Неће успети NATO да се попне у сам врх балканске јеле а да га ни једна иглица не убоде

ТРАМПОВ „МИСЛЕЋИ ЦЕНТАР“ ДЕЛИ ИНСТРУКЦИЈЕ И ДЕСНО И ЛЕВО,

А ПОКУШАВА И СА „ШАМАРИМА“

Јенс Столтенберг и Петар Порошенко

• Heritage Foundation тражи да NATO нипошто не затвара врата новим члановима и да то буду - бар Македоније и Грузија
• Пожељним сматра и улазак БиХ у алијансу, али признаје да су проблем Срби, односно - Република Српска. Без прецизирања у чему је проблем са Србима. А проблем је у томе што су Срби, где год живели - у Србији или у Републици Српској која је у саставу БиХ, одлучно против NATO јер су били главне жртве натовских бомбардовања, а колективни Запад их је још означио као кривце за ратове у бившој Југославији            
• Поводом Македоније, Heritage Foundation шаље опомену Грчкој да је не блокира и неправи проблем од њеног имена, али не заборавља да се баци каменом и на Русију: „Деценије чекања чланства у NATO имају негативне последице за унутрашњу политику Македоније јер отвара простор за такве штетне политичке играче попут Русије који експлоатишу неспособност NATO да испуни обећања дата Македонији“
• Сједињене Државе тешко да имају намеру да већ сада започну широку натовску експанзију на постсовјетски простор. Пре ће бити да, као и раније, чекају згодан моменат када ће Русија ослабити толико да неће бити у стању да се успротиви уласку Украјине у NATO. Али, постоји уверење да то - неће дочекати

Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, за агенцију РИА Новости

 

        ДАНАС, 25. маја, у Бриселу ће се одржати самит NATO.

        Већ се зна да ће међу темама о којима ће лидери земаља Северноатлантске алијансе разговарати бити расподела одговорности међу савезницима и улога NATO у борби против тероризма.

        Вашингтон је уочи самита својим савезницима послао један јасан сигнал: даље ширење NATO за Сједињене Државе је једно од кључних питања.

        Међу бројним аналитичким центрима САД постоји један think tank који се сматра веома утицајним. То је - Heritage Foundation. Утицајним, зато - како пише The Washington Times - што је тај фонд кључни савезник Доналда Трампа и његове још увек младе администрације“.

        Изгледа да су зато текстови на сајту Heritage Foundation беспризивни и налик на инструкције за оне којима су намењени. Јер, тешко је претпоставити да аналитички центар, који је „кључни Трампов савезник“, пише текстове у празно и никоме их не намењује.

        Саме инструкције су написане у таквој форми која алтернативе не претпоставља. Читалац не може да не стекне уверење да је то позиција официјелног Вашингтона.

        Једна од таквих инструкција је недавни чланак адресован пре свега учесницима самита NATO у Бриселу. У њему се наглашава: „У интересу је Сједињених Држава да NATO држи отворена врата за европске земље које заслужују чланство“.

        Тај текст је истовремено намењен и Москви.

        „Русија упозорава да ширење NATO сматра за „провокацију“. Међутим, никаква трећа страна не може имати право вета на одлуке суверених држава - чланица NATO“ - наводи Heritage Foundation. Притом има у виду да одлуке о ширењу алијансе (и на територију земаља бившег СССР) треба да доносе „суверене чланице NATO саме“.

        О каквим се овде „земљама које заслужују чланство“ ради?

        Већ крајем маја и у јуну очекује се да буду завршене све формалности повезане са пријемом у NATO Црне Горе која ће постати 29-та земља у његовом саставу.

        Вишегодишњи лидер Црне Горе Мило Ђукановић, уз садејство својих покровитеља из Вашингтона и Брисела, прво је наметнуо „референдум“ о одвајању Црне Горе од Србије (2006. године) а затим је, прошле године, организовао парламентарне изборе тако да су у Скупштину Црне Горе прошли „неопходни“ кандидати који су недавно гласали за ступање те земље у NATO.

        А притом никога није узбуђивало што су Црногорци на масовним манифестацијама тражили одржавање општенародног референдума о том питању. Тачније, интересовало их је само у том смислу што је велика већина Црногораца русофилска и што би зато исход референдума био предвидљиво негативан. Управо зато је Ђукановић своју земљу увео у NATO не директним и поштеним путем - преко народног референдума - него на задњи улаз, то јест - преко свог послушног парламента.

        „Ступање Црне Горе у NATO може изгледати као церемонија затварања процедуре ширења алијансе, али је то суштинска грешка“ - поучно тврди Heritage Foundation.

        Сада су на реду балканске земље које су суседи Црне Горе - Македонија и Босна и Херцеговина, а такође Грузија. Све те три државе су званични кандидати за улазак у NATO.

Јенс Столтенберг у Грузији

        Грузију су званично позвали у NATO на самиту алијансе одржаном 2008. године. Међутим, та земља све досад није добила такозвани „Акциони план за будуће чланове“ (Membership Action Plan - MAP), који садржи списак онога што се захтева од претендента на чланство.

