно стање човечанства. Ратови су увек постојали, од самог почетка, а било их је много. Мир долази тек онда када постоји група земаља или једна велика земља које се плаше сви потенцијални агресори. И сада вас питам: желите ли ви да та земља не буде САД него нека друга?

* Жижек: Не знам, али по мом мишљењу данас САД, чак, не могу ни претендовати на ту улогу

* Горовиц:  Да, и управо због тога нас чекају катастрофалне последице. Ипак, ви још више погоршавате опасност охрабрујући левичаре

* Асанж: Буквално, четвртог дана на функцији председника Обама је наредио да беспилотне летелице нанесу удар по Пакистану. Дакле, ко је, заправо, Обама?

* Горовиц: Када је постао председник, тачније, док се још кандидовао, он је знао да је његова слаба страна – ниска популарност код војске. Зато је изабрао Пакистан. Он је убио много цивилног становништва, али левичари гледају на то кроз прсте, зато што су левичари – религијски покрет. Они немају никакве принципе. Левичаре не брине што тамо неке Азијате убијају беспилотне летелице.

Асанж: Дакле, шта он хоће?

Горовиц:  Да ли бар неко од демократа осуђује Обаму због онога што он чини у Авганистану или Пакистану? Ја више не могу да поштујем левичаре, јер сматрам да немају принципе

* Жижек (Асанжу, за Горовица): Он је гори од комунисте. Он је социјалиста са људским лицем, а то је најнижи облик постојања. То је као жабе...

ФАКТИ објављују завршни део разговора Џулијана Асанжа са америчким ционистом (бившим левичарем) Дејвидом Горовицем и словеначким филозофоом Славојем Жижеком:

Горовиц: Већина људи не може да живи са сазнањем да њихов живот нема смисла – да ће се родити, умрети и да их се нико неће сетити. Ако верујете у Бога, онда имате Бога који ће у загробном животу све ставити на своје место. У следећем животу тријумфоваће правда. Али, ако не верујете у Бога онда ви још у овом животу хоћете правду. У томе је суштина левичарског покрета. То је религијски покрет. Комунизам и фашизам су – наивни идеализам, све је то утопија.

Жижек:   И либерализам. Либерализам је такође – утопија.

Славој Жижек

Горовиц: Људи желе да промене свет на боље. Потребна је велика храброст да би се оствариле највеће промене. Покушавам да нађем неко добро поређење да бих објаснио на кога ви личите. Ви покушавате да остварите свој циљ радикалним средствима која могу имати веома разорне последице.

Жижек: Ипак, некад нас околности приморавају да одлучно делујемо. Замислите – Хитлер, Холокауст... Шта ћете рећи: „Ох, хајде да се не свађамо са тим нацистом! Хајде да делујемо постепено!?“ Понекад је потребно одлучно деловати.

Горовиц: Апсолутно тачно.

Жижек: Надам се да у погледу утопија имамо заједничко схватање. Ја имам сасвим умерен став: као и сви, видим да нам предстоје катастрофе. Само хоћу да кажем да морамо радити у циљу спречавања тих катастрофа а не да се једноставно препуштамо утопијама – комунистичким, либералним или неким другим

Горовиц: Дозволите ми да закључим...

Жижек: Ето видите – он хоће да буде Стаљин, хоће да буде генерални секретар који на крају разговора изводи закључак. Као што је и био, он је остао комуниста!

Горовиц: Рат је природно стање човечанства. Ратови су увек постојали, од самог почетка, а било их је много. Мир долази тек онда када постоји група земаља или једна велика земља које се плаше сви потенцијални агресори. И сада вас питам: желите ли ви да та земља не буде САД него нека друга?

Жижек: Не знам, али по мом мишљењу данас САД, чак, не могу ни претендовати на ту улогу.

Горовиц:  Да, и управо због тога нас чекају катастрофалне последице. Ипак, ви још више погоршавате опасност охрабрујући левичаре.

Асанж: А држава се не може контролисати стављањем држава у тржишне услове?

Жижек: Мислите - да би постојали различити политички системи?

Асанж: Да, и онда човек којем се не допада његова држава може отићи у другу и тамо пренети свој бизнис, своју имовину, породицу... 

Горовиц: САД нису спремне да остваре такву функцију а рат у Ираку је то показао. Ми чак, не можемо како треба да окупирамо земљу. Ми једва имамо снаге за четвородневни рат а тамо је био шестонедељни. У Америци људи имају толико разних могућности, толико свега занимљивог да нико неће да ратује.

Асанж: Зато морају да лажу Американце да би одобрили рат...

Горовиц: Обмањивањем се бавио Тони Блер. САД су делимично неспособне, будући да је наш главнокомандујући левичар.

Жижек:  С тим се никако не могу сложити. Ја говорим сасвим озбиљно да, ако се САД још неком у свету допадају, онда је то зато што у њима такви људи као што је Обама могу успети.

Асанж: Буквално, четвртог дана на функцији председника Обама је наредио да беспилотне летелице нанесу удар по Пакистану. Дакле, ко је, заправо, Обама?

Горовиц: Када је постао председник, тачније, док се још кандидовао, он је знао да је његова слаба страна – ниска популарност код војске. Зато је изабрао Пакистан. Он је убио много цивилног становништва, али левичари гледају на то кроз прсте, зато што су левичари – религијски покрет. Они немају никакве принципе. Левичаре не брине што тамо неке Азијате убијају беспилотне летелице.

Асанж: Дакле, шта он хоће?

Горовиц:  Да ли бар неко од демократа осуђује Обаму због онога што он чини у Авганистану или Пакистану? Ја више не могу да поштујем левичаре, јер сматрам да немају принципе.

