Вестервеле „обећао” да ће Немачка својој привреди и оружјем обезбеђивати сировине

Чак и немачке дипломате умеју да буду војнички директне

* Све што је шеф немачке дипломатије рекао недељнику "Виртшафтсвохе" – слабо је и чиста демагогија у поређењу са оним што се већ издогађало у Ираку, Авганистану и Либији. Светски рат за сировине увелико траје и Немачка у њему уопште не игра споредну улогу

* Вестервелеове речи нису, дакле, веродостојан опис ни прошлости ни садашњег тренутка. Али, јесу – најава за будућност. Помињање `оружане силе` намењено је – нема сумње – пре свега Русији. Можда донекле и Ирану и Венецуели. Ако затреба:  и Бразилу...

* Нису, дакле, речи кључног министра Ангеле Меркел примарно намењене ни Сирији ни било којој другој Либији. `Битку` за њихове сировине Запад ће – као и досад – називати хуманитарним интервенцијама. Увођењем демократије и евро-афро-интеграцијама...

          БУДЕ  ли потребно, Немачка ће приступ своје индустрије сировинама морати да осигура и силом оружја – био је искрен и отворен шеф берлинске дипломатије Гвидо Вестервеле.

          Американци и Британци, а Либија показује – и Французи, Италијани и Немци, себи већ увелико ратовима отварају тржишта и обезбеђују `приступ сировинама`. У овом смислу, немачки министар иностраних послова није рекао ништа ново. Чак је покушао да буде лукав: да представи оно што се већ увелико `одрађује` као нешто што ће тек бити. А и то – једино ако се буде баш морало.

          Вестервеле ипак је изговорио нешто што није нимало случајно и неактуелно за ближу и даљу будућност. Зато га треба прво `чути`:

          "Очување економских интереса и интереса у вези сировина мора бити део наших стратешких размишљања. Тачно је да дајемо наш допринос у заштити међународних рута трговине. То су стратешки интереси и било би погрешно да се не спознају. Наравно, најпре треба дипломатским средствима покушати решити конфликте. Али, свуда где не напредујемо дипломатски, као што су на пример борба против тероризма и пиратерије, не преостаје нам ништа друго него да уз оружану силу заштитимо наше морнаре. То да смо у Авганистану са нашом војском због сировина је глупост, али смо у Авганистану ради заштите сировина како би тој земљи обезбедили приходе и добру будућност", рекао је Вестервеле у интервјуу немачком недељнику "Виртшафтсвохе".

          Немачки председник Хорст Келер морао је, не тако давно, да поднесе оставку, након што је, после посете Авганистану, у једном интервјуу рекао да нема сумње да је војна сила потребна и за очување немачких интереса, на пример, слободних трговинских рута.

          Све што је Вестервеле рекао – слабо је и чиста демагогија у поређењу са оним што се већ издогађало у Ираку, Авганистану и Либији. Светски рат за сировине увелико траје и Немачка у њему уопште не игра споредну улогу.

          Секундарно је што Берлин, Вашингтон, Брисел и Лондон засад у те своје ратове доста успешно увлаче и Уједињене нације и заклањају се иза њих.

          Вестервелеове речи нису, дакле, веродостојан опис ни прошлости ни садашњег тренутка. Али, јесу – најава за будућност.

          Нису речи кључног министра Ангеле Меркел примарно намењене ни Сирији ни било којој другој Либији. `Битку` за њихове сировине Запад ће – као и досад – називати хуманитарним интервенцијама. Увођењем демократије и евро-афро-интеграцијама.

          Помињање `оружане силе` намењено је – нема сумње – пре свега Русији. Можда донекле и Ирану и Венецуели. Ако затреба: и Бразилу...