Да ли је логичан крај стаљинизма – обријана глава Стаљинове унуке која живи у Орегону?
КРИС ЕВАНС ЈЕ КЋЕРКА СТАЉИНОВЕ КЋЕРКЕ СВЕТЛАНЕ АЛИЛУЈЕВЕ
- Да ли је Стаљину заиста суђено да остане бренд који изазива, елемент дизајна за тролејбусе и мајце у овом лакомисленом и разноврсном свету који је умногоме изградио управо он, али који је – домогавши се својих наследничких права – одбацио његове методе и његове рецепте?
Пише: Дмитриј ОЉШАНСКИ, публициста
ВЕОМА су карактеристичне фотографије Стаљинове унуке Крис Еванс – жене-панкерке из америчке државе Орегон са обријаном главом – које су се прошириле интернетом.
Те фотографије су, у суштини, најбољи одговор и поклоницима мртвог императора, а и онима који се и даље против њега боре.
Главно противречје Стаљинове епохе је у томе што су њена цивилизацијска достигнућа (а познато је по коју цену су достигнута) неминовно водила ка демонтажи те епохе.
Другим речима, онај ко је терао осуђенике, људе који су били осуђени за измишљене преступе, да граде универзитет, а потом у тај универзитет доводио сељачку децу да студирају, онда су та деца, завршивши његов универзитет, долазила до закључка да је робовски рад осуђеника био – зло, а да онај који је трошио људске животе тако лако, па макар и на тобоже добре циљеве, напросто није добар човек.
Стаљинизам је џелатским методима градио елементарну културу, а што су људи били културнији – то им је била одвратнија џелатска унификација и „поравнавање“ свих и свега на једном великом градилишту, а утолико им је постајала драгоценија разноликост живота.
Укључујући и ову глупаву „разноликост“, какву показује жена-панкерка са обријаном главом из Орегона.
Та жена је – логични завршетак стаљинизма. Његова победа, али истовремена и његова – смрт.
Тако је и са самим мртвим императором.
Њему је суђено да остане бренд који изазива, елемент дизајна за тролејбусе и мајце у овом лакомисленом и разноврсном свету који је умногоме изградио управо он, али који је – домогавши се својих наследничких права – одбацио његове методе и његове рецепте. Хвала Богу.
Таква је цена сваке сурове победе.
Да, онима који све победе, све построје под свој конац – на крају се, како се управо испоставља, роди унука-панкерка.
И још обрије главу на њиховом гробу.