Сунце светске слободне трговине кренуло према свом западу

ТРАМПОВА ДОКТРИНА: СВЕ ШТО МОЖЕ ДА СЕ ПРАВИ У САД - НЕ МОРА ДА СЕ УВОЗИ

Трамп потписује документ о иступању из ТПП

• Пре нешто мање од два месеца нашао се човек који је посегао на норме и светиње „слободне трговине“. Нови председник САД Доналд Трамп је почео од извођења његове земље из Транс-пацифичког партнерства (ТПП), а затим није оповргао „страшне“ гласине да се његова земља припрема за трговинске ратове против неколико држава у исто време. Неки експерти су ту убрајали не само Европску Унију и Кину, већ и Јапан и друге бивше партнере САД у ТПП
• Погрешно је мислити да ће Трамп смрвити ТПП. Он је само започео рушење тог партнерства које је у кризи од 2015. године. Узрок кризе су слабости америчке економије која је фактички није раста, а без њеног раста не треба очекивати раст ни у оквирима ТПП, а камо ли формирање партнерства атлантских економија
• Трамп још увек само прети протекционизмом. Дестимулативне царине на кинески челик у висини 522% (укупна сума исплата приликом увоза) није он уводио. То је почетком 2016. године урадило Министарство трговине САД, дакле - владе либерала и присталица „неограничене трговине“ Обаме.

Пише. Василиј КОЛТАШОВ

        СВЕТ се мења. Доба „слободне трговине“ је на силазној путањи, њено сунце се за дужи период спушта, као што је већ бивало у историји.

        Но, како ће се одвијати и изгледати промене у будућности?

        Формирање светске „слободне трговине“ до данашњег дана се сервира као врхунац развоја робне размене. Студенти о томе сазнају из уџбеника из економије. О томе често говоре либерални економисти.

        Они нас убеђују: од почетка глобализације (1970-их година) - по мери формирања СТО и као резултат скоро свеопштег прихватања принципа „отворене економије“ и „неограничене трговине“ - човечанство је достигло одређену нормализације размене.

        На тај начин оно је достигло својеврстан врхунац развоја, након револуције у економији. То се прогласило и за крај историје.

        Пре нешто мање од два месеца нашао се човек који је посегао на та достигнућа, на те норме и те светиње.

        Нови председник САД Доналд Трамп је почео од извођења његове земље из Транс-пацифичког партнерства (ТПП), а затим није оповргао „страшне“ гласине о да се његова земља припрема за трговинске ратове против неколико држава у исто време.

        Неки експерти су ту убрајали не само Европску Унију и Кину, већ и Јапан и друге бивше партнере САД у ТПП. Аналитичари су, међутим, несигурно умиривали публику тврдњама: трговина САД са другим земљама се ионако регулише нормама СТО. На први поглед се ништа не мења...

        Бараку Обами, док је стварао ТПП, није сметало што нови економски блок изазива СТО. Он се држао самоуверено и са потпуном равнодушношћу слушао критичке алузије и директне осуде. Њему је било свеједно шта мисле у Пекингу или Москви. Он је будућност видео у ТПП.

        ТПП се градило на проширеној (у поређењу са СТО) листи захтева везаних са услове производње (укључујући еколошке и - веома стриктно - патентне). То је роби из партнерских земаља гарантовало приступ тржишту САД, а значи - капитал.

        Погрешно је мислити да ће Трамп смрвити ТПП. Он је започео рушење тог партнерства које је у кризи од 2015. године. Узрок кризе су слабости америчке економије која фактички није раста, а без њеног раста не треба очекивати раст ни у оквирима ТПП, а камо ли формирање партнерства атлантских економија.

        Обамин пројекат се нашао у кризи због тога што САД нису могле да вуку за собом и друга тржишта која би чак и пристала да се потпуно потчиње капиталу и политичарима САД. То не значи да Американци неће касније (већ по новом основу раста) покушати да створе нова партнерства. Међутим, САД сада морају да решавају друге проблеме.

