Бук-М1 обара авионе, хеликоптере, дронове и ракете на малим и средњим висинама

ИСТОВРЕМЕНО ГАЂА ШЕСТ ЦИЉЕВА СА 12 РАКЕТА - НА 35 КИЛОМЕТАРА

У ДАЉИНУ И 22 У ВАЗДУХУ

Комплекс Бук

• Модел Бук-М1, чију је набавку најавио министар одбране Зоран Ђорђевић, представља најчешћи модел у наоружању широм света. После њега развијен је и модел М2, али је он још у ограниченој употреби у Русији, док је Белорусија развила свој систем модернизације БМ, који знатно унапређује могућности основног модела

        РАКЕТНИ систем противваздушне одбране (ПВО) типа Бук, чији је набавку из Белорусије најавио министар одбране Зоран Ђорђевић, представља један од најмодернијих ракетних система средњег домета и налази се у наоружању готово 15 земаља широм света.

        Намењен је уништавању авиона и хеликоптера на малим и средњим висинама али има могућност успешног дејства и по крстарећим ракетама, вођеним бомбама и беспилотним летелицама.

        Концепцијски је настао средином 70-их година прошлог века, као радикална модернизација ракетног система Куб, који се и даље налази у наоружању Војске Србије, да би прве верзије Бук-а у наоружање Совјетског савеза почеле да улазе почетком 80-их година.

        Првобитно је замишљен да буде коришћен за ПВО заштиту механизованих јединица Копнене војске СССР, али је својим добрим карактеристикама превазишао тактичко-техничке захтеве па је коришћен и за ПВО заштиту територије.

        Предност Бук-а у односу на раније системе за ПВО територије је што је веома мобилан, односно што су и осматрачки и нишански радар, лансирно оруђе, станица за вођење и остали уређаји постављени на гусенична возила, што знатно олакшава маневар у борби и тако отежава дејство противника по распореду батерије.

        Осим тога, сензори су знатно отпорнији на електронско ометање у односу на системе Куб или Нева, који су у наоружању ВС, а Бук има и већи домет (косу даљину до циља) и може да дејствује по више циљева истовремено.

        Министар одбране Зоран Ђорђевић најавио је јуче, по повратку из Белорусије, да ће ВС набавити два дивизиона (батаљона) ракетног система Бук М1, уз могућност да се онда тај систем модернизује на модел БМ.

        Модел Бук-М1, чију је набавку најавио Ђорђевић, представља најчешћи модел у наоружању широм света. После њега развијен је и модел М2, али је он још у ограниченој употреби у Русији, док је Белорусија развила свој систем модернизације БМ, који знатно унапређује могућности основног модела.

        Према доступним подацима, ракетни систем Бук-М1 има домет од 35 километра по (косој) даљини и 22 километра по висини. На сваком самоходном лансирном оруђу има по четири ракете које лете брзином три пута већом од звука, а батерија Бук-а може да дејствује по шест циљева истовремено са 12 ракета.

        Вероватноћа поготка са две ракете на циљ који маневрише је процењена на више од 90 одсто.

        Ракетни систем Бук коришћен је у неколико сукоба у последњој деценији а највећу пажњу привукао је у сукобима у Грузији и у Украјини.

         Тај систем тренутно се користи у 13 земаља. Осим у Русији и Белорусији, у активној је употреби у Украјини, Алжиру, Азербејџану, Египту, Грузији, Индији, Ирану, Северној Кореји, Кини, Сирији и Венецуели, док је Финска своје Бук-ове ставила у резерву.

         Све ово значи да ће Србија - најкасније крајем наредне године - имати 14 борбено способних и модернизованих вишенаменских ловаца МиГ-29 (заједно са поклоном Русије), као и 12 лансирних система Бук-М1(плус још 15 "пратећих возила")...

        Бета - Факти