ИВАШОВ: Следи учвршћивање глобалног финансијског фашизма

Двадесетпрви век прети - светском владом, низом  планетарних нестабилности и успостављањем финансијске диктатуре (1)

Банка Америке, улаз у Рокфелер центар

* На сцену ступа глобална финансијска олигархија с циљем стварања јединственог светског простора са светском владом којом управља новац. Националне државе полако, али сигурно губе контролу над својим територијама – оценио је руски генерал и геополитик Леонид Ивашов

* Међународни актер постаје светска финансијска олигархија која се ослања на затворене клубове супербогатих људи и транснационалних компанија, у чијим рукама се налази реална власт, а такође - и цивилизације Истока и Запада

* Финансијске структуре које управљају глобалним процесима, имају неколико нивоа. Највиши је - светски финансијски центар (СФЦ) - (данас их има 16, а у следећим годинама ће их бити 22). Средњи ниво су транснационалне банке (ТНБ) - (преко 1000). А последњи су - националне банке које су повезане са транснационалним центрима

* Под контролом глобалне финансијске олигархије (фининтерна), данас се налази: значајни део (преко 70 процената) светских новчаних ресурса, драгоцених метала и угљеводоникових сировина и до 80 процената водећих светских средстава масовног информисања

* Та глобална мрежа контролише Сједињене Државе, Велику Британију, Русију и ЕУ, а преко светских банака се прикрада финансијском систему Кине с циљем успостављања контроле над њеном економијом

* Систем глобалних органа управљања економским и политичким процесима чине - Давоски форум, «осморка», «двадесеторка», Билдербершки клуб, Светска банка, ММФ, оружане и специјалне снаге из сенке (приватне војне корпорације, терористичке формације) и глобална наркомафија с годишњим обртом од око 1 билион долара

* Под њеном командом се фактички налазе НАТО, ОЕБС, Парламентарна скупштина савета Европе и друге структуре. Базна основа фининтерна су, као и раније, Федерални резервни систем САД, финансијске групе Ротшилда, Рокфелера и Ватикана

Превео: Ратко Ч. Паић

        ПРВО десетлеће 21. века се може сматрати – оценио је руски генерал и геополитик Леонид ИВАШОВ у ауторском тексту који ће ФАКТИ  објавити у два наставка - деценијом неостварених  нада. Пропали су грандиозни планови и стремљења великих држава и регионалних заједница.

        Нису се остварили планови САД да изграде једнополарни свет. У ЕУ су испариле наде да ће «мека» Америка, предвођена  Бараком Обамом, дати Европи могућност да се ослободи од америчког старатељства и да ће стећи прворазредну улогу у светској политици.

        Кина више нема ни жеље, па чак ни могућности, да се придржава позива Денга Сјаопинга: «скривати наш потенцијал» и «чекати погодан тренутак». Изгледа да је тај «тренутак» наступио.

        Ако је крајем 20. века Вашингтон имао некакве илузије о самосталном управљању планетом, онда данас САД, као држава највишег ранга губе контролу над светским процесима, а њена елита узнемирено говори о начинима преживљавања америчког друштва.

Леонид Ивашов

        Интересантно је у таквој ситуацији погледати еволуцију погледа геополитичког планера З. Бжежинског.

        Он је писао у «Великој шаховској табли» и у другим својим радовима и говорима о «лепоти и неизбежности светског поретка под вођством САД.  У суштини, Бжежински се бавио геополитичким планирањем света у интересу  Америке, или тачније - америчке елите.

        Сетимо се неких његових пасуса који се односе на Русију: будући светски поредак ће бити саграђен на рушевинама Русије, на рачун Русије и против Русије. Посебну пажњу је господин Бжежински посвећивао Евроазији, с обзиром да је он апологета тезе Х. Макидера, о томе да је владање светом могуће само у случају ако владате над Евроазијом, а то је немогуће без владања над Русијом.

        Говорио је: «Америка је заинтересована да сачува и учврсти постојећи плурализам на карти Евроазије»; свакако треба «спречити појављивање непријатељске коалиције, а поготово државе, која је способна да баци изазов... У средњорочној перспективи ово треба да уступи место појављивању све важнијих и на стратешком плану компатибилних, подударних партнера, који би под руководством Америке могли помоћи у стварању трансевроазијског система безбедности» (Бжежински Збигњев: «Велика шаховска табла. Владавина Америке и њени геостратешки императиви.»).

        Верујем да је читаоцима јасно о каквој се ради непријатељској коалицији према САД и о каквој држави је реч која је способна да баци изазов САД-у: то су у првом реду Русија и Кина.

        Али, ево што је изјавио тај исти Бжежински 14. октобра 2011. г. у Нормандији, где је примао награду «Токвил» : «Данашње Сједињене Државе и цео Западни свет, уопште нису оно што су били раније ...Западни свет се у данашње време налази у опадању и назадовању због непостојања воље за јединством».

        Што се тиче воље за јединством, као главног разлога опадања Запада – о томе би се могло дискутовати, али само опадање САД и Запада – то је свршена чињеница. Међутим, из уста Бжежинскога говори пројектована геополитика Запада - не констатује се опадање и назадовање, него обновљени геополитички пројект америчких и европских елита, пре свега финансијских.

