Да ли је Бошко Ђукановић у праву кад тврди да је Александар Вучић неспособан?

ДОКАЗУЈЕ ЛИ ПРЕМИЈЕРОВУ СПОСОБНОСТ ТО ШТО ОН И ЊЕГОВА СТРАНКА ПОБЕЂУЈУ НА ИЗБОРИМА? (ДРУГИ ДЕО)

Бошко Ђукановић

• БОШКО ЋИРКОВИЋ ШКАБО: Не гледам телевизију па не знам ко је премијер Србије. Не знам ко је тип, али ако је то један исти у последњих две-три године: тај тип лоше ради! И, тај није баш најспособнији. Судим према квалитету мог живота
• МИЛА АЛЕЧКОВИЋ: Колико га познајем од раније, од пре много година, Вучић јесте способан и способнији је од неких претходника. А да ли је та способност употребљена за Србију? Одговор је јасан - није. Код Вучића постоји и „идентификација са агресором“. Ту помало спада и Вучићево „кокетирање са протестантизмом“. Мислим да код њега има и параноје
• МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Ђукановић је лекар. Надлежан. Ја нисам, јер није моја струка. Кад ја завршим факултет који се тиме бави, и ја ћу да дајем изјаве о Вучићевој неспособности        
• ДРАГАН МАРШИЋАНИН: Вучић је способан. Мање би било опасно да се лоша политика спроводи од стране неспособног политичара, јер би неспособан спорије спроводио штетне одлуке и штета по нас би била мања. Вучић показује способност у манипулацији грађанима. Та његова непорецива способност за манипулацију је још један аргумент у прилог првој тврдњи да је за Србију лоше управо то што је вредан, интелигентан и способан
• БРАНКО РАДУН: Способност политичара се мери на изборима и та подршка грађана је најмеродавнија да покаже у чију способност народ верује. Народ се не одлучује тако што гледа нечији шарм, образовање или лепоту већ да ли је лидер и да ли има организационе способности…

        СРБИЈА нема превише људи који иза себе имају каријеру и достигнућа каква је иза себе оставио Бошко Ђукановић. Зато има смисла бар одслушати (прочитати) и оно што они мисле и говоре о стању у земљи.

        А Ђукановић је пре неки дан оценио (упозорио) да је власт СНС и СПС погибељна за Србију. За премијера Александра Вучића је рекао да је амбициозан и интелигентан и неспособан. Додао је да је то „ужасна комбинација”.

        Власт је већ показала да сматра да је за њу најпаметније да Ђукановићеве речи - игнорише.

        То је њено право. Али, јавност - или бар њен немали део - нема разлога да „гура под тепих” оно што имају да кажу Бошко Ђукановић и људи његовог калибра. Чак и кад се може чинити да у нечему важном и греше.

        Дакле: да ли је Бошко Ђукановић у праву кад тврди да је Александар Вучић неспособан?

        Зар није способан да држи под контролом велики део јавности и медија, сопствену станку, владајућу коалицију и владу?

          Ако сматрате, као и Ђукановић, да је неспособан - зашто тако мислите, у чему се очитује премијерова неспособност?

        Ако верујете и процењујете да је Вучић способан, самим тим - да је заслужено на челу владе, шта то потврђује, по чему се то види?

        Да ли околност да Вучић и његова странка побеђују на изборима доказује његову способност?

        Како гледате на чињеницу да Ђукановић до властите смене није јавно критиковао Александра Вучића - да ли је тиме само штитио своју клинику?

Они који воде државу су способни ако народ боље живи, а ја све лошије живим

Бошко ЋИРКОВИЋ Шкабо, Београдски синдикат

 

        НЕ ГЛЕДАМ телевизију па не знам ко је премијер Србије. Одлучио сам да не гледам, јер сам увек виђао само изузетну количину глупости и досаде. ТВ је укључен само када мој син гледа цртане филмове, а пошто премијера тамо нема (што значи да он није много забаван), онда га не знам.

        Не знам на шта би се односила његова способност. Али, зна се да људи који су јавна управа, а нарочито онај ко јој је на челу, треба да својим добрим радом омогућавају да ми- други људи који вредно радимо свој посао - можемо да живимо боље од тог свог рада.

        Што боље они раде свој посао, то ми имамо квалитетнији живот. 

