Ђоковићи за CNN о свом хуманитарном раду
НОВАК: ГОДИНЕ ОД 1991. ДО 2001. ВЕРОВАТНО СУ У ДЕСЕТ НАЈТЕЖИХ
КОЈЕ СМО КАО НАРОД ИМАЛИ У ИСТОРИЈИ
Новак и Јелена Ђоковић
Најбољи тенисер света Новак Ђоковић са својом супругом Јеленом дао је интервју Си-Ен-Ену у којем је тема била њихова фондација.
Главни фокус Фондација „Новак Ђоковић“ јесте предшколско образовање и, како је објаснила Јелена Ђоковић, то није било најпопуларније решење.
„Нисмо желели насумично да одаберемо наше поље деловања. Узели смо у обзир све факторе, сва истраживања и студије у земљи, да бисмо на крају донели одлуку да инвестирамо стратешки и на дуже стазе. Улагање у предшколско образовање није захвална одлука јер много људи не види корист и резултате на кратке стазе“, каже Јелена Ђоковић.
„Свакодневно са својим сином увиђамо колико је важно посветити време томе да се детету створи стимулативно окружење како би се поспешио његов напредак на различите начине. Може да се осети колико су деца пријемчива за то, невероватно“, надовезао се први тенисер света.
Разговор је почео од њиховог одрастања у Србији у годинама које нису биле нимало лаке.
„Ја сам имала среће да имам породицу која је рано уложила у моје образовање, а отишла сам са 18 година у иностранство да студирам. Била сам део економске и политичке кризе, рата, није било лако време“, каже Јелена, а Новак образлаже:
„Последице рата осећају се годинама после. Године од 1991. до 2001. вероватно су у десет најтежих које смо као народ имали у историји - два рата, прво раних деведесетих, а онда и два и по месеца бомбардовања 1999. године. Између тога су биле санкције током којих су људи чекали у редовима за основне намирнице као што су хлеб и млеко“.
Ђоковић објашњава како је то изгледало на његовом примеру и истиче да је многима било знатно теже.
„Последице рата натерале су многе људе да се жртвују и да импровизују. Тада сам сањао да постанем први тенисер света и то је тада звучало све само не реално узевши у обзир околности у којима сам одрастао. Моја породица морала је много да ризикује како бих ја имао све услове да постанем тенисер. То су само примери наших породица, а има оних који се муче много више од нас“, рекао је Новак, а Јелена додаје:
„Статистика каже да имамо 180.000 деце и тек свако друго дете добиће прилику за предшколско образовање“.
Фондација „Новак Ђоковић“ почела је са радом 2007. године, а временом је на горе наведени начин изабрала и најконкретније поље деловања.
„Као фондација имамо много посла и нећемо престати, тек полажемо темељ за будућност. Новак сада има моћ и глас да подигне свест и да скупи средства за предшколске програме, а у будућности можда нећемо имати ту моћ. Као мама сам веома страствена у вези са свиме тиме - дишем и осећам бол многих породица“, каже Јелена Ђоковић.
За крај, Новак наглашава да спортисти имају моћ које неки нису ни свесни и да је њему драго што је у позицији да се његов глас чује.
„Постоје бројне спортске звезде које су сјајан пример одговорних људи који имају праву свест и које су прави узор младима. Има и доста спортиста, са друге стране, који можда не схватају колико се далеко чује њихов глас. Све што радиш се надгледа, под радаром си, неки би на то могли да гледају као на терет, али за мене је то велика привилегија и платформа да урадим нешто, да направим позитивну промену. Кроз спорт сам научио да су многе ствари могуће и мислим да спортисти имају моћ да промене свет, као што је рекао Нелсон Мандела. Та моћ треба да се искористи на прави начин“.