        А суштина тога пројекта је позната од раније – потчињавање целог човечанства, кроз стварање светске владе и ширење Атлантског савеза на рачун Русије, Украјине и Турске. Бжежински у својим последњим говорима одаје велику геополитичку тајну: спас Запада (као што је то било више пута у историји) није могућ без учешћа Русије. И друга тајна Збигњева: свет стреми ка биполарности по оси Запад - Исток (карактеристична је његова реченица: моћ Истока стално расте на основу опадања Запада). И Русија је потребна Западу ради супротстављања Истоку. 

        Међутим, ни Запад више није јединствена целина, већ су то две различите цивилизацијске суштине, које се налазе у стању геополитичке конфронтације.

        У тој конфронтацији националних елита на сцену ступа глобална финансијска олигархија с циљем стварања јединственог светског простора са светском владом којом управља новац. Националне државе полако, али сигурно губе контролу над својим територијама.

        Међународни актер постаје светска финансијска олигархија, која се ослања на затворене клубове супербогатих људи и транснационалних компанија, у чијим рукама се налази реална власт, а такође и цивилизације Истока и Запада. Чини се да је транснационална заједница главни субјект светских процеса - она помоћу новца и мрежног управљања диктира своју вољу сувереним државама.

        Финансијске структуре које управљају глобалним процесима, а које су раширене по свету, имају неколико нивоа. Највиши ниво је светски финансијски центар (СФЦ) - (данас их има 16, а у следећим годинама ће их бити 22). Средњи ниво
су транснационалне банке (ТНБ)- (преко 1000). И последњи ниво су  националне банке које су повезане са транснационалним центрима.

        Најважније питање у стварању геополитичке структуре будућег света је понашање глобалне финансијске олигархије (фининтерна), која више од два столећа има моћан утицај на формирање светских историјских процеса.  Данас се под њеном контролом налазе: значајни део (преко 70 процената) светских новчаних ресурса, драгоцених метала и угљеводоникових сировина.  До 80 процената водећих светских средстава масовног информисања такође  контролишу најкрупније финансијске структуре и транснационалне компаније .

        Та глобална мрежа контролише Сједињене Државе, Велику Британију, Русију и ЕУ, а преко светских банака се прикрадају финансијском систему Кине с циљем успостављања контроле над њеном економијом. Она такође има систем глобалних органа управљања економским и политичким процесима ( Давоски форум, «осморка», «двадесеторка», Билдербершки клуб, Светска банка, ММФ и др.), оружане и специјалне снаге из сенке (приватне војне корпорације, терористичке формације), глобалну наркомафију с годишњим обртом од око 1 билион долара.

        Под њеном командом се фактички налазе НАТО, ОЕБС, Парламентарна скупштина савета Европе и друге структуре. Финансијски олигархат упорно реализује стратегију монополарног (расејаног) светског поретка, заснованог на свемоћној власти новца. Базна основа фининтерна су, као и раније, Федерални резервни систем САД, финансијске групе Ротшилда, Рокфелера и Ватикана.

        Тешко је рећи како ће се понашати тај субјект глобалног управљања у процесу кардиналног преуређења света. Једна ствар је јасна: он неће оставити своје позиције без борбе.

        Контуре његове стратегије се оцртавају у следећем: светска влада, премештање финансијске инфраструктуре у источну Азију, стварање низа  планетарних нестабилности и успостављање финансијске диктатуре. То јест, учвршћивање глобалног финансијског фашизма.

        Објекти управљања постају елите и владе држава, а кроз финансијску контролу над њима спроводи се колонизација држава (финансијска колонизација).

        У колонијалним државама улога националних елита се завршава на извршавању воље глобалне елите и спровођењу у живот циљева и задатака који су постављени пред њих.

        Суштина «националне елите» данас значи – не повезивати се са својим народом, него бити део светског естаблишмента. Одговорност пред глобалном елитом је значајно већа од одговорности пред сопственим народом. То значи да је сва њихова реторика о демократији, о поштеним изборима, о политичком суверенитету земље – само лаж за наивне.

        То значи одрицање од демократије као такве, зато што светску елиту нико није бирао. Она се узима, тј. кооптира из овог или оног дела националне елите неке земље. И онда та «елита» не полаже рачуне пред народом одређене земље, него пред својом браћом из ложе, пред глобалном олигархијом.

        Она нема ништа заједничко са народом земље у којој живи, већ њен посао има своју посебну логику и морал.

        «Национална елита» мора одустати од предузетничке и
сваке друге производне делатности у корист сопствене државе и мора обезбеђивати слободан приступ глобалној зеленашкој елити националним богатствима земље у којој бораве.

        Извршавање воље светских финансијских центара обезбедиће представницима «националних олигархијских елита» место у глобалним финансијским структурама. А глобальној елити обезбедиће гарантовани профит и тоталну контролу над суверенитетом држава. Ради постизања светске владавине, светски финансијски центри су пред себе ставили  следеће задатке и етапе.

        Прва етапа је стварање на планети системске кризе и нестабилности. Друга је организовање глади и природних катастрофа. Трећа – обликовање јавног мнења у корист глобалног антикризног управљања и формирања светске владе.

        Ради ширења и продубљивања утицаја светских финансијских центара неопходно је да се створи лик непријатеља у очима светске заједнице. У  прошлости је то био СССР, а данас су то - исламски тероризам, Либија,
Сирија, Иран, а у блиској будућности то лако може постати Кина.

        За то ће бити  неопходно да се окоо Кине створи агресивна антикинеска потковица.