Пуповац: Нико не разуме зашто се ово догађа у Хрватској и коме је то потребно

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИЗИГРАВА СРПСКОГ ЛИДЕРА А НЕ РАЗУМЕ ОНО ШТО СВИ ХРВАТИ ДОБРО РАЗУМЕЈУ

Милорад Пуповац

• Ако током сутрашње прославе 21. годишњице операције „Олуја“ буде и пола од онога што је било прошле године - биће лоше. Имам у виду верске, политичке и касније спортско-забавне поруке које су се могле чути завршно са концертом Марка Перковића Томпсона у Книну, где су се спојила службена и неслужбена екстремна форма слављења Олује, која је у ранијим годинама била подељена у Книну и Чавоглави. Ако се то поново споји - биће лоша порука за младе у Хрватској, независно од националности. То је лоше и за живот у Книну и ширем подручју, као и за односе Хрвата и Срба“
• У Хрватској постоје они који су се осилили кад је та земља постала чланица ЕУ: „Има оних који мисле да чланство у ЕУ и NATO служи да другима ударају чврге или деле лекције, да им говоре шта треба да раде, а да сами нису спремни да раде те ствари“

        ХРВАТСКА је ушла у фазу нарушавања свега што је постигнуто, оценио је Милорад Пуповац, објашњавајући да је након раздобља напредовања у остваривању права Срба последњих година наступила фаза назадовања.

        „Лоша је атмосфера у јавности, као и поруке у сфери политике, правосуђа. Потпуно је запостављено оно што називамо мањинска, избегличка права, као и суђења за ратне злочине. Речју - стагнирамо“, каже за Танјуг председник Српског народног већа.

        Каже да лоше поруке очекује и током сутрашње прославе 21. годишњице операције „Олуја“.

        „Ако буде и пола од онога што је било прошле године, биће лоше. И то како у погледу верских, политичких и касније спортско-забавних порука које су се могле чути завршно са концертом Марка Перковића Томпсона у Книну, где су се спојила службена и неслужбена екстремна форма слављења Олује, која је у ранијим годинама била подељена у Книну и Чавоглави. Ако се то поново споји - биће лоша порука за младе у Хрватској, независно од националности. То је лоше и за живот у Книну и ширем подручју, као и за односе Хрвата и Срба“, оцењује Пуповац.

        У тим порукама, додаје, неће бити места ни за мало свести о томе шта се догодило Србима у Хрватској, за одговорност за злочине који су почињени, убиства и посебно прогон становништва, уништавање њихових насеља и спречавање њиховог повратка.

        Пуповац подсећа да је било раздобља када је Србима у Хрватској било и теже него сада, али примећује да оно што данашњу ситуацију чини додатно тешком јесте то што нико не разуме зашто се догађа оно што се догађа и коме је то потребно.

        „С друге стране, разумемо да је реч о покушају да се Хрватска, уместо суочавања са ратом 91-95, са делом одговорности за страдања која су узрокована на српској страни, одмиче од тога. Одмиче и се од страхота Другог светског рата и тог суочавања и отвара се простор за рехабилитацију и ревитализацију и онога што је 90-тих, као и 40-их, било лоше“, наводи Пуповац.

        На питање да ли, четврт века после почетка рата на простору бивше Југославије, очекује да се Срби, који то до сада нису учинили, врате у Хрватску, одговара да је главни део у вези с повратком завршен.

Томпсонов концерт у Книну

        „Још ће се враћати људи који желе да дођу у свој завичај, да уживају у ономе што је њихово и који намеравају да имају поново свој други дом, након што су већ на дугом месту стекли нови дом. Тај део повратка ће трајати. За некога је то питање одласка у пензију, да деца заврше школу и добију посао, или нешто друго. У годинама пред нама, у појединим деловима Хрватске, очекујемо да ће тај облик повратка, нова генерација повратника бити све присутнија, посебно тамо где су изгледи за пристојан и миран живот велики“, објаснио је он.

        За реакцију ЕУ на актуелна дешавања у Хрватској, али ону по европским центрима, у Стразбуру, Бечу...каже да треба времена да уоче штетне и опасне последице говора мржње које се развијају протеклих годину, две према Србима у Хрватској.

        „Очигледно је да им треба мало више времена да виде размере опасности које носи са собом овај рехабилитацијски-ревизиционистички талас који је отпочео пре годину или две, а који се још није зауставио. Он је опасан не само за Хрватску и односе у региону, што је само по себи довољно, већ и за Европу. Негација антифашизма и рехабилитација вредности фашизма, знамења, личности, неспојива је са европским виђењем демократије након искуства Другог светског рата, нацизма, фашизма, геноцида и холокауста. Антифашизам је омогућио европску демократију какву је знамо након 1945“, уверен је Пуповац.

        Истовремено, Пуповац сматра да у Хрватској постоје они који су се осилили кад је та земља постала чланица ЕУ.

        „Има оних који мисле да чланство у ЕУ и NATO служи да другима ударају чврге или деле лекције, да им говоре шта треба да раде, а да сами нису спремни да раде те ствари. Чланство У ЕУ и NATO обавезује једнако и оне који су унутра и оне који су вани. Оне који су унутра обавезује још и више, а сада имамо ситуацију која је наопака - да се од оних који су ван ЕУ тражи оно што они који су унутра не испуњавају, наглашава.

        Уверен је такође да хрватска влада неће имати европску солидарност у ситуацији кад тражи од других земаља нешто што сама не жели да испуни, у супротном, констатује, „ствар је са Европом отишла куд не треба“.

        „Колико видимо то још увек није случај“, закључује Пуповац.

        „Бојим се да су у Хрватској још доминантне снаге које не желе суочавање с прошлошћу. Постоје снаге унутар цркве које апсолутно не желе суочавање с прошлошћу, већ желе рехабилитацију прошлости. Постоје неке снаге у политици које не дозвољавају никакво суочавање с прошлошћу. Постоји читав низ естаблишмента који не дозвољава суочавање с прошлошћу. Све те снаге су снаге које онемогућавају демократски напредак Хрватске“, објашњава Пуповац.

        Те снаге, додаје, државу држе таоцем прошлости, како 90-тих, тако и 40-тих и то није више, како каже, само питање односа са Србима, без обзира где живе, или односа према другим народима, Бошњацима или другима, већ је то питање односа према себи и властитој будућности.

        Танјуг