Николић: Путин је велики визионар и ослонац за многе недовољно јаке народе угрожене силом
ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ У САНКТ-ПЕТЕРБУРГУ ОТВОРИО ГЕНЕРАЛНИ ПОЧАСНИ КОНЗУЛАТ СРБИЈЕ У РФ
Томислав Николић и Генадиј Тимченко
- Председник Србије на свечаности у руској „северној престоници“ рекао: „Отварањем Конзулата, још једном сведочимо смисао и значај савременог стратешког партнерства Србије и Русије. Учвршћујемо сјајну историјску вертикалу духовне и културне блискости коју као наслеђе синова из исте породице вековима преносимо са генерације на генерацију. Свака генерација је дужна да том наслеђу дода нешто што је повесно слово њеног доба. Од данас, то драгоцено вишевековно завештање постаје богатије за ово здање, ову институцију“
- Први генерални почасни конзул - Генадиј Тимченко - указао на богату духовно- културну традицију српско-руских односа и оценио да је управо то културно и духовно наслеђе темељ који лежи у основи топлих односа Србије и Руске Федерације. Тимченко је председнику Србије уручио преписе Вукановог и Маријиног јеванђеља који су од посебног значаја за српско културно и духовно наслеђе
- Уз виртуозно извођење српских и руских песама Државног академског хора „Капела Санкт Петербурга“, свечаност је затворена отварањем изложбе посвећене 140. годишњици српско-турског рата коју су заједнички приредили Историјски музеј Србије и Амбасада Републике Србије у Руској Федерацији
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Томислав Николић данас је у северној руској престоници - Санкт Петербургу - отворио почасни Генерални конзулат Републике Србије у Руској Федерацији.
За Почасног генералног конзула је именован Генадиј Тимченко.
У поздравном говору на свечаној церемонији отварања којој су присуствовали званичници Србије и Руске Федерације, представници СПЦ и РПЦ и представници дипломатског кора, Николић је истакао да ће Србија вечито бити захвална Русији, пре свега председнику Владимиру Путину, на искреној подршци у очувању нашег територијалног интегритета и заштити наших националних интереса на међународном плану.
- Велики визионар, који својим грађанима обезбеђује лепшу и мирнију будућност, данас је ослонац за многе недовољно јаке народе угрожене силом, и најважнији ослонац у борби против великог светског зла - тероризма, истакао је Николић.
Он се посебно захвалио и Генадију Николаевичу Тимченку који је „несебично и посвећено, с љубављу учинио све да бисмо данас свечано и поносно предали ово здање нашим братским народима“.
- Ваше име наставља светлу традицију српско-руских дипломатских односа започету давних дана, још у раном средњем веку, и настављених управо овде, у граду ретке лепоте и великог значја. Уверен сам да ћете часно и одговорно заступати интересе наше отаџбине на добробит наших братских држава и народа, рекао је Николић.
Конзулат је, према Николићевим речима, управо смештен у Санкт Петербург јер је Србија већ од 1879. године и у време царске Русије, имала своје стално посланство у том граду.
„Отварањем Конзулата, још једном сведочимо смисао и значај савременог стратешког партнерства Србије и Русије. Учвршћујемо сјајну историјску вертикалу духовне и културне блискости коју као наслеђе синова из исте породице вековима преносимо са генерације на генерацију. Свака генерација је дужна да том наслеђу дода нешто што је повесно слово њеног доба. Од данас, то драгоцено вишевековно завештање постаје богатије за ово здање, ову институцију, рекао је Николић.
Окупљене је подсетио на славне Србе који су нарочито од 18. века као дипломате, официри или професори дали свој допринос слави и снази Руске империје: грофа Саву Владиславића Рагузинског, Михајла Милорадовића губернатора Санкт Петербурга, Теодора Јанковића Миријевског оснивача Министарства просвете царске Русије и Атанасија Стојковића - члана Руске академије наука и српског монаха Лазара Хиландарца који је направио сат на вратима Кремља, чијим откуцајима сваког деветог маја почиње величанствена војна парада на Црвеном тргу.
Николић је зато конзулату поклонио портрете Владисавића и Милорадовича и гравуру на којој Лазар Србин гради Кремаљски сат.
Српски председник је истакао да Србија не заборавља вишевековну помоћ царске Русије српским црквама и манастирима и борби српског народа за ослобођење и уједињење, те да је иза нас низ заједничких историјских борби српског и руског народа кроз векове.
