Стратешки ћорсокак: да ли ће Србија остати са Русијом или ће се поклонити Западу?

АГЕНЦИЈА ФАН: ТО ШТО NATO МЕРКА СРБИЈУ

- ИЗАЗИВА ЗАБРИНУТОСТ У РУСИЈИ

Антинато протест у Београду

• Михаил АЛХИМЕНКОВ: „Проблем српских патриота је у томе што је значајан део елите оријентисан на евроатлантске структуре. Претходно руководство земље на челу са председником Борисом Тадићем отворено је било на прозападним позицијама. Садашње, на челу са Томиславом Николићем, тежи да буде у пријатељским односима и са Москвом и са Бриселом. Међутим, било какви добри односи са NATO, чији су авиони бомбардовали Југославију пре 17 година, дефинитивно излазе ван оквира онога што се зове национално поштовање
• Очигледно је - наглашава АЛХИМЕНКОВ - да се без снажне Русије Србија налази у стратешком ћорсокаку. Пред Србима је мучан избор - да се поклоне недавним агресорима, или да остану у одређеној изолацији, за коју мала земља просто нема ресурсе. Исправан би могао бити трећи сценарио - интеграција са Русијом. Али, за то је потребно веће политичко ангажовање Русије на Балкану и повлачење САД. С обзиром на симпатије српског народа према Русима, према Русији и њеном председнику, на културне, верске и економске везе, основ за зближавање постоји одавно. Али, геополитичка ситуација је већ сложенија

        NATO не може да се заустави у напредовању на Исток, желећи да придружи себи што више земаља, чак и оне које су раније биле жртве тог војног блока.

        То што NATO мерка Србију изазива забринутост у Русији. Колико то може бити озбиљно?

        Дописник Федералне информативне агенције разговарао је на ту тему са лидером покрета „Двери“ Бошком Обрадовићем.

        Како је истакао Обрадовић, протестна шетња и митинг против уласка Србије у NATO у центру Београда 27. марта окупили су више од 10 хиљада људи. По његовим речима, главни задатак шетње био је - упућивање поруке влади да народ Србије не жели у западни војни блок.

        Он је истакао да су демонстранти захтевали да се одржи свенародни референдум о сарадњи Србије са NATO на дан превремених парламентарних избора, који ће бити одржани 24. априла.

        Председник Србије Томислав Николић је 19. фебруара ове године потписао Закон о потврђивању споразума Србије са NATO. Тај споразум даје представницима NATO дипломатски имунитет и логистичку подршку на територији Србије.

        Осим тога, у марту 2015. године на снагу је ступио индивидуални план партнерства NATO са Србијом (IPAP), који предвиђа заједничке вежбе, образовно-техничку сарадњу, стварање позитивног имиџа Северноатлантске алијансе у српском друштву.

Михаил Алхименков

        Политиколог, сарадник Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) Михаил Алхименков је у разговору за Федералну информативну агенцију истакао да ово није први митинг у Србији против сарадње са NATO. У фебруару су српске власти потписале документ о проширењу сарадње са алијансом. То, наравно, не значи улазак у алијансу, о њему се не преговара, али је забрињавајућа тенденција. Демонстранти захтевају референдум о односима са NATO. А људи који имају антинатовски став има веома, веома много.

        „Проблем српских патриота је у томе што је значајан део елите оријентисан на евроатлантске структуре. Претходно руководство земље на челу са председником Борисом Тадићем отворено је било на прозападним позицијама. Садашње, на челу са Томиславом Николићем, тежи да буде у пријатељским односима и са Москвом и са Бриселом. Међутим, било какви добри односи са NATO, чији су авиони бомбардовали Југославију пре 17 година, дефинитивно излазе ван оквира онога што се зове национално поштовање“ - појаснио је експерт.

        Алхименков истиче да снаге оријентисане на Запад често успевају да евроинтеграције представе као неку привлачну, меку варијанту спољне политике у поређењу са уласком у NATO (што, наравно, није тако, али такав утисак остаје), док је зближавање са NATO увек обојено војно-политичким бојама и неминовно води заоштравању односа са Русијом. То се нарочито манифестује у садашњим условима наглог пораста агресивности политике NATO према Русији.

        „То је за Србе, који су традиционално пријатељски настројени према нама, неприхватљиво. Зато је њихова реакција разумљива. Па и званични Београд би, када се све узме у обзир, такође желео да избегне погоршање односа са Москвом. Није случајно што су тамо одбили да се придруже санкцијама. Како је недавно рекла прва саветница сталног представника Србије при УН, Ана Илић, председник, премијер и министар спољних послова су више пута истицали да се Србија никада неће придружити санкцијама против Русије“ - рекао је Алхименков.

        По његовом мишљењу, очигледно је да се без снажне Русије Србија налази у стратешком ћорсокаку. Пред Србима је мучан избор - да се поклоне недавним агресорима, или да остану у одређеној изолацији, за коју мала земља просто нема ресурсе.

        „Исправан би могао бити трећи сценарио - интеграција са Русијом. Али, за то је потребно веће политичко ангажовање Русије на Балкану и повлачење САД. С обзиром на симпатије српског народа према Русима, према Русији и њеном председнику, на културне, верске и економске везе, основ за зближавање постоји одавно. Геополитичка ситуација је већ сложенија. Али, проруско и антинатовско расположење у Србији, наравно, треба имати у виду као важан аргумент у односима с Београдом“ - резимирао је Михаил Алхименков. 

        Иља Муромски