        Против давања Грузији статуса „земље са акционим планом“ иступају Немачка и Француска. Како указује The Washington Post, Берлин и Париз сматрају да би то значило „провоцирање Русије која је већ упозорила на последице уколико Грузија (или Украјина) уђу у алијансу. Немачка и Француска такође сматрају да је Грузију немогуће штитити јер NATO неће ратовати против Русије.

        На овај начин, конкретне адресе на које је упућен упозоравајући текст Heritage Foundation поводом Грузије и јесу Немачка и Француска.

        Heritage Foundation упорно подсећа све несагласне колико се Грузија добро понаша. „Чак и упркос томе што Грузија није добила МАР - наглашава се у тексту фондације - односи те земље са NATO далеко превазилазе традиционални „Акциони план за будуће чланове“.

        Heritage Foundation у Македонији види следећег достојног кандидата за NATO и указује да је она, за разлику од Грузије, не само добила MAP , него га и реализовала већ до 2008. године. Очекивало се да ће Македонија већ те године бити званично позвана да се прикључи NATO на самиту алијансе у Букурешту. Међутим, томе се успротивила Грчка због нерешеног питања имена земље-кандидата.

        Да подсетим: Атина сматра да име „Македонија“ историјски припада Грчкој јер на северу те земље одавно постоји област са тим именом.

        Другим речима, следећи сигнал Вашингтон шаље Грчкој. Од ње се тражи да реши спор са Македонијом и да не блокира њен пријем у NATO.

        Пишући о Македонији, Heritage Foundation не заборавља да се баци каменом и на Русију.

        „Деценије чекања чланства у NATO имају негативне последице за унутрашњу политику Македоније јер отвара простор за такве штетне политичке играче попут Русије који експлоатишу неспособност NATO да испуни обећања дата Македонији“ - инструира амерички фонд.

        Босну и Херцеговину Heritage Foundation сматра за трећу земљу која обавезно мора ступити у NATO.

        БиХ је показала жељу да уђе у NATO 2008. Две године касније је добила онај фамозни „Акциони план за будуће чланове“.

        Heritage Foundation пише да је БиХ „остварила одређени прогрес у реформи своје одбране и чак послала војни контингент у Авганистан“, али наглашава да је та земља још далеко од прикључивања алијанси.

        Али, да ли је проблем само у томе? Зар у Црној Гори и Македонији, које су такође републике бивше Југославије, ствари са одбраном стоје много боље него у БиХ?

Начелник македонског Генералштаба Медодија Величковски у посети америчкој команди у Висбадену

        Нипошто. Постоји други проблем који Heritage Foundation назива „додатним“ мада је он, у суштини, главни.

        Heritage Foundation пише: „Постоји додатни проблем у унутрашњој политици БиХ који чланство те земље у NATO чини проблематичним. Ово се тиче етнички српског региона - Републике Српске - једно од два њена дела створена после грађанског рата деведесетих година“.

        Американци не прецизирају у чему је проблем са Србима.

        А проблем је у томе што су Срби, где год живели - у Србији или у Републици Српској која је у саставу БиХ, одлучно против NATO. Срби су били главне жртве натовских бомбардовања, а колективни Запад их је још означио као кривце за ратове у бившој Југославији. Осим овога, пријаву за улазак у NATO у име БиХ поднела је друга страна - Муслиманско-хрватска Федерација Босне и Херцеговине.

        С обзиром на све, сигнал Вашингтона упућен је опет Србима - тачније, Републици Српској. Шта конкретно Срби могу да очекују, остаје само да се нагађа. Једно је сигурно: ништа добро.

        И на крају, стратези из Вашингтона завршавају са украјинском темом сводећи инструктажу на отворену агитацију: „У светлу руске агресије, украјински народ је продемонстрирао - како на Мајдану, тако и на изборима, да он своју будућност види у савезу са Западом а не под доминацијом Русије“.

        Стратези из Вашингтона покушавају да привуку Украјину NATO, али је истовремено држе на растојању. Судећи по ономе што је написано и што се чита између редова, Украјину би одавно примили у NATO. То је ружичасти сан свих русофоба - раскинути крвну везу између Русије и Украјине.

        Али, они се боје Русије. Зато истурају у први план небитне разлоге због чега не примати Украјину већ сада. Зато и читамо овакве пасаже: „Морају се за Украјину створити реално заснована очекивања. NATO је дужан да настави да успоставља са Украјином све тешњу сарадњу, али је притом важно схватати да је пред Украјином још дуг пут пре него што њено чланство у NATO постане озбиљна могућност.

        И на врх јеле се попели, а ни једна иглица их није убола.           

        Осокољен сусретом у Белој кући са Трампом, министар спољних послова Украјине, Павел Климкин, изјавио је да она „мора бити постепено укључена у источно крило NATO“. То је смело, али плитко.

        Сједињене Државе, упркос свему што је написала Heritage Foundation, тешко да имају намеру да реално започну већ сада широку натовску експанзију на постсовјетски простор.

        Пре ће бити да, као и раније, чекају згодан моменат када ће Русија ослабити толико да неће бити у стању да се успротиви уласку Украјине у NATO.

        Али, постоји уверење да то - неће дочекати.