Вучића и СНС диже у небеса аналитичар који не зна ни да Ђинђић није убијен метком у главу

ДАНИЈЕЛ ХАМИЛТОН НЕ ТВРДИ САМО ДА ЈЕ ВУЧИЋ „КРАЉ АНКЕТА“,

ВЕЋ И ДА ЈЕ ФАКТИЧКИ КРАЉ СРБИЈЕ

Александар Вучић 

• Бивши британски политичар, сада виши директор консултантске компаније „ФТИ консалтинг“ из Вашингтона: „СНС је једна од најуспешнијих и најинтригантнијих политичких странака које су се појавиле у Европи у последњих неколико година… У њој су бивши радикали који су постали заговорници новооткривене привржености Србије према ЕУ и странка десних либерала у економском погледу, који су изгледа и поред тога у стању да покупе гласове у радничким подручјима“
• „Србија тврди да је република, али је Вучић ближе томе да буде краљ, него што ће било ко од Срба бити у догледној будућности“
• ФАКТИ: Не личи ли све ово мало превише на Вучићево виђење властите странке, Србије, политичких опонената и њихових изборних шанси? Не воде ли неки београдски трагови према „ФТИ консалтинг“?

        СНС је једна од најуспешнијих и најинтригантнијих политичких странака које су се појавиле у Европи у последњих неколико година, оцењује бивши кандидат Конзервативне партије за посланика у британском парламенту Данијел Хамилтон за портал „Трансконфликт“.

        Хамилтон у ауторском тексту такође констатује да је „актуелни српски премијер Александар Вучић краљ свих анкета“ уочи избора у Србији 24. априла.

        Бивши британски политичар, сада виши директор консултантске компаније „ФТИ консалтинг“ из Вашингтона, у чланку за овај сајт такође наводи да Демократска странка у Србији има „суморну будућност“, да је косовско питање нешто о чему ће се мислити касније“, као и да ће се „тврда десница вероватно вратити на сцену“.

        Поред свега овога што је навео као „јасне ствари“ уочи српских избора, аутор додаје да остаје само питање: „да ли Вучић даје превише обећања или не“.

        Хамилтон је анализу стања уочи гласања поделио у пет сегмената, од којих први носи наслов „Премијер Вучић је краљ анкета“.

        У том делу он наводи да ће у наредних месец и нешто дана бити написано пуно ауторских текстова о српским изборима, а да ни у једном неће бити сумње око једне ствари, да ће њихов исход бити нови мандат Српској напредној странци (СНС) и још четири године Александра Вучића на функцији премијера.

        „СНС је једна од најуспешнијих и најинтригантнијих политичких странака које су се појавиле у Европи у последњих неколико година - то је странка реформисаних (и у неким случајевима нереформисаних) радикала, која је некако успела да обузда наклоноњеност Србије ка ултранационализму, то је скуп индивидуалаца који су чинили мало или ништа како би се супротставили најгорим ексцесима Слободана Милошевића, али су ипак и поред тога постали заговорници новооткривене привржености Србије према ЕУ и странка десних либерала у економском погледу, који су изгледа и поред тога у стању да покупе гласове у радничким подручјима“, пише Хамилтон.

        Он сматра да „управљање које спроводи СНС није било савршено, али је донело отварање преговора с ЕУ, започињање истинског програма реформе јавног сектора и привлачење неких солидних страних инвестиција у Србију“.

        „Вучић иза себе има успехе на основу којих може опет да се кандидује“, оцењује аутор и додаје да „он заправо није ни морао да распише ове изборе, пошто је с актуелном већином СНС у Народној скупштини могао лагано да влада до 2018.“.

Данијел Хамилтон

        Хамилтон ипак сматра да, без обзира на то, Вучићева одлука да иде на превремене изборе није лош политички потез.

        „Опозиција Вучићу и СНС је подељена до тог нивоа да је тешко утврдити ко јој је вођа“, наводи Хамилтон.

        Он се позива на резултате анкета по којима СНС може да освоји и до 60 одсто гласова, „довољно да Вучић и странка добију чак 200 посланика у Народној скупштини са 250 места и ојачани мандат да остану на власти до 2020“. Према Хамилтону, „ови избори практично не носе никакав ризик“ по актуелну власт.

        „Србија тврди да је република, али је Вучић ближе томе да буде краљ, него што ће било ко од Срба бити у догледној будућности“, сматра аутор.

        У делу текста под називом „Суморна будућност ДС“, Хамилтон подсећа да модерни прозападни пут Србија умногоме дугује раду оснивача ДС, „пре свега покојном премијеру Зорану Ђинђићу, који је због реформистичких напора добио метак у главу“.

        „Тешко ми је, ипак, да разумем како ће ДС остати политичка снага у Србији 2016, а анкете су сагласне са мном. Ван северне покрајине Војводине, где Бојан Пајтић управља на основу подршке странака етничких Мађара, она је изгубила већи део политичке подршке од СНС, која је била у налету и прихватила велики опсег прозападне и прореформске реторике“, каже Хамилтон и додаје да ће „ДС остати у Народној скупштини, али једва“, као и да је питање „да ли ће они успети да остану кредибилна политичка снага до наредних парламентарних избора 2020.“.

        Хамилтон је трећи сегмент текста насловио „По други пут заредом на изборима косовско питање је нешто о чему ће се мислити касније“.

        Наводи да су „избори 2014. били јединствени у новијој српској историји по томе што, чак ни најмање, њима није доминирало питање Косова“, што је по њему код већине политичких странака настављено и у међувремену.

        „Неко би у томе видео прећутно признање независности Косова у редовима српске политичке елите или доказ дисциплине којом лидери државе приступају текућим преговорима о приступању земље ЕУ. И једно и друго је донекле тачно“, сматра аутор.

        Хамилтон у четвртом делу текста под називом „Тврда десница ће се вероватно вратити на сцену“ пише да, „упркос изузетном напретку ка модернизацији и умерености који је постигнут последњих година, Србија остаје земља у којој тврда политичка реторика наставља да доноси плодове“.

        Последњи сегмент аутор је насловио питањем „Визија за 2020: да ли Вучић превише обећава?“.

        „Целокупна премиса јавности у вези с изборима заказаним за наредни месец јесте да они Србији треба да донесу чврсту и стабилну владу, која може да је води ка приступању ЕУ 2020. То, на жалост, делује као нереално очекивање“, оцењује Хамилтон и набраја разне факторе, попут политичког расположења у ЕУ након избијања мигрантске кризе, као и питање Косова, због којих 2020. сматра нереалним роком.

        Он закључује да „чланство у ЕУ остаје нешто што је скоро извесно за Србију, али је мање извесно да ће се десити 2020“.

        Танјуг