Жижек: Ето, у чему се ми разликујемо. Ми обојица критикујемо Обаму, али ви га критикујете зато што га сматрате за комунисту, а ја га критикујем зато што он, заправо, није никакав левичар. Он се претвара да је левичар, али он није левичар. Ето, у томе је проблем.

Горовиц: Славој, ви не знате о чему говорите. Недавно сам слушао наступ Алија Тарика и њему се уопште не допада то што ради Обама.

Жижек: То су ваши стари пријатељи. Тарик Али – није мој пријатељ. Ја не верујем у све те  лажи левих демократа, у ту демократију од доле. Ја само кажем да проблем због којег се појавио комунизам није нестао.

Горовиц: Не, нестао је.

Жижек: Он као и раније постоји!  И мени се не допада то што се може десити ако не нађемо решење.

Горовиц: Проблема ће увек бити. Гледајте реално на ствари.

Асанж: Имамо још много тема...

Жижек: Ми смо – два фанатика, а он је либерал. Треба ми, радикали да се удружимо и да се избавимо од либерала.

Асанж: Имамо много тема и ја бих хтео да их размотримо. Дејвиде, јесте ли били у организацији „Црни пантери?“

Горовиц: Шта? Никада нисам био у “Црним пантерима”. Ја сам им само помагао да сакупљају средства.

Асанж: Добро, помагали сте им, учествовали у њиховом раду и подржавали их.

Жижек: Може се рећи, ви сте као они банкари који су помагали Хитлеру.

Горовиц:  Ја не мислим тако.

Асанж:  И довели сте у „Црне пантере“ девојку по имену Бети ван Патер, која је радила као књиговођа у часопису Ramparts, чији сте ви били главни уредник. Сада бих хтео да прочитам одломак из писма које је вама адресирано: „Сматрам да сте ви одговорни на Бетину смрт. Послати је тада да се бави рачуноводством „Црних пантера“, значило је исто што и обући јој белу капу „Кјуклусклана“ и послати је ...“

Горовиц: Слушајте, Џулијане, то писмо је – клевета коју је написао озлојеђен човек који је још пре мене дошао у „Црне пантере“ и све ово време је ћутао. Левичари су увек спремни да ради идеје жртвују појединца – а у овом случају жртвовали су мене.

Џулијан Асанж

Асанж:  Дејвиде, испоставило се да сте били повезани са овом трагедијом, са овим убиством. То је, вероватно, веома јако утицало на вас и некако променило ваша убеђења. Шта мислите, је ли вам тај догађај отворио очи, или обрнуто, јесте ли изгубили способност да на ствари гледате објективно?

Горовиц: Стално сам размишљао о томе. Бети је убијена – тачније, њено тело су нашли у фебруару 1975. г., и девет година после тога нисам се бавио политиком. 1984. г. гласао сам за Регана, и баш тада сам први пут наступио као конзервативац. Наравно, одмах су почели да ме нападају левичари. Међутим, девет година нисам ништа говорио и нисам се бавио никаквом политичком делатношћу, зао што сам сматрао да ме је покрет издао. Сматрао сам себе кривим зато што сам их подржавао. Дакле, сачекао сам док се не охладим. То је црта карактера. Постоје страствени људи, постоје и одмерени... 

Асанж: Дејвиде, после Бетине смрти ви сте почели да пишете биографије познатих америчких кланова – Рокфелера и т.д. Да ли сте се, радећи на тим биографијама, сусретали са члановима њихових породица?

Горовиц: Да.

Асанж: Не чинили вам се да сте током тог рада бивали у сасвим другачијим социјалним круговима?

Горовиц: Не, наравно. Ја се апсолутно нисам променио и ни у каквим новим круговима се не налазим. Да, изгубио сам све своје пријатеље из левичарског покрета, а то се десило већ у зрело доба тако да сам морао све да почнем од нуле и да налазим нове пријатеље. Узгред, мислим да многе људе у левичарском покрету задржава управо то – они разумеју шта значи учинити корак у страну и да ће изгубити све своје пријатеље. Извините.

Жижек: Ништа страшно! Ја сам за комунизам са људским лицем у којем се може и на телефонске позиве одговарати.

Горовиц: Не желим ништа лоше да кажем о грађанским активистима и о томе што ви радите, али у вашој земљи  левичари су – такви фашисти да је не могу да путујем на универзитете без обезбеђења.

Асанж: Мени такође све време прете да ће ме убити!

Жижек: А ја сам, заправо једини међу присутнима кога су физички нападали и десничари – зато што сам комуниста, и комунисти – зато што сам их издао и постао националиста.

Горовиц: Ма, хајте!

Жижек: Не, озбиљно!

Асанж: Дејвиде, за кога ћете гласати.

Горовиц: Још немамо јединственог кандидата.

Асанж:  Зато и питам: за којег од кандидата?

Горовиц: Можда Ромни има највише шансе да победи овог друга...

Асанж: Обаму?

Горовиц: Да. Али, уопште, сви они ми се не допадају.

Жижек: Ето с тим се слажем. Чини ми се да је веома тужно што Републиканци нису могли кандидовати ниједног занимљивог кандидата. Дугорочно то, чак, може негативно утицати на виталност САД. То је веома тужно и то ми се не допада.

Горовиц:  Слажем се. То је лоше.  

Асанж: Хвала, Дејвиде...

Жижек: Он је гори од комунисте. Он је социјалиста са људским лицем, а то је најнижи облик постојања. То је као жабе...

Асанж: Хвала свима!

Жижек:  Понекад треба мало стаљинизма. Тачније, побеснели су.

Жижек: Ево шта предлажем: ако почну да те гурају у авион, синдикат пилота треба да каже: „Идите сви ви ... нећемо летети“. Некако тако. Треба ићи на све.

 

Превела:

Ксенија Трајковић