„Многи и данас гледају с подозрењем на ту сасвим природну блискост и сарадњу“, упозорио је Николић и указао да је на стогодишњицу од почетка Великог рата, у центру Београда постављен споменик јединственом руском цару Николају II Романовом који стао је уз Србе у одсудном тренутку 1914. године
„Србија је пуна заједничких хумки српских и руских војника који су у оба светска рата гинули један поред другог за слободу“, истакао је Николић.
Он је упозорио да искушења која данас стоје пред нама „нису мања од оних пред којима су стајали наши преци“.
- Само питање: колика је цена слободе, не постављајте Србима и Русима. Много живота смо изгубили да бисмо живели слободни и у миру, знамо његову истинску вредност и посвећени смо његовом очувању. Искрено верујемо да овај наш савремени свет, прожет различитим видовима интеграција али и сукоба, може да буде безбедан само уз узајамно уважавање народа и држава. Уз поштовање међународног права, мерен једнаким аршином за све, поручио је на крају Николић.
Потом је помоћник министра спољних послова Републике Србије за конзуларне послове амбасадор Драган Момчиловић, уручио Почасном генералном конзулу Генадију Тимченку Патентно писмо којим је постављен на нови положај.
Захваљујући на указаном поверењу и постављењу на ову високу функцију, Генадиј Тимченко указао је на богату духовно- културну традицију српско-руских односа и оценио да је управо то културно и духовно наслеђе онај темељ који лежи у основи топлих односа Србије и Руске Федерације.
Тимченко је председнику Републике Србије уручио преписе Вукановог и Маријиног јеванђеља који су од посебног значаја за српско културно и духовно наслеђе.
Данашњој церемонији су између осталих присуствовали и директор Газпрома Алексај Милер, генерални директор Газпромњефти Александар Дјуков, Владимир Јакуњин, владика Моравички Антоније...
Почетак рада Почасног генералног конзулата обележило је и потписивање три споразума из области науке и културе.
Први Споразум о сарадњи између Научно-истраживачког института за дечју ортопедију „Турнер“ и Медицинског факултета Универзитета у Београду потписали су члан Руске академије наука, професор доктор Алексеј Георгијевич Баиндурашвили и декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, проф. др Небојша Лалић.
Други Споразум о сарадњи између Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду потписали су директор Александар Иванович Висли и проф. др Александар Јерков.
Трећи Споразум Анекса о Сарадњи између Руског државног педагошког универзитета „Александар Херцен“ и Филолошког факултета Универзитета у Београду потписали су в.д. првог проректора проф. др Дмитриј Бојков и декан проф. др Љиљана Марковић.
У Почасном конзулату тврде да су потписани споразуми само почетак њиховог рада и најављују да ће интензивно радити на успостављању и развоју свестране сарадње између Србије и Руске Федерације у свим областима живота и рада.
Уз виртуозно извођење српских и руских песама Државног академског хора „Капела Санкт Петербурга“, свечаност је затворена отварањем изложбе посвећене 140. годишњици српско-турског рата коју су заједнички приредили Историјски музеј Србије и Амбасада Републике Србије у Руској Федерацији.
О изложби посвећеној овом рату у коме је на челу српске војске био руски генерал Михаил Черњајев, говорио је министар за културу владе Републике Србије Владан Вукосављевић.
У свечаном делу програма руску и српску народну и духовну музику изводио је познати санктпетербуршки Академски хор Капела Санкт Петербурга.
Д. Милошевић
Тимченко: Куда год кренуо гасовод из Турске, градиће га Газпром и ићи ће преко Србије
ГЕНЕРАЛНОГ ПОЧАСНОГ КОНЗУЛА СРБИЈЕ СУДБИНА ПОВЕЗАЛА СА ПОРОДИЦОМ НОВАКА ЂОКОВИЋА
Генадиј Тимченко
- „Нада да ће се све срушити у Русији и да ће се направи нека социјална тензија је велика грешка Запада. Они би требало да размотре то питање и што пре укину санкције, то боље по њих, јер економски гледано Русија тренутно проналази друге државе, ради са другим државама”
- „Русија је огромно тржиште. Србија има седам милиона потрошача, а Русија која има 140 милиона. Разумљиво је да свако у Русији може да пронађе тржишни удео у било којој индустрији. Дуго сам живео на Западу, преко 20 година, и мој осећај је да се Европа постепено претвара у музеј под отвореним небом“
ПОЧАСНИ конзул Србије у Санкт Петербургу Генадиј Тимченко изјавио је данас да се у овом тренутку не зна куда ће од Турске кренути гасовод Јужни ток, када и ко ће га градити, али истиче да ће то у сваком случају бити Гаспром и да ће ићи преко Србије.
