Бугарски синдром: зашто власт тежи Западу, а народ Русији?

А ДА НИЈЕ БИЛО РУСИЈЕ - БУГАРСКИ НАРОД МОЖДА БУКВАЛНО НЕ БИ НИ ПОСТОЈАО

Споменик на Шипки

• У Сједињеним Државама Барак Обама отежава почетак владавине свом наследнику Доналду Трампу. То исто чини и одлазећи бугарски председник Росен Плевнелијев који покушава да стави клипове у точкове новоизабраном председнику државе Румену Радеву, који ће га наследити 22. јануара. И тиме што тврди да Русија настоји да уздрма и Бугарску и ЕУ изнутра
• У Бугарској се сваке године - у организацији НВО Русофили - сваке године одржи око 120 концерата руске песме, а њен лидер Николај МАЛИНОВ наглашава: „Ми чувамо наше културно-историјско сећање. Оно је везано за Русију. Ми радимо на томе да народи Бугарске и Русије сачувају своју блискост, да односи буду тесни. Ми чувамо нашу узајамну љубав. За Бугаре је љубав према Русији геополитички појам“
• Бугари се надају да ће нови председник Бугарске Румен Радев (ступа на дужност 22. јануара 2017. године) моћи да промени ситуацију у којој бугарске власти дуго нису слушале свој народ
• Плевнелијев је оптужио Москву да финансира антиевропске партије и медије у његовој земљи. А бугарски информативни портал „Гласове“ објавио је да је америчка „Фондација за Бугарску“ платила Бугарској националној телевизији и приватној телевизији БТВ 30.600 долара, односно 26.500 долара, за извештавање о изборној борби између Клинтонове и Трампа на „одговарајући начин“

Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, саветник директора РИСИ, за РИА Новости

        ПРЕ неколико дана је председник Бугарске Росен Плевнелијев изјавио да „постоји много назнака“ да Русија наводно финансира антиевропске странке и медије у Бугарској и другим земљама Европе, тежећи да тиме „уздрма ЕУ изнутра“.

        То смо већ могли да чујемо из уста Барака Обаме и неуспешне кандидаткиње за председника САД Хилари Клинтон.

        Посланик Лабуристичке странке у Дому општина и бивши министар културе Велике Британије, Бен Бредшоу, такође је недавно изјавио да се „Русија, по свему судећи, мешала у референдум“ о Брегзиту.

        Сада и власти Бугарске сматрају својом дужношћу да прикључе свој глас том хору.

        Председник бугарског невладиног покрета Русофили - Николај Малинов - ми је рекао: „Председник Плевнелијев се понаша као папагај, понавља потезе свог америчког патрона, председника Обаме. Овај својим последњим говорима и налозима покушава да на све начине отежава посао будућем председнику Доналду Трампу. Сада и наш одлазећи председник Плевнелијев покушава да стави клипове у точкове новоизабраном председнику Румену Радеву, који је победио на изборима 13. новембра ове године“.

        Пре неки дан је бугарски информативни портал „Гласове“ навео да је америчка „Фондација за Бугарску“ платила Бугарској националној телевизији и приватној бугарској телевизији БТВ 30.600 долара, односно 26.500 долара, за извештавање о изборној борби између Клинтонове и Трампа на „одговарајући начин“.

Бугарска се понаша чудно

        Изјава председника Плевнелијева се потпуно уклапа у антируску политику бугарских власти, која је постала традиционална малтене од краја XIX века. Изузетак је био само период после Другог светског рата. А у Првом и Другом светском рату Бугарска није ратовала на страни Русије, која ју је некада спасла, већ против ње.

        Али, то понашање бугарске елите је у сталном сукобу са братским осећањима између народа Бугарске и Русије.

        Ти односи имају дубоко историјско утемељење.

        И Руси и Бугари су православци. Чак су нам и богослужбене књиге на црквенословенском језику после крштења Руси исте. Осим тога, током руско-турског рата 1877-78. године, Русија је ослободила Бугарску од турског јарма и то платила стотинама хиљада живота својих војника. Услед вишевековног геноцида, од пет милиона Бугара до средине XIX века остао је само милион.

        Да није било Русије, бугарски народ једноставно не би постојао.

        Али, Бугарска сада поново није међу савезницима Русије. чак ни међу трговинским партнерима.

        Наравно, почетком '90-тих година, када се Русија није бавила својим бившим савезницима, дезоријентисана Бугарска је ушла у сферу утицаја Запада. Затим је уследио њен улазак у ЕУ и NATO.