        Чим је завршио са ТПП Трамп је изјавио: „Ми ћемо одредити висину дестимулативне царине за увозну робу. Ако компанија жели да отпусти све људе у САД и да негде другде изгради фабрику и да мисли да ће једноставно увозити готове производе преко границе САД - то неће да прође“.

        Он је фактички декларисао сужени територијално национални протекционизам, одбацивши хибридни (напола неолиберални) протекционизам Обаме. Чак и такав, релативно умерен, план је 2016. изазвао буру негодовања и речи да је столеће „слободне трговине“ и СТО завршено или само што се није завршило.

        Изгледа да сада можемо то већ да констатујемо. Уз једну ограду: у историји „слободне трговине“ завршено је тек једно раздобље.

        Разлог томе, свакако, није један конкретан човек, већ проблеми, који нису решени од 2008. године ни уз помоћ поштовања принципа Вашингтонског консензуса, нити делимичним одступањем од истих за време владавине Обаме.

        Трамп је само довршио процес: он је отишао даље - и урадио је то јавно декларишући нове планове. Он директно говори о користи протекционизма за САД и не жели да примећује штету коју би то нанело светској трговини. А штета неће бити мала.

        Трамп још увек само прети протекционизмом. Дестимулативне царине на кинески челик у висини 522% (укупна сума исплата приликом увоза) није он уводио. То је почетком 2016. године урадило Министарство трговине САД, дакле - владе либерала и присталица „неограничене трговине“ Обаме.

        Шта све може Трамп који нити је либерал нити противник „слободне трговине“ - тек ћемо да видимо.

        За разлику од 19. века - раздобља када је живео председник САД Абрахам Линколн кога толико поштује Трамп - царине на увоз робе могу да се мере не десетинама, већ стотинама и хиљадама процената. Легално прескочити такву препреку неће моћи ниједна непожељна врста стране робе.

        Трговина неће престати. Она ће се скотрљати са актуелног „врха историјског развоја“ и вратиће се на традиционални принцип размене неопходном робом која се производи у земљи. Управо тако изгледала је трговина у стара времена, у Средњем веку и касније, док је нису 1970-их година изгурали на „врх“.

        Царинска политика такве „неслободне трговине“ за САД и друге земље изгледаће овако: једна ће се роба увозити без царине, друга - са царином. Смисао царине ће се разликовати.

        Једне царине биће благе, усмерене на то да не праве препреке увозу стране робе, већ више као оријентација за квалитет локалне индустрије и у исто време ће јој обезбедити благу предност у рентабилности. Циљ такве политике биће да се не угуши локална производња, као што је то био случај у доба „слободне трговине“ када је увоз гушио локалне фирме и остављао без посла огромне масе тобоже неконкурентних радника.

        Међутим, царине могу да буду и загарантовано дестимулативне, толико да практично 100% одсецају увоз. Трамп, изгледа, сматра да Обамине царине на челик из Кине не спадају у такву категорију.

        Пекинг је почетком фебруара био принуђен да изјави: „Кина је разочарана одлуком о повећању дестимулативних царина на кинеску челичну продукцију и да стави под сумњу објективност метода вођења поступка. САД морају да исправе неправедну одлуку“.

        Свакако је наивно очекивати то од Трампа. Он не може да ово решење сматра неправедним, већ само довољним или недовољним. То није слепо следовање доктрини, већ трезвени приступ: све што се прави у САД - не мора да се увози. А много тога Американци могу да направе сами.

        За сада се виде тек први кораци у нападу на „слободну трговину“. Офанзива на њу никако није неспоразум.

        У извештају Института за глобализацију и друштвене покрете „Криза глобалне економије и Русија“ који је објављен у јуну 2008. године закључили смо: „Криза ће довести до препорода политике протекционизма која ће постати моћни инструмент глобалне корпоративне конкуренције“.

        Трамп шаље сигнале у стилу: „Ради као ја!“. И он ће свакако бити услишан. Због тога ће се спољна трговина вратити канонској размени неопходним и недостајућим производима. Она се неће прекинути већ ће да се престроји.

        Она ће постати другачија.