Тилерсон објавио да ће САД мање свету наметати либерализам и „америчке вредности“

НАЈАВИО ДА САД У ОДНОСИМА СА „НЕКИМ ЗЕМЉАМА“ НЕЋЕ ПРЕВИШЕ „ГАЗИТИ“ ПО ЉУДСКИМ ПРАВИМА

Рекс Тилерсон

• Сарадницима Стејт департмана објаснио да одсад ширење америчких вредности не треба да смета економским споразумима и интересима националне безбедности САД
• New York Times тврди да је притом рекао: „Будемо ли ревносно говорили да други треба да деле наше вредности - које смо створили током нашег дугог историјског развоја - то ће правити сметње и нашој способности да унапређујемо властите интересе“
• Декан московског Факултета светске економије и светске политике - Сергеј КАРАГАНОВ: „Тилерсонове тезе“, ако заиста буду реализоване, биће први стварни заокрет у спољној политици САД за протекле две деценије. У Вашингтону се схвата да је вођење спољне политике под заставом либералних вредности, демократије и људских права прескупо. Американци се, међутим, не затварају, него - полузатварају. Желе да прво ојачају своју економију, па да са новим снагама изађу на ново тржиште“
• Тилерсон је Кину назвао „суперсилом“ најавио да ће он и Џејмс Матис у јуну у Пекингу имати велике преговоре. Открио је и да је Владимиру Путину - недавно у Москви - рекао да се руско-амерички односи налазе на најнижој тачки после Хладног рата, а да је руски лидер на то само „слегнуо раменима“ и климнуо главом да се слаже са проценом

        АМЕРИЧКИ државни секретар Рекс Тилерсон разјаснио је сарадницима Стејт департмана шта подразумева принцип Доналда Трампа „Америка пре свега“ (America First) и како треба да буде реализован у спољној политици земље, објавио је The New York Times.

        Утицајни њујоршки лист, који је у изборној кампањи био на страни Хилари Клинтон, тврди да је Тилерсон нагласио да су приоритети спољне политике САД током протеклих деценија били „донекле неуравнотежени“. Појаснио је да су Сједињене Државе биле превише сконцентрисане на економске активности ван својих граница и на трговину са земљама у развоју.

        Притом је истакао: „За нас су ти односи заиста важни, али ми то морамо уравнотежити. То подразумева и да одсад ширење америчких вредности не треба да смета економским споразумима и интересима националне безбедности САД“.

        Тилерсон је на исту тему додао: „Будемо ли ревносно говорили да други треба да деле наше вредности - које смо створили током нашег дугог историјског развоја - то ће правити сметње и нашој способности да унапређујемо властите интересе“.

        New York Times наводи и да је Тилерсон дао сигнал да се у „неким односима са другим земљама“ не ставља прејак акценат на „забринутост поштовањем људских права“ (у тим земљама).

Сергеј Караганов

        New York Times је истовремено објавио и процену да ће „Тилерсонове тезе“ наићи на негативну реакцију „у вашингтонским политичким круговима“. Притом је навео мишљење анонимног „старог државног функционера“, који је, поред осталог, критиковао и начин на који је државни секретар користио крилатицу „Америка пре свега“.

        Указао је да су ту максиму досад користили само амерички изолационисти:

         „Чињеница да и даље посежу за America First, показује да они ништа нису научили из историје. Што је још горе: да им је свеједно. То је чак и увредљиво!“

        Руски американолог Никита Куркин сматра да је Тилерсонов приступ потпуно исправан, али да се разилази са владајућим концептом америчке спољне политике.

        Декан московског Факултета светске економије и светске политике - Сергеј Караганов - уверен је да ће „Тилерсонове тезе“, ако заиста буду реализоване, бити први стварни заокрет у спољној политици САД за протекле две деценије:

        „То ће значити да ће политика Вашингтона бити тврђа поводом једних, а реалистичнија поводом других питања. Постоје објективне претпоставке да се САД врате спољнополитичком прагматизму. У Вашингтону се схвата да је вођење спољне политике под заставом либералних вредности, демократије и људских права прескупо. Американци су спремни за јачање свог економског национализма, за стимулисање враћања инвестиција у земљу и дестимулисање извоза сопственог капитала“.

        Караганов ипак процењује: „Американци се не затварају. Они се полузатварају. Желе да прво ојачају своју економију, па да са новим снагама изађу на ново тржиште“.

        Тилерсон је сарадницима говорио и о будућим односима са Кином коју је назвао суперсилом. Најавио је да ће он и министар одбране, Џејмс Матис, у јуну у Пекингу преговарати „са кинеским колегама“.

        Караганов је убеђен да међу Вашингтоном и Пекингом почиње „оштра трговина“.

        Тилерсон је открио да је Владимиру Путину - недавно у Москви - рекао да се руско-амерички односи налазе на најнижој тачки после Хладног рата, а да је руски лидер на то само „слегнуо раменима“ и климнуо главом да се слаже са проценом.