CIA хтела да Ким Џонг Уна убије помоћу отровне наносупстанце
НАПАДИМА ИЗ ВАЗДУХА ПОКУШАЛА ДА ЛИКВИДИРА МИЛОШЕВИЋА, ХУСЕИНА И ГАДАФИЈА
Ким Џонг Ун
- CIA је полуга за обарање непоћудних режима иако је председник САД Џералд Форд потписао 1976. декрет у коме се каже: „Ниједан функционер владе САД неће учествовати, нити бити део завере у остваривању политичког убиства“
- Документ који је Викиликс објавио раније ове године, открива да је CIA у октобру 2014. покушала да хакује аутомобилске контролне системе, што би агентима омогућило изазивање саобраћајних несрећа
АМЕРИЧКА Централна обавештајна агенција (CIA) је од 1945. године успешно уклонила или убила низ лидера широм света, али је од покретања истраге у Сенату 70-их била приморана да ограничи такве операције, пише The Guardian.
Међу најозлоглашенијим операцијама CIA које су имале за циљ убиства светских лидера, спадају покушаји убиства кубанског председника Фидела Кастра снајперима, али и заверама које могу да се мере са најмаштовитијим шпијунским филмским фантазијама, попут експлодирајући цигара и отровног ронилачког одела, наводи лист.
Иако су покушаји CIA у случају Фидела Кастра били безуспешни, америчка обавештајна агенција успела је да уклони како директно тако и индиректно читав низ светских лидера.
Према подацима Министарства за државну безбедност Северне Кореје, CIA и даље примењује старе методе.
У саопштењу објављеном у петак, ово Министарство је оптужило CIA и јужнокорејску обавештајну службу да стоје иза недавног наводног покушаја убиства севернокорејског лидера Ким Џонг Уна.
Покушај наводно обухвата „примену биохемијских супстанци, укључујући и радиоактивну супстанцу и отровну наносупстанцу“, а предност таквог напада је у томе „што не захтева приближавање мети напада, јер смртне последице наступају после шест или 12 месеци“.
За напад је наводно директно одговоран Севернокорејац који ради за стране обавештајне службе.
Иако такве тврдње не могу да се одбаце као потпуно бесмислене, имајући у виду дуг списак умешаности САД у пучевима и убиствима широм света, агенција је морала да ограничи оваква убиства након што је истрага америчког Сената 70-тих година обелоданила размере таквих операција, наводи The Guardian.
Након истраге, тадашњи председник Џералд Форд потписао је 1976. декрет у коме се каже: „Ниједан функционер владе САД неће учествовати, нити бити део завере у остваривању политичког убиства“.
Упркос томе, САД никада потпуно нису напустиле ову стратегију и само су промениле терминологију: уместо о атентатима, сада је реч о циљаном убијању, а уместо о ваздушном нападу на председника, о нападу дроном на „терористичког лидера“.
Међу светским вођама који су били жртве покушаја убиства из ваздуха били су либијски лидер Муамер Гадафи 1986, српски председник Слободан Милошевић 1999. и ирачки председник Садам Хусеин 2003.
Године 1960. CIA је послала научника да смртоносним вирусом убије конгоанског првог премијера Патриса Лумумбу, за кога је Америка проценила да је превише близак Русији.
Будући да је он исте године смењен другим средствима, такав покушај је постао излишан.
Године 1973, CIA је учествовала у организовању свргавања чилеанског председника Салвадароа Аљендеа, који је за Америку био превише лево оријентисан: преминуо је дан након пуча.
Наводна завера у Северној Кореји подсећа на убиство руског дисидента Александра Литвињенка 2006, пише лист и наводи да је британска истрага окончана након што је закључено да га је убила руска обавештајна агенција користећи полонијум у чају.
САД је развила софистицираније методе од ове, нарочито у области електронског и сајбер ратовања.
Документ који је Викиликс објавио раније ове године, открива да је CIA у октобру 2014. покушала да хакује аутомобилске контролне системе, што би агентима омогућило изазивање саобраћајних несрећа.
Недавно неуспели ракетни тестови Северне Кореје, као и велики промашаји у иранском нуклеарном програму, приписују се директном или индиректном убацивању вируса у њихове рачунарске системе.
САД је признала осам покушаја атентата на Кастра, мада је он тврдио да их је било много више и да се радило о стотинама.
„Да је преживљавање атентата олимпијска дисциплина, ја бих освојио златну медаљу“, рекао је једном приликом, навео је The Guardian.
Танјуг




