        Тако сам учио на Економском факултету.

        Као показатељ тог квалитета живота служи, рецимо -потрошачка корпа. А ја све лошије живим!  

        Ја, као што сам рекао, не познајем тог човека (премијера Србије).

        Не знам ко је тип, али ако је то један исти у последњих две-три године: тај тип лоше ради!

        И, тај није баш најспособнији. Судим према квалитету мог живота.

Вучић може - као и Ђинђић - направити салто мортале и променити стратегију

Проф. др Мила АЛЕЧКОВИЋ, клинички психолог, писац и оснивач анти-NATO покрета „ЖЕНЕС“

 

• Када би хтео, Вучић би могао да буде слободан и за народ користан лидер, али у томе га спречава, не његова интелигенција (когнитивни фактор), него његов карактер. Садашњи биланс са платама његових посланика, извршитељима, крађама јавних предузећа, или последњим изгласавањима у корист NATO савеза за Србију - су катастрофални

 

        У ПСИХОЛОГИЈИ је немогуће одговорити на питање: да ли је неко способан, а не питати одмах: за шта?

        Ми способност дефинишемо као општу интелигенцију и Спирманов „Г“ фактор, мерећи га и вербалним и невербалним тестовима, али постоје различити типови интелигенције као што су : апстрактна, социјална, практичко-механичка итд... Такође, поред општег фактора постоје и специфичне способности, тј. таленти и ту смо факторском анализом извукли велики број таквих фактора: вербални, аритметички (ту доминира  лева хемисфера мозга ), спацијали-просторни , перцептивни, музички (десна хемисфера), обим пажње, кинестетички, итд…

        На питање да ли је српски данашњи премијер способан, на основу онога колико га ја познајем од раније, од пре много година, мој одговор би био: чисто когнитивно (општа интелигенција) - способан јесте и способнији је од неких претходника. А да ли је та способност употребљена за Србију? Одговор је јасан - није.

        Сама интелигенција у психологији нам не говори о било чему ако не познајемо склоп нечије личности, односно: интелектуални фактор, емотивни, вољни-мотивациони, карактерни и психопатолошки део. Све је то у игри када су у питању нечији профил и постигнуће.

        Карактер је судбина, то сви знамо од древних времена, а ово је стално понављао и Наполеон.

        Због чега Вучић држи око себе медиокритете и штетне људе није питање за његову интелигенцију, већ за карактер његове личности. Сигурно је да он има изражену тзв. социјалну интелигенцију (овај појам нема  везе са социјалном правдом), односно манипулативну интелигенцију и способност у односу на људе око себе. Он такође јако добро манипулише улогом жртве и емоцијама, прелазећи нагло из стања „немоћи“ у стање „грубости“.

        Мислим да добро опажа емоције других људи и њима се служи.

        Чини ми се да код њега има и механизма „идентификације са агресором“, јер је вероватно годинама трпео нешто што можда није желео, па сада, када је он „шеф“ то исто понавља на другима.

        „Идентификација са агресором“ је несвесни механизам одбране личности који спада у неуспешне механизме, а прибегавају му људи који су некада били жртве. Ту помало спада и Вучићево „кокетирање са протестантизмом“. Такође, он је видео колико су досовски лопови крали у Србији и сада је, уместо да се са тим обрачуна,  пасивно „преузео“  њихове методе држећи их и даље поред себе. Мислим да код њега има и параноје, јер је око себе поставио људе који су зло за Србију, уместо да их једноставно заувек отера, јер их сигурно подсвесно и цинично презире. Али, параноја је за политичаре у ствари обавезно стање, некада и врло потребно.

        Оно што је занимљиво код Вучића, то је да он изазива потпуно опречна осећања: највише га нападају они који су са њим сарађивали и које је примао (овде треба имати у виду и чланове тзв. патриотског блока и лажне опозиције које је он итекако примао). Напади на њега често носе „психосексуалне“ конотације, што, без обзира на истинитост или неистинитост ових изјава, може , пројективно, некада више да говори о ономе ко напада него о нападнутом.

        С друге стране, велики део људи још увек га некритично велича због његовог јаког физичког изгледа. Код Вучића постоји  несклад физичког и психичког.

