ПОПОВИЋ: Влада пропустила прилику да за камате годишње плаћамо $50 милиона мање
У ВРЕМЕ КАДА ЈЕ КАМАТА НА ДОЛАР БИЛА ОКО НУЛЕ
- ТРЕБАЛО СЕ ЗАДУЖИТИ И ВРАТИТИ СКУПЕ КРЕДИТЕ
Пише: Ненад ПОПОВИЋ
- На новембарској ранг листи ММФ, на којој су поређане 183 земље света по стопи раста БДП, Србију тек на 160. месту. И све земље из региона су далеко испред нас. Уз то, Србија ће се и са пројектованим привредним растом за наредну годину од 1,75 одсто тек вратити на ниво БДП-а из 2008. док су све друге земље из окружења успеле да га увећају од осам до скоро 15 процената
- Влада сваке године кроз разне субвенције из буџета троши више од 700 милиона евра. Време је да се заустави таква пракса и да се делом тог новца формира Развојна банка, која би по тржишним критеријумима, предузећима која имају уговорене извозне послове одобравала повољније кредите од комерцијалних банака
- У буџету за 2016. за инвеститоре, углавном стране, предвиђено је осам милијарди динара, а да не знамо коме тачно и колико тог новца иде. Да се тим новцем субвенционише камата од чак четири одсто, уз услов да крајње кориснике кредит не кошта више од два одсто у еврима - то би за банке био више него пристојан, уз то мало ризичан приход од шест одсто. Са тих осам милијарди динара могли би да се субвенционишу кредити од чак 200 милијарди динара или 1,6 милијарди евра!
- Са толиким додатним средствима домаћа предузећа сигурно би запослила пет-шест пута више радника од страних компанија, које су за свако ново радно место од државе добијале од 4.000 до 10.000 евра. Њима ће по том основу и у 2017. и 2018. бити исплаћено из буџета 6,6 плус 8,4 милијарде динара
- Колико су камате све већи трошак може се видети и по томе што ће наредне године за те намене морати да се из буџета издвоји тачно 10 пута више него 2008. Да зло буде веће, трошак камата наставиће да расте и убудуће и то је логична последица драматичног раста јавног дуга, који је у последњих седам година скоро утростручен и незаустављиво расте
ЈЕДАН од кључних проблема је и спор привредни опоравак.
Нико не спори да је бољи икакав привредни раст него стагнација или рецесија, али се стиче утисак да је Влада неоправдано задовољна што ће ове године наш БДП да порасте за 0,75 одсто.
ММФ је на новембарској ранг листи, на којој су поређане 183 земље света по стопи раста БДП-а за ову годину, Србију сврстао тек на 160. место. И све земље из региона су далеко испред нас. Уз то, Србија ће се и са пројектованим привредним растом за наредну годину од 1,75 одсто тек вратити на ниво БДП-а из 2008. док су све друге земље из окружења успеле да га увећају од осам до скоро 15 процената.
Због тога је у праву шеф канцеларије Светске банке у Београду да је Србији неопходан раст од пет-шест а не 0,5 или 0,75 одсто и то у неколико наредних година. Кључни разлог због којег је, уз повећање стопе запослености, убрзавање привредног раста задатак број један је што ће јавни дуг, који је догурао до рекордних 24,3 милијарде евра, наставити да расте све док је просечна камата коју Србија плаћа на свој дуг већа од стопе раста БДП-а. Зато је само питање дана када ће дуг прескочити 80 одсто БДП-а, што се по међународним стандардима сматра границом презадужености неке земље.
Управо због тога би и буџет за 2016. требало другачије конципирати: да има више развојних елемената, као што су субвенције за мала и средња предузећа, да се део новца одвоји за државни Гарантни фонд, који би помогао малим и средњим предузећима да лакше и јефтиније долазе до банкарских кредита.
Са неколико десетина милиона евра у том новом Гарантном фонду у мала и средња предузећа банке би могле да упумпају додатну, преко потребну ликвидност од 200-300 милиона евра, што би омогућило динамичан раст и производње и извоза тих предузећа, а она би, плаћањем пореза допринела и бољем пуњењу буџета. За исти циљ требало би више користити и постојеће институције подршку привреди, уместо што се кредити дају пропалим предузећима која немају шансу за опстанак.