        Али, братство између наших народа још нико није укинуо.

        Међутим, време је прошло, и Русија је данас другачија када Москва предлаже Бугарској узајамно корисну економску сарадњу, она се суочава с понашањем којем је тешко наћи адекватно објашњење - пре свега у светлу традиционалног пријатељства Руса и Бугара.

        Мислим да ћемо се још дуго сећати одустајања бугарских власти од већ договореног пројекта изградње система за транспорт гаса на дну Црног мора. Познато је да је Бугарска то урадила на своју штету под притиском ЕУ и САД. Сада Русија решава то питање са Турском.

        Још се можемо сетити и одустајања Бугарске (такође под притиском ЕУ) од руско-бугарског пројекта изградње нуклеарне електране у Белену, због чега је Бугарска само у виду одштете руском „Атомстројекспорту“ дужна да надокнади 620 милиона евра.

        Али, то су економске ствари. А још имамо и чланство Бугарске у NATO, што је зачуђујуће кад су у питању Бугари. Зато што није у складу са свешћу огромне већине Бугара, који још увек гаје топла братска осећања према Русији.

Бугарски русофили

Са једног од сусрета Бугара пријатеља Русије

        Према резултатима анкете из јула 2016. године, које је навео председник Русофила Малинов, 82 одсто становника Бугарске се пријатељски односи према Русији, а само четири одсто себе сматра русофобима. „Русофили“ су најмасовнија невладина организација у Бугарској, која броји више од 35 хиљада званичних чланова и има 225 огранака по целој Бугарској.

        Русофили се старају о очувању споменика (подигнутих још почетком XX века) руским војсковођама и војницима који су ослободили Бугарску од турског јарма током Руско-турског рата. То је, на пример, величанствени споменик Александру II у центру Софије (на бугарском се зове „Паметник на Цар Освободител“), или храм-споменик у подножју легендарне Шипке.

        Они се старају и о споменику совјетском војнику у Пловдиву, који је у Русији познат као „Аљоша“, и Споменику Совјетској армији у Софији.

        Русофили настављају да подижу нове споменике и херојима Руско-турског рата и руским војсковођама из других времена који су оставили свој траг у историји независне Бугарске.

        На централном тргу града Казанлак је 2014. године подигнут споменик хероју Руско-турског рата 1877-78. године генералу М. Д. Скобељеву. У Софији је пре пет година постављена биста генералу И. В. Гурку, чији су пукови ослободили бугарску престоницу од Турака у децембру 1877. године. Русофили одржавају и многа гробља руских војника који су погинули у Руско-турском рату.

        Недавно су у граду Тутракан Русофили подигли споменик руском војсковођи А. В. Суворову, који је ослободио тај град од Турака током Руско-турског рата 1768-1774 године. Захваљујући Русофилима, улице у градовима Бјала и Коварна назване су по совјетском маршалу Г. К. Жукову.

Љубав према Русији је за Бугаре геополитички појам

        Сваке године Русофили одржавају фестивал бугарско-руског пријатељства код споменика на већ споменутом превоју Шипка, који је постао симбол чврстине руских војника.

        Приватним донацијама Русофила у вртићима по целој Бугарској отворено је 600 кабинета за учење руског језика, у којима учи 15 хиљада деце. С њима ради 280 учитеља. Из државног буџета се за то не издваја, како кажу у Бугарској, ни стотинка.

        Русофили преко руске Федералне агенције Россотрудничество сваке године шаљу на руске универзитете стотине бугарских студената на студије руског језика. У земљи се сваке године одржи око 120 концерата руске песме, на које Русофили позивају руске извођаче.

        „Ми чувамо наше културно-историјско сећање - каже Малинов. - Оно је везано за Русију. Ми радимо на томе да народи Бугарске и Русије сачувају своју блискост, да односи буду тесни. Ми чувамо нашу узајамну љубав. За Бугаре је љубав према Русији геополитички појам“.

        Вероватно љубав, захвалност и историјско сећање нису категорије из области дипломатије, политичких и економских интереса. Али, те категорије су својствене људима, народу. А политика се не креира сама од себе, креирају је људи.

        Бугари се надају да ће нови председник Бугарске Румен Радев (ступа на дужност 22. јануара 2017. године) моћи да промени ситуацију у којој бугарске власти дуго нису слушале свој народ. Јер, Радев је изабран као представник коалиције политичких снага које су као свој главни задатак означиле заштиту националних интереса.

        Како се то може остварити, остајући у ЕУ и NATO, зна, вероватно, само бугарска политичка елита.