        Када би хтео, Вучић би могао да буде слободан и за народ користан лидер, али у томе га спречава, не његова интелигенција (когнитивни фактор), него његов карактер. Садашњи биланс са платама његових посланика, извршитељима, крађама јавних предузећа, или последњим изгласавањима у корист NATO савеза за Србију - су катастрофални.

        Антиципирајући управо карактер  Александра Вучића, чини ми се да ће он у једном тренутку (као што је то био случај и са Ђинђићем) пожелети да направи „салто мортале“ и потпуно, из небуха промени политичку стратегију. Таква структура личности  томе је склона. Ко год подлеже „идентификацији са агресором“ у једном тренутку може потпуно да се „преокрене“, јер такав човек у себи увек носи потенцијалну мржњу према онима којима служи.

Историја зна негативне личности које су целом свету нанеле зло, а биле су несумњиво способне

Драган МАРШИЋАНИН, потпредседник ДСС и некадашњи председник Скупштине Србије 

 

        НЕСУМЊИВО  је да је Вучић способан. Није у томе проблем. Мање би било опасно да се лоша политика спроводи од стране неспособног политичара, јер би неспособан спорије спроводио штетне одлуке и штета по нас би била мања.

        Вучић показује способност у манипулацији грађанима. Користи медијске прилике да неистине пласира као истине. Та његова непорецива способност за манипулацију је још један аргумент у прилог првој тврдњи да је за Србију лоше управо то што је вредан, интелигентан и способан и као такав реализује лоше политике одлуке.

        У целој историји имате негативне личности које су целом свету нанеле зло, које су несумњиво биле способне, а радиле су тако да је њихова политика однела милионе жртава.

Ђукановић је надлежан, кад ја завршим факултет који се тиме бави...

Матија БЕЋКОВИЋ, писац

 

        ОН ТО може да каже, Ђукановић је лекар. Надлежан.

        Ја нисам, јер није моја струка.

        Кад ја завршим факултет који се тиме бави, и ја ћу да дајем изјаве о Вучићевој неспособности.

Коштуница је важио за паметног, али меканог, а Трампа људи препознају као способног…

Бранко РАДУН, аналитичар

 

• Вучић је можда најспособнији политичар за медије и кампање, да јавности пошаље поруку коју он жели. За то му нема равног у Србији. И јавност га онда види као способног и одлучног

 

        СПОСОБНОСТ политичара се мери на изборима и та подршка грађана је најмеродавнија да покаже у чију способност народ верује. Народ се не одлучује тако што гледа нечији шарм, образовање или лепоту већ да ли је лидер и да ли има организационе способности.

        Мимо избора, способност зависи од тога колико неко има простора и шансе да нешто оствари, јер неки политичар има среће па делује у време мира и благостања, а некоме допадне да води народ и државу у рату. То није исто.

        Даље, гледа се више параметара - спољна политика, унутрашња политика.

        У спољној политици је Вучић успевао да некако балансира између великих играча - видећемо до када ће то тако моћи. А ни у овоме до сада није био сам него су ту били Влада и председник државе. Потрефило се да може.

        Способност се гледа и кроз то како одабирате сараднике и ко вам је у тиму.

        Али, Вучић је можда најспособнији политичар за медије и кампање, да јавности пошаље поруку коју он жели. За то му нема равног у Србији. И јавност га онда види као способног и одлучног.

        За Коштуницу је важило да је паметан и интелигентан, али да не уме да пресече, да не уме да лупи шаком о сто. Зато је губио подршку. То можда и није било тачно, али су његови политички ривали то успели да наметну у јавности.

        Кључна ствар за утисак јавности је да ли она види некога као лидера. Доналд Трамп је успешан јер га људи препознају као способног да заради, да донесе одлуку, да води земљу у кризи у прелазном периоду.

        Способност да се наметне је кључна ствар, у свакој земљи, за то коме ће јавност дати подршку.

        Када је Мишковић ухапшен, јавност је у томе видела храброст и одлучност, јер је тако нешто до тада било незамисливо...

        Није објективан одговор ни ако питате неку струку, политикологе, социологе итд, јер и они су људи, само људи са својим амбицијама и надањима. Могу да рационализују. Имају свој лични интерес. Имају свој однос према власти, овај или онај, који зависи од тога - шта треба.

        Диана Милошевић