Саркозијеви затвори – најлошији у ЕУ

Извештај Министарства иностраних послова Русије „О стању људских права у неколико земаља света“  у 2011. години (8) – ФРАНЦУСКА

* Све чешћи су случајеви суровог поступања полицајаца са легалним и нелегалним имигрантима и француским грађанима страног порекла, како приликом притвора, тако и у процесу репатријације. Све организације за заштиту људских права говоре о фактичкој некажњености француских чувара закона и о пристрасности судија

* Свако лице страног порекла које је угрожавало живот полицајца, жандарма или неког другог представника закона може бити лишено француског држављанства

* Строго се примењује закон,  који је донет још у време Ж. Ширака, о забрани ношења верских симбола у државним образовним установама. Уведене су забране ношења вела на јавним местима, као и извођења верских обреда и молитви на улицама градова

* Закон о имиграцији, који је ступио на снагу крајем 2007. г. и који је ограничио право на спајање породица и дозволио анализу ДНК у циљу утврђивања сродства, био је изложен широком кругу критике, чак и од стране Државне комисије за етику

* По мишљењу „Амнести интернешенал“ и Комисије Савета Европе због незадовољавајућег стања у затворима, стешњености затвореника и нехигијенских услова њиховог држања, француски затвори су најлошији у Европској унији

Превела: Ксенија Трајковић

         ФРАНЦУСКА све чешће постаје предмет критике од стране међународних и сопствених организација за људска права („Амнести интернешенал“, „Међунарона федерација за људска права“, „Репортери без граница“ и др.). Све веће негодовање организација за људска права изазива данашња тенденција власти у пооштравању имиграционе политике, јачање борбе са нелегалном миграцијом, нови приступи и захтеви за интеграцију миграната у француско друштво, услови држања у француским затворима, уплитање у рад средстава јавног информисања.

         Код организација за људска права највећи одјек изазвале су акције власти на избацивању румунских и бугарских Рома (који су преплавили земљу пошто су грађани Румуније и Бугарске добили право на 90-дневни безвизни улазак у Шенгенску зону). Од јула 2010. г. Париз је предузео елиминисање нелегалних ромских насеља и враћање њихових становника у домовину (при том на рачун француског буџета) што је испровоцирало незадовољство не само код организација за људска права него и у Бриселу. 

         Друга свеобухватна „кампања“ избацивања илегалаца, која је изазвала мноштво протеста од стране организација за људска права, дотакла се досељеника из северноафричких земаља (углавном из Туниса), који су под изговором „арапског пролећа“ покушавали да се преко италијанског острва Лампедуза и континенталног дела Италије нелегално пребаце у Француску. Париз је чврсто деловао – привремено је успоставио контролу на граници са Италијом, хватао и враћао незване госте.

         Организације за људска права немилосрдно критикују било какве покушаје власти да повећа захтеве за интеграцију легалних имиграната у француско друштво. У протеклој години унете су измене у законодавство, које пооштравају услове спајања породица имиграната, добијања права на азил и француског држављанства. Строго се примењује закон,  који је донет још у време Ж. Ширака, о забрани ношења верских симбола у државним образовним установама. Уведене су забране ношења вела на јавним местима, као и извођења верских обреда и молитви на улицама градова.

         Званични Париз одлучно одбацује нападе организација за заштиту људских права. Власти обећавају да ће јачати борбу са илегалцима. Истакнуто је да се из земље депортују не само Роми или Арапи него сви нелегални – независно од порекла.

         Закон о имиграцији, који је ступио на снагу крајем 2007. г. и који је ограничио право на спајање породица и дозволио анализу ДНК у циљу утврђивања сродства, био је изложен широком кругу критике, чак и од стране Државне комисије за етику.

         Европски суд за људска права и Комитет ОУН против тортуре  често бележе кршење принципа „неизбацивања“ и права на ефикасно средство правне заштите од стране државе.

         Француски правосудни систем често изазива критику ЕУ и организација за заштиту људских права. Неоправдано се пролонгирају рокови истраге, евидентна су и кашњења у достављању предмета судовима. Током судских процеса сувише се ограничава приступ материјалима предмета оптужене стране. Уопште, све чешћи су случајеви суровог поступања полицајаца са легалним и нелегалним имигрантима и француским грађанима страног порекла, како приликом притвора, тако и у процесу репатријације. Све организације за заштиту људских права говоре о фактичкој некажњености француских чувара закона и о пристрасности судија, као и неадекватности њихових одлука по таквим предметима.

         По мишљењу „Амнести интернешенал“ и Комисије Савета Европе због незадовољавајућег стања у затворима, стешњености затвореника и нехигијенских услова њиховог држања, француски затвори су најлошији у Европској унији.

         Француску критикују због закона донетог у марту 2004. г. који забрањује ношење верских симбола у државним школама, што га карактерише као закон који крши права и слободу вероисповести и ограничава право на стицање образовања. Младе муслиманке нашле су се пред избором: или да скину мараму или да напусте државну школу.

         Код организација за заштиту људских права посебну забринутост  је изазвала ситуација у вези са депортацијом Рома.

         Депортација Рома у Румунију и Бугарску почела је 19. августа 2010. г. Влада је планирала да депортује укупно 700 Рома. Депортација се изводила на добровољној основи. Сви одрасли за депортовање добијали су од владе 300 евра, а за свако дете је издвајано по 100 евра. 20. и 26. августа у Румунију су полетели авиона са Ромима.

         Деветог септембра Европски парламент упутио је позив Француској са захтевом да одмах заустави процес депортације Рома-миграната у Бугарску и Румунију. Деловање Париза осудила је и ОУН.

         Француска је игнорисла захтев Европског парламента да прекине протеривање Рома. По мишљењу комесара ЕУ за питања правде, Вивијен Рединг (Viviane Reding), Париз је прекршио законе Европске уније о слободи кретања.  

         У Францукој има око 400.000 Рома. Огромна већина њих тамо живи вековима. Сви они су грађани Француске, њихов номадски начин живота сматра се за својеврсну културну баштину, а закон обавезује локалне власти да издвајају парцеле земље за циганске кампове. Ту је још око 15.000 лица пореклом из Источне Европе, углавном из Румуније и Бугарске.  

         Током 2009. г. око 11.000 источноевропских Рома послато је у домовину, али се убрзо већи део њих вратио у Фрацуску. Од почетка 2010. г. Французи су депортовали у Румунију и Бугарску око осам хиљада Рома, при чему је само у августу број депортованих био хиљаду људи.

         Скандал које је избио поводом Рома постао је повод за пооштравање имиграционог законодавства у Француској.       

         Првобитној верзији нацрта закона о имиграцији додате су одредбе према којима свако лице страног порекла које је угрожавало живот полицајца, жандарма или неког другог представника закона може бити лишено француског држављанства.

         Сем тога, предлог закона претпоставља поједностављивање процедуре депортације нелегалних Рома. Он укључује препоруку о повратку, која администрацији отвара могућност да одлуку о депортовању прати забрана на повратак у Европску унију за период од три до пет година.

            (следи наставак – Немачка)