Калинић: Све боли, али не смеш да станеш
КРИЛО ФЕНЕРБАХЧЕА О ИСКУШЕЊИМА НА ПУТУ ДО ВРХА, ПРОНАЛАЖЕЊУ МОТИВА, НОВОЈ УЛОЗИ У ТИМУ...
Никола Калинић и Жељко Обрадовић
Никола Калинић и Богдан Богдановић у недељу су први пут у каријери освојили Евролигу, а судећи по изјавама датим након победе над Олимпијакосом у финалу, Калинић је тај успех примио знатно емотивније.
Можда зато што није био таленат као Богдан и што је до статуса једног од најважнијих кошаркаша европског првака - пре тога и стандардног репрезентативца Србије - стигао из улоге тоталног аутсајдера.
„Присећам се када сам у Новом Саду лежао са поломљеном ногом, без клуба, након што у Суботици нисам добио шансу. Па када се окупљала нека млада репрезентација. Имају списак 24 момка мог годишта, а мене зову да дођем вече пред припреме, као 25“, рекао је Калинић у разговору за „Вечерње новости“.
Када је једном почео да се намеће, није се зауставио. Почев од Радничког из Крагујевца, преко репрезентације и Црвене звезде, па милионског трансфера у Фенербахче лета 2015.
Слично Немањи Видићу, каже да је са 22-23 године испунио сан, заигравши за Звезду и Србију и да му је све после тога било „премија“.
„Када си у машини, колико год волео кошарку, не можеш увек да играш са истим мотивом. Причам људима да сам за пет година имао месец дана одмора. Све те боли, али не смеш да станеш, јер ћеш можда пропустити шансу“, истиче Калинић.
На Фајнал фору је све задивила његова трансформација из дефанзивног специјалисте и „скупљача отпадака“ у нападу, у играча који под максималним притиском шутира тројке 55 одсто (6/11).
У полуфиналу и финалу играо је просечно 33 минута, чак 10 више него у мечевима регуларног дела сезоне.
„Жељко (Обрадовић) је схватио да може више да добије од мене, ако ми да већу улогу. Играчи попут Веселог и мене морају да буду дуже на терену да би осетили игру и имали времена да ураде од свега по мало. Показао сам да могу више од задатака које обично одрађујем“, рекао је за „Новости“ 25-годишњи Никола Калинић.
