Амерички историчар: „Наша демократија је смртоносни извозни производ“

ВИЛИЈАМ БЛУМ: „АМЕРИЧКА ДЕМОКРАТИЈА НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ

СА БРИГОМ ЗА ДРУГЕ ЗЕМЉЕ И НАРОДЕ“

Вилијам Блум

• После завршетка хладног рата, САД се баве искључиво изградњом војних база око Русије. Наша демократија је опасан производ
• Од краја Другог светског рата, Вашингтон је променио више од 50 демократски изабраних влада различитих земаља, приликом постизања тог циља убијени су многи страни лидери. САД су манипулисале изборима у најмање 30 земаља…
• Бојовници који су заузели власт у Кијеву веома ме подсећају на „Ослободилачку војску Косова“, то је гомила националистичког олоша који од 1999. године влада у једној од бивших српских провинција
• Нарочито важну и опасну улогу игра Национални фонд за демократију (NED) који је основан 1983. године у време председниковања Роналда Регана. Задатак те организације је да води психолошки рат против држава које се не слажу са политиком САД. Та платформа је дефинитивно најважнији невојни инструмент Вашингтона за свргавање неугодних влада
• На сајту NED можете да нађете 65 украјинских пројеката много пре последњих догађаја на Мајдану, ти пројекти се у потпуности ослањају на финансијску подршку из САД. NED мање или више отворено ради оно што CIA деценијама ради у тајности

        НОВА књига Вилијама Блума „Смртоносни извоз Америке - демократија“ говори о спољној политици САД и методама деловања NATO.

        Аутор књиге, који је у своје време радио у Стејт департменту па „познаје материју“, говори о америчким службама и доказује да је „америчка демократија - мит који нема никакве везе са бригом за друге земље и народе“.

        Факти преносе неколико одломака.

       „После завршетка хладног рата, САД се баве искључиво изградњом војних база око Русије. Наша демократија је опасан производ.   

        Зашто је Вашингтон одједном почео да се залаже за уклањање Јануковича? То је био председник који је легално изабран 2010. године, и са правног и демократског аспекта све је било испоштовано. То је једно од непријатних питања на која Стејт департмент увек има проблема да одговори.

        Од краја Другог светског рата, Вашингтон је променио више од 50 демократски изабраних влада различитих земаља, приликом постизања тог циља убијени су многи страни лидери. САД су манипулисале изборима у најмање 30 земаља…

        С обзиром на војну моћ САД, само две земље данас могу нешто да им супротставе - то су Русија и Кина. Али, да би победиле САД, те земље морају да промене своју идеологију и учине је више империјалистичком, као што је вашингтонска.

        Совјетски Савез, за разлику од мишљења већине политичких аналитичара, није био империјалистичка држава. Кремљ је више био оријентисан на самоодбрану.

        У ХХ веку Запад је нападао Русију три пута. Десетине милиона Руса биле су убијене или рањене на тај начин. Нормално је да Руси то памте и да не желе да допусте четврти пут.

        После распада СССР, САД су почеле да отварају једну базу за другом и стално кроз земље ЕУ траже нова места где би могле да сместе још база.

        САД упорно отварају ракетне базе једну за другом, и све оне циљају руску територију. Амерички медији уверавају да ти напори немају никакве, апсолутно никакве везе са Русијом. Онда није јасно због чега и против кога се размештају те ракете.

„Смртоносни извоз Америке - демократија“

        Пре неколико година руски председник Владимир Путин је на једној конференцији обзнанио шта Руси мисле о томе: „Да ли је NATO војна организација? Да. Да ли се NATO све више приближава нашим границама? Да. Али, зашто?“.

        Одговор није уследио. Није ни чудо што Моква не верује Вашингтону.

        Вашингтон би веома желео, и политички аналитичари то врло добро знају, да преведе Украјину на своју страну. Не да би оправдао некакве наде украјинског народа, већ да би и тамо отворио своје базе.

        Најдрскији сан NATO био је да размести своју флоту и да натера руску флоту да напусти Крим. У њиховом идеалном сценарију, Украјина је требало да што пре уђе у ЕУ, где ће јој бити додељено убого место без гласа у клубу истих таквих бедних, сиротињских земаља као што су Португалија, Ирска, Грчка и Шпанија. 

        Бојовници који су заузели власт у Кијеву веома ме подсећају на „Ослободилачку војску Косова“, то је гомила националистичког олоша који од 1999. године влада у једној од бивших српских провинција.

        Желим да вас упознам са организацијом NED (The National Endowment for Democracy) - Националним фондом за демократију, који је основан 1983. године у време председниковања Роналда Регана. Циљ организације је да подржава политичко деловање и води психолошки рат против држава које се не слажу са политиком САД.

        Та платформа је дефинитивно најважнији невојни инструмент Вашингтона за свргавање неугодних влада. На сајту NED можете да нађете 65 украјинских пројеката много пре последњих догађаја на Мајдану, ти пројекти се у потпуности ослањају на финансијску подршку из САД.

        Савет NED описује пројекте за које се издваја новац и скрива чињеницу да је за добијање донација потребно прихватити основну америчку филозофију, а то је да су напредак и развој могући само у случају одустајања од свих облика и идеја социјализма, капитализам је једини облик економског система, а све стране инвестиције су априори добре за земљу.

        Циљеви и задаци NED су заправо сасвим другачији, та установа треба да мање или више отворено ради оно што CIA деценијама ради у тајности. Вашингтон на тај начин помаже извођењу тих операција.

        Ален Вајнштајн, један од оснивача Фонда, који је активно учествовао у писању правила за деловање NED, рекао је 1991. године: „Све што ми данас радимо легално, CIA је пре 25 година радила тајно“. NED финансира влада САД (од 1991. године буџет Фонда износи укупно око пет милијарди долара). Међутим, NED назива себе невладином организацијом, зато што јој то даје више могућности за маневрисање него статус званичне владине организације.

        Карл Гершман, председник NED, написао је у септембру 2013. године: „Добили смо важну награду у виду Украјине“. И тај човек зна о чему говори. Он води организацију од момента њеног оснивања и не скрива своје учешће и у „револуцији ружа“ у Грузији (2003.), и у наранџастој револуцији у Украјини (2004.), у „кедар револуцији“ у Либану (2005.), у „револуцији лала“ у Киргизији (2005.), зеленој револуцији у Ирану (2009.), а затим 2014. године у Украјини.

        САД су навикле на светске лидере који држе језик за зубима и слажу се са злочиначком политиком Вашингтона…

        Одвајање Крима од Украјине омогућило је америчким медијима да исказују необуздано непријатељство према председнику Путину. Сада је тај човек непријатељ број 1. на Западу, све што он говори се или критикује или исмејава.

        По свему судећи, хладни рат се заправо никада није ни завршио“.