Уместо што се сваке године кроз разне субвенције из буџета троши више од 700 милиона евра, време је да се заустави таква пракса и а делом тог новца формира Развојна банка, која би по тржишним критеријумима, предузећима која имају уговорене извозне послове одобравала повољније кредите од комерцијалних банака. Заузврат, ти кредити би се уредно сервисирали па би зајмови могли да се дају и новим клијентима, а све то би убрзало спори привредни опоравак.
Боље је и уместо субвенција, које се годинама одобравају истим корисницима, а да они и даље гомилају губитке, одвојити део новца за субвенционисање банкарских камата на кредите малим и средњим предузећима и предузетницима.
У буџету за 2016. за инвеститоре, углавном стране, предвиђено је осам милијарди динара, а да не знамо коме тачно и колико тог новца иде. Да се тим новцем субвенционише камата од чак четири одсто, уз услов да крајње кориснике кредит не кошта више од два одсто у еврима, то би за банке био више него пристојан, уз то мало ризичан приход од шест одсто, а привреда би дошла до најјефтинијих кредита. И са тих осам милијарди динара могли би да се субвенционишу кредити од чак 200 милијарди динара или 1,6 милијарди евра!
Са толиким додатним средствима домаћа предузећа сигурно би запослила пет-шест пута више радника од страних компанија, које су за свако ново радно место од државе добијале од 4.000 до 10.000 евра. Њима ће по том основу и у 2017. и 2018. бити исплаћено из буџета 6,6 плус 8,4 милијарде динара.
Додатни проблем је што је од укупних субвенција за привреду највећи део резервисан за старе обавезе према страним инвеститорима, док је за нове субвенције предвиђено око 3,5 милијарди динара, упола мање него ове године. Но, то не значи да ће тако и бити, јер и у Фискалном савету упозоравају да се предложеним променама Закона о буџетском систему ствара могућност да Влада у 2016. без контроле парламента преузме додатне обавезе према страним инвеститорима, веће од 3,5 милијарде динара.
ИЗАЗОВИ НОВОГ ЗАДУЖИВАЊА
Из предложеног буџета се види и да Влада Србије планира да се у 2016. задужи за 662 милијарде динара. Толико је, наиме, потребно да се покрије планирани дефицит буџета и плате доспеле главнице страним и домаћим кредиторима. Између осталог планира се и емисија еврообвезница на страном тржишту од 122,5 милијарди динара или око милијарду евра. С тим у вези поставља се питање: зашто Влада није искористила веома повољну ситуацију на међународном тржишту да се задужи по нижим каматним стопама и превремено отплати део дуга, на који плаћамо камате од 6,75 одсто (повериоцима из Лондонског клуба) до чак 7,25 одсто на дуг у доларима. При томе је трећина дуга Србије у америчкој валути, а она је од емисије првих еврообвезница у доларима порасла у односу на динар за скоро 60 одсто, па је за толико повећана и количина динара која је неопходна за отплату тог дела дуга.
Ми нисмо рефинансирали тај део дуга док је камата на долар била на рекордно ниском нивоу, близу нуле. Да смо то урадили могли смо трошак камата на годишњем нивоу да смањимо за више од 50 милиона долара и да тај новац искористимо или за Развојну банку, за Гарантни фонд, за субвенционисање камата за кредите привреди, за повећање Аграрног буџета или подстицање извоза у Руску федерацију, без издвајања додатног новца.
Овако, постоји ризик да је Влада најповољнији тренутак за то већ пропустила, с обзиром да се очекује да ће америчке Федералне резерве средином децембра повећати каматне стопе на долар. Како је могуће да о томе у Влади нико није водио рачуна, па ће и због тога расходи за камате у наредној години да буду већи него ове за 8,8 милијарди динара (139,9 уместо 131,1 милијарду динара). Да су за толико повећани Аграрни буџет или подстицаји малим и средњим предузећима, где би нам крај био.
