Вујошевић: Нисам особа двоструког морала...

ОНИ КОЈИ СУ ВОДИЛИ ОВУ ИГРУ, СА ОВАКВИМ РАСПЛЕТОМ,

САМО ЧЕКАЈУ ДА ЗАВРШИМО НА СУДУ...

Душко Вујошевић

        Хоће ли се на, донедавно монолитном систему Партизана, пре свега, у организационо-техничком смислу, појавити пукотине, одлуком да се Душку Вујошевићу, захвали на сарадњи, без жеље да обнове уговорну обавезу? Може ли случај најтрофејнијег клупског тренера да постане ударна тема новинских стубаца и скроз баци у сенку будући рад његовог наследника, доскорашњег другог помоћника Петра Божића? У оба случаја, одговор је позитиван. Јер, харизматични стручњак, поред неспорног знања, никада није остајао дужан, а изузетна глагољивост, на широки дијапазон (шкакљивих) тема, био је непосредни повод да нова управа (председник Пековић) одлучи да је „лакше” наставити без особе, која је била много више од класичног тренерског поимања.

        Оно што је за сада сигурно, „тема” дуга доскорашњег клуба према тренерској икони, неће завршити у, за то, легитимним институцијама.

        - Циљ оних који су водили целу ову игру око мене, у смислу да покажу мој такозвани двоструки морал, па да моја потраживања заврше на суду, неће бити испуњен. Баш им нећу пружити то задовољство - одмах ставља до знања коуч, који је са клубом их Хумске освојо пун кош трофеја.

        Човек који је небројено пута знао да каже да је по националности Партизановац, да је клуб са којим је постигао највеће успехе у каријери, његова највећа љубав, сматра да се иза брда још нешто ваља, осим растанка по четврти пут.

        - На сцени је покушај завршног ударца. Покушава се да се представим као среброљубац склон двоструком моралу. Једном који наводно важи за обавезе према играчима, а други за моју маленкост. Па ћу сходно томе, ставити Партизан на суд и онемогућити клуб да направи резултате у сезони која предстоји.

        Оно што је тако често знао да апострофира, а што није било пожељно да се чује и што му је, уосталом, прилепило етикету „незгодне причалице”, Вујошевић је још једном поновио у разговору за „Спорт”.

        - Волео бих да се рашчлане неке ствари. Као прво, ушао сам у сукоб вербалне природе јер играчи нису били плаћени, клуб није имао спонзора и могућност да се равноправно такмичи. Када сте мене могли да чујете да јавно не хвалим кошаркаше колико се максимално и одговорно односе према обавезама упркос тешкој финансијској ситуацији у Партизану.

        Вујошевић је застао за тренутак да би наставио:

        - Јесте, јавно сам осудио неког, попут Гагића, који је у сред сезоне, напустио екипу. Или неког као Клобучара, који је потраживао новац, који није зарадио, већ је кроз камате и гаранције, које су далеко превазишле основну уговорну обавезу, успео да наплати четири пута више. Да ли је то морално, или је требало да то не коментаришем. Или, случај Бертанса и Милутинова... Зар су баш морали да се онако понесу према клубу који их је одгојио, искористе ситуацију и административне могућности, уместо људског договора.

        Желећи да прецизира разлику, Вујошевић је наставио:

        - Не сматрам да су неки играчи требали да опросте дуг, али сам с правом осуђивао напуштање и остављање екипе на цедилу у сред сезоне.

        Као што је знао да хвали (и критикује) професионални однос својих играча према боји дреса, Вујошевић очекује и да се најтрофејнији српски клуб понесе професионално.

        - Док сам био у Хумској, био сам спреман да радим и за један евро, то никада није било спорно. Као што очекујем да клуб има право и обавезу, да оно што је уговором одређено, али и још много важније, што сам „зарадио” у свим поменутим (тешким) околностима, а на основу рада и резултата, испуни. Сматрам то моралном обавезом према мени, поготово у овим новим условима, када ће велики спонзори да навале пошто више нисам препрека. Исти они који имају далеко већа средства од оних које потражујем. Наравно да сам спреман за договор, разумевање ситуације и, постепеног испуњавања те врсте обавезе према мени - пажљиво је бирао речи Вујошевић.

        Још увек актуелни председник Спортског друштва Партизан, Душко Вујошевић, познат по посебном односу са навијачима, без обзира на нешто „дисхармоније” у већ далекој прошлости, како је почео, тако је и завршио разговор, акцентирајући:

        - Они који су водили ову игру, са оваквим расплетом, само чекају да завршимо на суду да би могли да причају како ја то „волим Партизан” и шта ми је заправо важно. Мораћу да их разочарам, нећу повући такав потез, али нећу ни дозволити да се остане са великим дугом према мени. Надам се да ће армија навијача црно-белих то препознати. Немам двоструке моралне аршине. Да није тако, никада ми играчи не би били на првом месту, па за стручни штаб, ако буде и када буде- констатовао је Душко Вујошевић.

        Време љубави Партизана и „њиховог” Дулета Вујошевића, очигледно је прошлост. А човек, са којим се готово искључиво идентификовао клупски успех, не може да сакрије да је погођен изостављањем из даље приче. А барем је он, који је у чак четири наврата, у скоро три деценије, трофејно предводио Партизан, морао да научи како функционише велики клуб. Када је лепо, онда је много лепо и, обрнуто...

        Вечерње новости
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари