ЛАВРОВ: Европа треба да подржи Путина као што је у своје време Петра Великог
Говор шефа руске дипломатије на 48. Минхенској конференцији о безбедности (1)
* Сведоци смо наглог заокрета у историји који може да доведе до радикалне промене геополитичког рељефа
* Релативно се смањују утицај и могућности земаља које обично убрајамо у земље историјског Запада, слаби њихова улоге као «мотора» глобалног развоја
* Не желим да кажем да Русија, у вези са тим осећа неку злурадост, макар због тога што је Европска Унија наш главни трговинско-економски и инвестициони партнер. Међутим, то је чињеница коју морамо узети у обзир
* Више пута сам говорио да, у најширем смислу те речи, Русија и Северна Америка представљају источну и западну грану европске цивилизације. Уколико гледамо на историју из тог угла, онда крај «хладног рата» мора да означи, не механички прелазак линија раздвајања на исток, већ обнову непрекидности процеса које су омеле трагедије ХХ века и јачање темеља општеевропског партнерства
* Када је недавно говорио на Сахалину, премијер Русије В. Путин је истакао да је освајање ових огромних региона, укључујући развој високотехнолошког енергетског комплекса, изградња нових индустријских центара, транспортних коридора, стварање комфорних услова за живот људи, задатак од националног значаја
* Мислим да Европа треба да буде заинтересована за успехе овог пројекта – исто онако како је она у своје време подржала реформе Петра I. Зато ми сматрамо да започети пројекат Русије и ЕУ под називом «Партнерство за модернизацију» има добре перспективе
Превео: Горан Шимпрага
СРЕЋАН сам што се поново налазим у Минхену и што могу учествовати на овом ауторитетном форуму. Протеклих година на нашим сусретима, у овом саставу, такође смо покушавали да нађемо заједнички приступ проблему јачања безбедности на евроатлантском простору који би одговарао савременој реалности. Ипак, наша данашња расправа се, по мом мишљењу, суштински разликује од претходних.
Мени се чини да је 2011. година донела многобројне нове доказе дубоке и радикалне трансформације у међународним односима и повећане брзине историјских процеса. Другим речима, ми смо данас заиста сведоци наглог заокрета у историји који може да доведе до радикалне промене геополитичког рељефа.
Далеко је одмакао процес глобалне прерасподеле односа снага и утицаја, јачања нових полова мултиполарног међународног система који се тренутно ствара.
Најочигледније испољавање ових трансформација је успех Кине. У целини јача економска моћ и политички утицај земаља Азијско-пацифичког региона. На том фону дешава се релативно смањење утицаја и могућности земаља које обично убрајамо у земље историјског Запада, слаби њихова улоге као «мотора» глобалног развоја.
Не желим да кажем да Русија, у вези са тим осећа неку злурадост, макар због тога што је Европска Унија наш главни трговинско-економски и инвестициони партнер. Међутим, то је чињеница коју морамо узети у обзир. Схватање ове реалности се одсликава и у теми наше данашње дискусије која обједињује размишљања о европској безбедности и разматра уздизање Азије.
Постоји још један аспект који бих желео да поменем, а који је постао очигледан и још јаснији због глобалне финансијско-економске кризе. То је конкуренција која - у међународним односима, у знатној мери – добија цивилизацијску димензију.
Такав закључак потврђуји последњи догађаји на Блиском Истоку и Северу Африке, где трагања народа за својим идентитетом све више добијају религијски карактер. Многе државе се у Азији, али и на другим континентима, окрећу својим културним и религијским коренима. У таквим условима, задатак јачања партнерства цивилизација, из области академских дискусија, полако прелази у сферу високе политике.
Од њених одлука, у правом смислу те речи, зависи безбедност како на глобалном нивоу тако и у евроатлантском региону. Ако је то све тако, онда је јасна сва безперспективност покушаја да се осмисли међународна ситуација, која се убрзано мења, а да се ослања на старе политичке стереотипе. Апсурдно је ослањањати се на нешто што је било у прошлости, као да је у свету остао само један или два центра моћи.
На самиту ОЕБС-а у Астани, у децембру 2010. године, формулисан је задатак оснивања евроатлантске и евроазијске заједнице безбедности, која треба да нас ослободи линија раздвајања, конфликата и зона са различитим нивоом безбедности. На жалост, приликом разматрања њеног претварања у живот ми смо се суочили са приступима који су заражени вирусом «игара на нулту суму», а који су одређивали европску политику XIX и XX века. Истовремено, све већи број људи покушава да на поштен начин осмисли догађаје, они размишљају о могућностима прелаза на квалитетно виши ниво партнерства земаља и народа, који су обједињени заједничким коренима и хришћанским вредностима и имају сличну «културну матрицу».
Више пута сам говорио да, у најширем смислу те речи, Русија и Северна Америка представљају источну и западну грану европске цивилизације. Уколико гледамо на историју из тог угла, онда крај «хладног рата» мора да означи, не механички прелазак линија раздвајања на исток, већ обнову непрекидности процеса које су омеле трагедије ХХ века и јачање темеља општеевропског партнерства.
Ако погледате на карту света, схватићете, да данас, вероватно, не постоји нека друга територија која располаже са тако огромним потенцијалом економског развоја као Русија. Имам у виду, пре свега, трансформацију руске економије на иновациону основу и коришћење огромних могућности Сибира и Далеког Истока.
Када је недавно говорио на Сахалину, премијер Русије В. Путин је истакао да је освајање ових огромних региона, укључујући развој високотехнолошког енергетског комплекса, изградња нових индустријских центара, транспортних коридора, стварање конфорних услова за живот људи, задатак од националног значаја. Мислим да Европа треба да буде заинтересована за успехе овог пројекта – исто онако како је она у своје време подржала реформе Петра I. Зато ми сматрамо да започети пројекат Русије и ЕУ под називом «Партнерство за модернизацију» има добре перспективе. Међутим, уколико заиста желимо да остваримо резултате, онда морамо да радимо одлучније и брже.
Позивамо на сарадњу не само Европљане, већ и државе Азијско-Пацифичког и других региона. Наши предлози су детаљно изложени у програмском чланку председника Д. Медведева «Интеграција у циљу развоја, иновације у интересу просперитета» који је посвећен предстојећем самиту АТЕС у Владивостоку у септембру ове године.
(следи наставак)
