Сирија-Русија узеће и Раку и Идлиб, руски медвед може и да пекмез из камена исцеди

ЕВО КАКО 2017. ВИДИ НАЈПОЗНАТИЈИ РУСКИ РАТНИ ИЗВЕШТАЧ ДМИТРИЈ СТЕШИН

Пише: Дмитриј СТЕШИН, најпознатији руски ратни извештач

• Трамп се ће заиста фокусирати на унутрашње проблеме САД, али се притом експанзивна спољна политика нимало неће променити. Американци не воле да мењају шеме које функционишу. Откад су покренули „прву обојену“ револуцију (више не могу ни да се сетим у којој земљи) - не могу да се зауставе 
• САД ће нам пишати на ципеле, истина притом ће нам стискати руку са милим погледом, чега „у Обамино време тога није било“
• Нико неће дозволити да се Европа заиста очисти од вехабија и панисламизма, глумиће борбу са њима, а довозити све нове мигранте
• Западна коалиција нема задатак да ослободи Мосул и победи ИД. Њихов задатака је да задају што већу главобољу Сирији и Русији, која стоји иза ње. Зато ће рат тамо трајати вечно. Упркос томе што акценат није стављен на брзе војне успехе и заузимање територија, већ на потпуно реорганизовање и преобуку сиријске армије
• Са нашим малим умишљеним пријатељима (Украјинцима), јавља ми се, решили су да се разрачунају по „грузинском сценарију“, а потом да саслушају њихове „мировне иницијативе и предлоге“. Пролиће се велика крв - наша крв, уследиће одговор и биће проливено још више, до самих административних граница

        ШТА НАМ доноси 2017. година?

        Неки сматрају да је љуљашка кренула у супротном правцу. Ни говора.

Трамп

        Све илузије о новом председнику САД ће бити распршене.

        Трамп се ће заиста фокусирати на унутрашње проблеме САД, али се притом експанзивна спољна политика нимало неће променити.

        Американци не воле да мењају шеме које функционишу. Откад су покренули „прву обојену“ револуцију (више не могу ни да се сетим у којој земљи), не могу да се зауставе - и у Либију су је донели, и у Египат, и у Сирију, Украјину да и не помињем. Зато је сасвим могуће да нас очекују изненађења. У Казахстану, на пример.

        У свим осталим областима сарадње - САД ће нам пишати на ципеле, истина притом ће нам стискати руку са милим погледом, чега „у Обамино време тога није било“. Тако да се може очекивати и повећавање контингената у Трибалтичким Изумиратима, и испоруке свежег кекса Украјини. И нове економске санкције.

        Притом ће нас пујдати на Кину, а Кину на нас. Зато што је тотални рат између Кинеза и Руса најслађи сан Стејт департмента. А он ће пажљиво мотрити да нико не употреби нуклеарно оружје (екологија!) и да људи с обеју страна погине што више.

Европа

        По Шпенглеру: никакве Ле Пен и Вагенкнехт неће прићи ни близу „реал-политици“, јер су тамо, како је писао Пелевин, „три реда бодљикаве жице и митраљези“.

        О томе се пажљиво старају. Нико неће дозволити да се Европа заиста очисти од вехабија и панисламизма, глумиће борбу са њима, а довозити све нове мигранте. А локалци-староседеоци нека се наоружају толеранцијом и стрпљењем.

        Миграната ће, уосталом, бити све више, судећи по Блиском Истоку, где се Исламска држава нашла између чекића и наковња.

Блиски Исток

        Схватите да Западна коалиција нема задатак да ослободи Мосул и победи ИД. Њихов задатака је да задају што већу главобољу Сирији и Русији, која стоји иза ње. Зато ће рат тамо трајати вечно.

        Сирија-Русија ће ипак узети и Раку, и Идлиб, руски медвед може пекмез из камена да исцеди. Тим пре што акценат није стављен на брзе војне успехе и заузимање територија, већ на потпуно реорганизовање и преобуку сиријске армије. Пошто се присуство Русије на Блиском Истоку ужасно не допада целом „цивилизованом свету“, можемо да очекујемо много гадости које могу да одвуку пажњу.

Прва главобоља

Стешин на „радном задатку”

        Са нашим малим умишљеним пријатељима, јавља ми се, решили су да се разрачунају по „грузинском сценарију“, а потом да саслушају њихове „мировне иницијативе и предлоге“. Пролиће се велика крв - наша крв, уследиће одговор и биће проливено још више, до самих административних граница.

Друга главобоља

        ИД се сигурно распада, па је свима већ јасно да „Калифат“ неће успети, али брадоње не губе морал. Они имају план „Б“.

        Тај план је: инфилтрирање у проблематичне регионе.

        Претпостављам да би у Русију могло да се увуче доста таквих- преко трећих земаља и трећих земаља „трећег света“. Знате како изгледа кад у шаци стиснеш полуиздувани балон - он почиње да излази између прстију.

        Нимало ми се није свидела прича из Троицка са разоружаним, убијеним и рањеним борцима Националне гарде. Није ми се свидело како су власти то плашљиво прећутале - нису објављени никакви детаљи. Али су одмах пожуриле да саопште да је пуцач Валериј Сазонов. Затим је вест уклоњена. Свима је ионако све јасно - спроводи се интеграција у руско друштво.

        Добро, прећуткујте и даље. Када се истовремено буду активирале десетине џемата са стотинама бораца „за једнократну употребу“, тада ће, наравно, сви почети да говоре, али ће бити касно. А за сада треба отварати што више џамија - немају више да где да се смести вехабијски имами. На Криму - у првом реду, највећу на континенту, и да обавезно Турци шпартају тамо, јер је већ без бандероваца некако постало досадно.

Трећа главобоља

        Тихи сепаратизам региона. Ми у држави још увек немамо „државну нацију“, стога ево вам велики народи мале бројности и њихова парада суверенитета. На списку су они исти народи и „републике“, и период њихове инкубације је отприлике једнак украјинском нацбилдингу - 25 година: Саха, Башкирија, Татарстан итд. На државном нивоу чак нема шта ни да им се замери - можемо само да шиштимо од беса.

„Пета колона“

        Све више подсећа на шаргарепу у супи - никаква прехрамбена вредност, али украшава супу. Тренд ће се наставити.

        Бићемо у прилици и да гласамо за председничког кандидата Наваљног - да би свима била видљива недотупавност сваког ко за њега буде гласао.

Привреда

        А са привредом ће све бити поштено. Колико зарадиш - толико и добијеш. Молим се за долар од 60 рубаља, пад цена нафте и санкције.

        Узгред, Русија је први пут у својој историји извезла шећер. Тога није било чак ни легендарне 1913-те!

        За мене лично је то важан знак. Индустрија је направила већ неколико солидних домаћих аутомобила, да не говорим о томе да за који год аутомобилски бренд да се ухватиш, готово сви производе у Русији своје аутомобиле - боје их, стављају тепихе, склапају моторе.

        Све у свему, преживесмо, што свима нама желим и ове године.