Гасовод Јужни ток није само важан за Србију, већ је то транзит преко Србије у Европу, рекао је Тимченко и додаје да мисли да је Гаспром свакако заинтересован за изградњу тог гасовода.
Тимченко каже да је финансирање овог пројекта важно, али у датом случају је то другостепено питање.
Он је потврдио да га је историја његовог именовања за почасног конзула везана за породицу Новака Ђоковића.
„Знате да сам одувек био велики љубитељ тениса. Десило се да сам се упознао са Новаком, са његовим стрицем и оцем и чак сам узео извесног учешћа, помагао заједничку обнову, акције на Косову, помагали смо заједно косовским Србима и успоставили добре међуљудске односе”, рекао је.
Пре извесног времена, прецизирао је, Горан (Ђоковић) је био овде у саставу српске делегације.
„Овде су били и премијер и бивши министар спољних послова Србије, велика делегација, и некако су успели да ме наговоре да је Србија права земља и да је част бити почасни конзул Србије”, навео је Тимченко.
„Важно је, чини ми се, прво добити све прописане документе за изградњу самог цевовода, односно дозволе оних земаља кроз које треба да пође. Али ако ми дођемо до Турске биће далеко једноставније доћи до Србије преко Балкана и мислим да је то реално. Прва цев ће се градити до Турске, како су изјавили на енергетском самиту наши председници, а друга цев ће бити извозна”, рекао је он у инервјуу Спутњику.
Тимченко, који је од данас почасни конзул Србије у Санкт Петербургу, каже да је тешко радити под санкцијама и да сви његови бизниси које је имао у иностранству више не постоје.
Међутим, додаје да је могуће живети и под санкцијама и мисли да је то пут без перспективе који ће се, како каже, кад-тад завршити.
„Нада да ће се све срушити у Русији и да ће се направи нека социјална тензија је велика грешка Запада. Они би требало да размотре то питање и што пре укину санкције, то боље по њих, јер економски гледано Русија тренутно проналази друге државе, ради са другим државама”, навео је.
Русију је, истиче, немогуће у потпуности изоловати, она ће сарађивати са Кином, са Индијом, са Пакистаном и, наравно, са Србијом.
О томе су, каже, говорили и председник и премијер, односно да Србија неће уводити санкције Русији, због чега су и наши односи и даље добри и пријатељски.
Упитан може ли Србија да постане нека врста моста између Русије и ЕУ, Тимченко каже да разуме проблем Србије - бити у Европи, а не бити део ЕУ.
„То је економски гледано јако тешко. Међутим, не мислим да Европа превише воли Србију. То је историјска чињеница. Разумем зашто Србија на силу тежи ка Европи, али при томе не видим велику економску перспективу за Србију. Односи, на пример, са Русијом, с обзиром да нема царина због Споразума о слободној трговини, омогућују да се без додатних трошкова пласирају српски производи на руско тржиште”, навео је он.
У питању је, каже, веома конкурентан елемент који је веома важан.
„Русија је огромно тржиште. Србија има седам милиона потрошача, а Русија која има 140 милиона. Разумљиво је да свако у Русији може да пронађе тржишни удео у било којој индустрији. Дуго сам живео на Западу, преко 20 година, и мој осећај је да се Европа постепено претвара у музеј под отвореним небом“, рекао је.
У Европи ће, истакао је, да живе други људи и од тога прети велика опасност, јер ће Европљани изгубити свој идентитет.
На питање да ли притом има у виду избеглице и има ли решења за Србију, он каже да је наравно, веома је тешко бити мала и независна држава, али свеједно, далеко је исправније бити суверена држава него бити негде са неким, са свакодневним компромисима и борити се са компликованим ситуацијама.
„Русија је далеко већа земља, али мислим да она може тако да размишља. Не можемо рећи да је она економски јача од САД или Европе. Међутим, она има свој став”, навео је Тимченко.