Колико су камате све већи трошак може се видети и по томе што ће наредне године за те намене морати да се из буџета издвоји тачно 10 пута више него 2008. Да зло буде веће, трошак камата наставиће да расте и убудуће и то је логична последица драматичног раста јавног дуга, који је у последњих седам година скоро утростручен и незаустављиво расте:
НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ССП-А НА ЦАРИНЕ
Негативни ефекти једностране примене ССП-а из године у годину све су већи. Србија на тај начин годишње губи више новца него што ће га уштедети смањењем плата и пензија. Наиме, 2008. године, пре једностране примене ССП-а, у српски буџет се од царина слило око 800 милиона евра, а ове и наредне године биће наплаћено око 270 милиона евра. У првој години примене ССП-а приходи од царина су пали на 500 милиона евра, а затим из године у годину на 430 милиона, 380 милиона, 315 милиона, 285 милиона и ове ће, у најбољем случају бити 270 милиона. Шта би тек било са тим приходима да од 2009. увоз није повећан за скоро 40 одсто? А да су приходи од царине остали 800 милиона евра, као пре примене ССП-а, у српски буџет би се до сада слило скоро три милијарде евра више.
За толико би мањи био и дефицит, па би Влада лакше могла да стабилизује јавне финансије земље. Аутоматски би за толико био мањи и јавни дуг, последично и трошак за плаћање камата, па би тај новац могао да се усмери на капиталне инвестиције.
ЦЕНА НЕОДГОВОРНОСТИ
Како се лако троше паре пореских обвезника сведочи и да су у 2016. за разне новчане казне и пенале по судским решењима предвиђене 1,3 милијарде динара или 11 милиона евра. За казне ће, дакле, отићи дупло више новца него што је планирано за реформу јавне управе (у Министарству финансија за то је предвиђено 565 милиона динара).
СИВА ЕКОНОМИЈА
Осим штедњом и замрзавањем плата и пензија, било би за све боље да је више урађено на већем обухвату сиве економије.
Чињеница је да још увек има фирми које послују нелегално, у сивој зони, па би реформом Пореске управе, која се стално најављује, али и одлаже, већ за две-три године приходи буџета могли да се повећају за око 300 милиона евра, или за један одсто БДП-а. Поређења ради, ове године се на платама и пензијама уштедело око 400 милиона евра, па је јасно да је боља наплата пореза и социјално праведнија и економски ефикаснија од даљег стезања каиша. Уз то, наплатом пореза од свих привредних субјеката створили би се и услови за равноправну тржишну утакмицу, јер су сада у горој позицији они који послују легално и плаћају уредно порезе и друге дажбине. А уз то би и државна каса била пунија. Тим пре није јасно зашто се реформа Пореске управе и даље одлаже.
КАПИТАЛНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ЗАДЊА РУПА НА СВИРАЛИ
Колико год је пре годину дана за похвалу било опредељење Владе да у 2015. за капиталне инвестиције резервише 49 милијарди динара, толико је сада за критику што је до краја октобра за те намене потрошено само 17,5 милијарди, или тек 35 одсто од планираног новца!
Десило се, на жалост, оно што се дешавало и свих претходних година, у којима су капиталне инвестиције увек биле прва жртва растућег дефицита. У 2014. на капиталне инвестиције потрошена је 31 од планираних 46 милијарди динара, а годину раније 21,1 уместо 33,6 милијарде динара. А управо би веће, а не мање капиталне инвестиције требало да буду одговор државе на рецесију и спор опоравак, који су судбина Србије већ четири од последњих седам година.
После вишегодишњег искуства остаје бојазан да се ни наредне године неће реализовати све капиталне инвестиције, а додатна невоља је што су за те намене планиране 42 милијарде динара, за 15 одсто мање него ове године, што може имати негативне последице по будући привредни раст.
ПРЕАМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ ОТПУШТАЊА
Фискалном стратегијом за 2016. предвиђено је и смањивање броја запослених у јавном сектору за 35.000, од чега би већ у јануару отказе или решење о пензионисању требало да добије њих 14.000. Чини се да је ово преамбициозан циљ. Уосталом, пре годину дана, када је Влада преговарала о новом аранжману, обећала је ММФ-у да ће до краја 2017. смањити број запослених у јавном сектору за 75.000. Било је изгледа то много лакше обећати, него урадити, јер ове године практично отпуштања није ни било, па се све свело на добровољни одлазак у пензију. Зато је сада Влада због олако датих обећања у незгодном положају, али је сама крива за то.
Уз то, поставља се питање: колико је ова мера и економски оправдана и социјално одржива у земљи у којој је висока незапосленост, уз спор привредни опоравак, кључни проблем. Да би се број запослених у јавном сектору свео на оптималну меру неопходно је претходно обезбедити услове за бржи привредни раст, да вишак људи из јавног може да нађе посао у приватном сектору.
(Председник Српске народне партије - Анализа Предлога закона о буџету за 2016. годину)
