ЛИМОНОВ: Свет би без САД био много мирнији, време је да се са Америма нешто учини

У СВОЈОЈ КРАТКОЈ ИСТОРИЈИ - АМЕРИКАНЦИ ВИШЕ ОД 200 ПУТА

КОРИСТИЛИ СИЛУ ВАН СВОЈИХ ГРАНИЦА

Инаугурација Џорџа Вашингтона 1789.

• Американце је у XIX веку покретао предаторски инстинкт освајања територија. Резултат Америчко-мексичког рата 1845-1848. године био је да су САД освојиле више од пола територије Мексика, формиравши на освојеној земљи своје државе - Калифорнију, Нови Мексико, Аризону, Неваду и Јуту. Али, шта их је покретало у 20 веку, шта их покреће сада?
• Ратујући, уништавајући, вршећи инвазије, убијајући, они сматрају да исцељују нације. Господ је, обраћајући се Соломону, говорио о исцељивању нације, а Америка, намећући своје „добро“, до смрти „исцељује“ друге народе
• Њихов осећај да су у праву је толико опасан, да је време да се с њима нешто уради

Пише: Едуард ЛИМОНОВ

        АНАЛИЗИРАЈУЋИ савремени свет, долазим до закључка да би без Сједињених Америчких Држава свет био много мирнији.

        Размислите сами, у њиховој краткој историји, у поређењу са, на пример, европским земљама, САД су користиле војну силу ван својих граница више од две стотине пута.

        Да вас не замарам статистиком, само неколико чињеница о освојеним територијама и броју погинулих.

        Што се тиче територија, највише нерашчишћених рачуна са САД имају Мексиканци.

        Резултат Америчко-мексичког рата 1845-1848. године био је да су САД освојиле више од пола територије Мексика, формиравши на освојеној земљи своје државе - Калифорнију, Нови Мексико, Аризону, Неваду и Јуту.

        Интервенције у земљама Латинске Америке биле су толико честе (Монроова доктрина, формулисана 1824. године, фактички је обавезивала САД да заводе амерички ред у Латинској Америци), да су САД, на пример, осам пута војно интервенисале на Хаитију!

        Ево нешто и о броју погинулих.

        Најсмртоноснији њихов рат је био рат у Вијетнаму. Тамо је погинуло пет милиона и 100 хиљада Вијетнамаца. Четири милиона цивила и милион и сто хиљада вијетнамских војника.

        Али, чак су и у рату на Филипинима 1898-1902. године (наивни Филипинци су позвали САД да им помогну да се ослободе шпанске владавине, ове су помогле, али су решиле да присвоје острва) Американци побили 600 хиљада људи; и то у време док оружје још није било толико смртоносно.

        Услед инвазије на Ирак, већ у нашем времену, 2003. године погинуло је 655 хиљада Ирачана.

        Овде ћемо се зауставити.

        Замислимо се шта покреће ту немирну нацију. Добро, у XIX веку покретао их је предаторски инстинкт освајања територија. А у 20. веку?

        Вратимо се на тренутак на њихов почетак као државе.

        Џорџ Вашингтон је 30. априла 1789. године положио руку на масонску Библију отворену насумице.

        С руком на тексту Светог писма Вашингтон је изговорио заклетву као први председник Америчке Републике.

        Сваки председник после Вашингтона следио је тај пример, већина њих је бирала да отвори Библију на одређеном пасусу Светог писма, у то време они су се заклињали да чувају, не крше и штите Устав Сједињених Држава.

Реганова друга инаугурација, 1985.

        Године 1982., у случају „Црква свете Тројице против Сједињених Држава“ Врховни суд је пресудио да је црква изнад закона држава и федералних закона, зато што смо „ми - хришћанска нација“. „Заштита хришћанства је неопходност“.

        „Наши преци - написао је Мајкл Еванс, аутор књиге „Америчка пророчанства“ - хтели су у својим срцима да буду снага добра на земљи, како пише у Библији и њеним пророчанствима“.

        Амерички истраживачи Библије чак су видели у њој Америку и Американце, у пасусима где се говори о људима „високим и с меком кожом“, који су се „прибојавали агресивне нације с чудним језиком, чија је земља подељена рекама“, видели су Америку као „младог лава Таршиша“, „два крила великог орла“ итд.

        Тако да су они расли као нација које се осећала као снага добра. И настављају да чине то своје добро свуда, нимало не узимајући у обзир да се друге нације често не слажу с њиховим добром.

        Ако мислите да су све то предања из неких давно прошлих времена, грешите.

        Током своје инаугурације 20. јануара 1981. Године, председник САД Роналд Реган, мало се удаљивши од традиције, донео је Библију својој мајци и заклео се над њом. Рука му је била на редовима Светог писма где се Господ обраћа цару Соломону:

        „И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоли се, и потражи лице моје, и поврати се од злијех путова својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им гријех њихов, и исцијелићу земљу њихову“.

        Руком Реганове мајке, кажу они који су видели ту Библију, на маргинама је нашкрабано: „Сине, ово место Писма је за исцељивање нације!“.

        У том кратком мајчинском упутству Регану „Сине!“ - крије се ни мање ни више него америчка психологија.

        Ратујући, уништавајући, вршећи инвазије, убијајући, они сматрају да исцељују нације.

        Истина, мајка, а за њом и син, нису баш најтачније интерпретирали речи Господа. Јер, Господ је говорио, обраћајући се Соломону, о исцељивању нације, а Америка, намећући своје „добро“, до смрти „исцељује“ друге народе.

        Њихов осећај да су у праву је толико опасан, да је време да се са Америма нешто уради.