„Бекство капитала“ из Кине прошле године премашило - билион долара
САМО У СЕПТЕМБРУ ОДЛИВ КАПИТАЛА БИО $194,3 МИЛИЈАРДЕ,
А У ДЕЦЕМБРУ БЕЗМАЛО 159 МИЛИЈАРДИ
- Услед тога прошле године су се девизне резерве Кине смањиле за 513 милијарди долара - на 3,33 билиона, што је био први годишњи пад од 1992. године. До краја 2016-те могућ нови пад за 300 милијарди
ОДЛИВ капитала из Кине нагло је порастао у децембру 2015., а на нивоу целе прошле године из земље је изнето више од билион долара, што само наглашава размере проблема.
Држава предузима различите мере да одржи јуан у условима успоравања привредног раста, а и да спречава одлив капитала, али за сада су сви покушаји неуспешни.
У децембру је одлив капитала износио 158,7 милијарди долара, што је, иако мањи од септембарског рекорда од 194,3 милијарди долара, ипак је други по величини месечни одлив капитала током прошле године, наводи Bloomberg.
Укупни годишњи одлив порастао је више од седам пута у поређењу са 2014. годином, када је Кина изгубила 134,3 милијарди долара, што је био апсолутни рекорд, у сваком случају од 2006, када су такви подаци по први пут постали доступни.
Након што је централна банка Кине створила панику на тржиштима изјавама о везивању јуана за широку корпу валута, а не више само за долар, одлив у децембру одмах је порастао за 50 милијарди долара у поређењу с новембром.
Уз све то, извозници сада чувају новчана средства у доларима, а не мењају их у јуане.
Економисти и аналитичари сматрају да је за тако велики одлив капитала крива, у првом реду, Народна банка Кине, која практично није одржавала повратну везу с тржиштима поводом промене девизне политике.
Одлив ће у наредном периоду, највероватније, остати снажан, пошто Централна банка Кине до сада није задобила поверење инвеститора. Они не верују да држава може да испуни циљеве и сматрају да регулатор уопште не зна тачно шта ради.
У међувремену је кинеска Државна управа за девизне операције (State Administration of Foreign Exchange, SAFE) саопштила 21. јануара да су „прекогранични ризици кретања капитала Кине под контролом и да су девизне резерве довољне за заштиту од спољних шокова“.
Ове године девизне резерве Кине могле би да се смање за 300 милијарди долара - на 3 билиона долара, и поједини аналитичари виде у томе ризике који подривају поверење у способност њене централне банке да заштити националну валуту.
Након што је јуан почео да пада и преживео неочекивану девалвацију у августу, Централна банка је практично „топила“ девизне резерве како би смањила волатилност јуана.
Услед тога прошле године су се резерве смањиле за 513 милијарди долара - на 3,33 билиона, што је био први годишњи пад од 1992. године.
Тржишта нису спремна да функционишу у условима кад регулатор не жели да комуницира с инвеститорима. По мишљењу председнице ММФ Кристин Лагард, „питање везе“ је један од главних проблема девизне политике Кине и тржишту је потребна „боља и већа комуникација“.